Пређи на садржај

Пређи на садржај

Сви прави хришћани су јеванђелизатори

Сви прави хришћани су јеванђелизатори

Сви прави хришћани су јеванђелизатори

„Певајте Јехови, благосиљајте име његово, јављајте свагда спасење његово!“ (ПСАЛАМ 96:2).

1. Коју добру вест треба људи да чују и како су Јеховини сведоци били примерни у ширењу такве вести?

 У СВЕТУ у ком се свакодневно догађају катастрофе, заиста је утешно знати да Библија објављује да ће ускоро доћи крај рату, криминалу, глади и угњетавању (Псалам 46:10; 72:3, 7, 8, 12, 16). Заиста, зар ово није добра вест коју свако треба да чује? Јеховини сведоци мисле да јесте. Они су свугде познати као они који ’добре гласе носе‘ (Исаија 52:7). Истина, многи Сведоци су трпели прогонства због своје одлучности да јављају добру вест. Али они људима желе најбоље. И какав су само реноме о ревности и истрајности изградили Сведоци!

2. Који је један од разлога за ревност Јеховиних сведока?

2 Ревност Јеховиних сведока данас може да се упореди с ревношћу хришћана из првог века. О њима су римокатоличке новине L’Osservatore Romano тачно рекле: „Први хришћани, чим су се крстили осећали су да им је обавеза да шире Јеванђеље. Робови су усмено преносили Јеванђеље.“ Зашто су Јеховини сведоци ревни попут тих раних хришћана? Као прво, зато што добра вест коју објављују потиче од самог Јехове Бога. Постоји ли неки бољи разлог за ревност? Њихово проповедање је одзив на псалмистине речи: „Певајте Јехови, благосиљајте име његово, јављајте свагда спасење његово!“ (Псалам 96:2).

3. (а) Који је други разлог за ревност Јеховиних сведока? (б) Шта је укључено у ’спасење од [Бога]‘?

3 Речи псалмисте нас подсећају и на један други разлог због чега су Јеховини сведоци ревни. Њихова порука је порука спасења. Неки људи се залажу на подручју здравља, друштвеном, економском или неком другом подручју да би побољшали судбину човечанства, и такви напори заслужују похвалу. Али све што један човек може да уради за другог веома је ограничено у поређењу са ’спасењем од [Бога]‘. Кроз Исуса Христа, Јехова ће спасти кротке од греха, болести и смрти. Они који буду имали користи од тога, живеће вечно! (Јован 3:16, 36; Откривење 21:3, 4). Данас спасење спада у ’чудеса‘ о којима хришћани говоре када се одазивају на речи: „Казујте по народима славу [Божју], по свим племенима чудеса његова. Јер је велик Јехова и достојан хвале, силан изнад свих богова“ (Псалам 96:3, 4).

Господарев пример

4-6. (а) Који је трећи разлог за ревност Јеховиних сведока? (б) Како је Исус показао ревност за дело проповедања добре вести?

4 Јеховини сведоци су ревни и из једног трећег разлога. Они следе пример Исуса Христа (1. Петрова 2:21). Тај савршени човек је целим срцем прихватио задатак да ’невољнима добре гласе јавља‘ (Исаија 61:1; Лука 4:17-21). Дакле, он је постао јеванђелизатор, онај који јавља добру вест. Он је и уздуж и попреко пропутовао Галилеју и Јудеју, „проповедајући добру вест о краљевству“ (Матеј 4:23). И, пошто је знао да ће се многи одазвати на ту добру вест, он је рекао својим ученицима: „Да, жетва је велика, а радника је мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву“ (Матеј 9:37, 38).

5 У складу са сопственом молитвом, Исус је обучио друге да постану јеванђелизатори. С временом, он је послао своје апостоле да иду сами и рекао им: „Док идете, проповедајте, говорећи: ’Приближило се небеско краљевство.‘“ Да ли би било практичније да су поставили програме за борбу против друштвених проблема тих дана? Или је требало да се укључе у политику да би се борили против тадашње растуће корупције? Не. Уместо тога, Исус је поставио мерило за све хришћанске јеванђелизаторе када је рекао својим следбеницима: „Док идете, проповедајте“ (Матеј 10:5-7).

6 Касније је Исус послао још једну групу ученика да објављују: ’Приближило се Божје краљевство.‘ Када су се они вратили извештавајући о успеху свог јеванђелизирања, Исус је био пресрећан. Он се молио: „Хвалим те пред свима, Оче, Господару неба и земље, јер си ове ствари пажљиво сакрио од мудрих и умних, а открио си их малој деци“ (Лука 10:1, 8, 9, 21). Исусови ученици, који су раније били марљиви рибари, пољопривредници и тако даље, били су попут беба када се упореде с високообразованим религиозним вођама те нације. Међутим, ученици су били обучени да објављују најбољу од свих добрих вести.

7. Након што је Исус узашао на небо, коме су његови следбеници најпре проповедали добру вест?

7 Након што је Исус узашао на небо, његови следбеници су наставили да шире добру вест о спасењу (Дела апостолска 2:21, 38-40). Коме су најпре проповедали? Да ли су отишли к нацијама које нису познавале Бога? Не, њихово првобитно подручје био је Израел, народ који је познавао Јехову више од 1 500 година. Да ли су имали право да проповедају у земљи у којој се Јехова већ обожава? Да. Исус им је рекао: „Бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и у целој Јудеји и Самарији и све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). Требало је да Израелци чују добру вест исто као и било која друга нација.

8. Како данас Јеховини сведоци опонашају Исусове следбенике из првог века?

8 На сличан начин Јеховини сведоци данас проповедају на целој Земљи. Они сарађују са анђелом којег је видео Јован, који „имаше вечну добру вест да је објави као радосну поруку онима који живе на земљи, и свакој нацији и сваком племену и језику и народу“ (Откривење 14:6). Године 2001, они су били активни у 235 земаља и подручја, укључујући и неке земље које су општеприхваћене као хришћанске. Да ли је неисправно да Јеховини сведоци проповедају тамо где је хришћански свет већ основао своје цркве? Неки кажу да је неисправно и да се такво јеванђелизирање може сматрати „крађом оваца“. Међутим, Јеховини сведоци добро знају шта је Исус осећао према понизним Јеврејима из његових дана. Иако су већ имали свештенство, Исус се није устручавао да им јави добру вест. Он се ’сажалио на њих, јер беху измучени и расејани као овце без пастира‘ (Матеј 9:36). Када Јеховини сведоци пронађу понизне људе који не знају ништа о Јехови и његовом Краљевству, да ли треба таквим људима ускратити прилику да чују добру вест само зато што нека религија тврди да поседује ауторитет над њима? Слеђењем примера Исусових апостола, ми одговарамо са ’не‘. Добра вест мора да се проповеда „свим нацијама“ без изузетка (Марко 13:10).

Сви рани хришћани су јеванђелизирали

9. Ко је у хришћанској скупштини у првом веку учествовао у делу проповедања?

9 Ко је у првом веку учествовао у делу проповедања? Чињенице показују да су сви хришћани били јеванђелизатори. Писац В. С. Вилијамс запажа: „Опште је потврђено да су сви хришћани првобитне цркве... проповедали јеванђеље.“ Што се тиче догађаја на Пентекост 33. н. е., Библија каже: „Сви [и мушкарци и жене] се испунише светим духом и почеше да говоре различитим језицима, како им је дух давао да говоре.“ Јеванђелизатори су били и мушкарци и жене, млади и стари, робови и слободни људи (Дела апостолска 1:14; 2:1, 4, 17, 18; Јоил 2:28, 29; Галатима 3:28). Када је прогонство натерало многе хришћане да беже из Јерусалима, „они који су се расули пролазили су тим крајевима и објављивали реч добре вести“ (Дела апостолска 8:4). Сви „они који су се расули“ били су јеванђелизатори, а не само неколико наименованих.

10. Које се двоструко опуномоћење испунило пре уништења јеврејског система?

10 То се обистинило током тих раних година. Исус је прорекао: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по целој настањеној земљи за сведочанство свим нацијама; и онда ће доћи крај“ (Матеј 24:14). У испуњењу ових речи у првом веку, добра вест се нашироко проповедала пре него што је римска војска уништила јеврејски религиозни и политички систем (Колошанима 1:23). Надаље, сви Исусови следбеници су извршавали његову заповест: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Рани хришћани нису присиљавали кротке да верују у Исуса, а затим их пустили да служе Богу на неки свој начин, као што то чине неки савремени проповедници. Уместо тога, они су их поучавали да постану Исусови ученици, организовали их у скупштине, и обучавали их тако да су и они онда могли да проповедају добру вест и праве ученике (Дела апостолска 14:21-23). Јеховини сведоци данас следе тај образац.

11. Ко данас објављује човечанству најбољу од свих добрих вести?

11 Велики број Јеховиних сведока, следећи примере Павла, Варнаве и других из првог века, отишли су као мисионари у стране земље. Њихов рад је заиста био користан јер се нису мешали у политику нити су на неки други начин одступили од проповедања добре вести. Они су напросто извршавали Исусову заповест: „Док идете, проповедајте.“ Међутим, већина Јеховиних сведока нису мисионари у некој страној земљи. Многи од њих зарађују за живот тако што имају световно запослење, а други се још школују. Неки одгајају децу. Али сви Сведоци деле с другима добру вест коју су научили. Млади и стари, мушкарци и жене, сви се они радосно одазивају на подстицање из Библије: „Проповедај реч, ради то с осећајем хитности, у повољно време, у тешко време“ (2. Тимотеју 4:2). Попут њихових претходника из првог века, они ’не престају да поучавају и објављују добру вест о Христу Исусу‘ (Дела апостолска 5:42). Они објављују најбољу од свих добрих вести за човечанство.

Прозелитизирање или јеванђелизирање?

12. Шта је прозелитизам и како се гледа на њега?

12 У грчком језику постоји реч прозелитос, која значи „преобратити“. Од ње је настала реч „прозелитизам“, која у основи значи „чин преобраћења“. Данас неки кажу да је прозелитизам штетан. Један документ који је штампао Светски сабор цркава чак говори о „греху прозелитизма“? Зашто? У публикацији Catholic World Report стоји: „Под непрестаним притиском жалби од стране Православне цркве, ’прозелитизам‘ је попримио значење присилног преобраћења.“

13. Који су неки примери штетног прозелитизма?

13 Да ли је прозелитизам штетан? Може бити. Исус је рекао да је прозелитизам писмозналаца и фарисеја био штетан по њихове преобраћенике (Матеј 23:15). Сасвим сигурно, „присилно преобраћење“ је штетно. На пример, према историчару Јосифу, када је макабејски Јован Хиркан покорио Идумејце, он им је „дозволио да остану у својој земљи под условом да се обрежу и да буду послушни закону Јевреја“. Ако су Идумејци желели да живе под јеврејском влашћу, морали су да прихвате јеврејску религију. Историчари говоре да је у осмом веку н. е., Карло Велики подјармио паганске Саксонце у северној Европи и брутално их присилио на преобраћење. a Међутим, колико је искрено било преобраћење Саксонаца или Идумејаца? На пример, колико је идумејски краљ Ирод — који је покушао да убије Исуса као бебу — искрено био одан Мојсијевом закону који је био од Бога надахнут? (Матеј 2:1-18).

14. Како неки мисионари из хришћанског света врше притисак на људе да се преобрате?

14 Да ли се и данас силом преобраћају људи? У извесном смислу, код неких да. Извесни мисионари хришћанског света наводно нуде школовање ’преко океана‘ потенцијалним преобраћеницима. Или можда учине да изгладнели избеглица седи и слуша мису да би на крају добио порцију хране. Према једној изјави са сабора Православних архиепископа 1992, „прозелитизам се понекад обавља путем материјалног подстицања а понекад путем разних облика насиља“.

15. Да ли Јеховини сведоци прозелитизирају у савременом смислу речи? Објасни.

15 Није исправно вршити притисак на људе да би променили своју религију. Наравно, Јеховини сведоци не поступају на такав начин. b Стога они не прозелитизирају у савременом смислу те речи. Уместо тога, попут хришћана из првог века, они свима проповедају добру вест. Свако ко се добровољно одазове позван је да сазна више посредством библијског студија. Такве заинтересоване особе уче да верују у Бога и његове намере, што се чврсто темељи на тачном библијском спознању. Као резултат тога, они за спасење призивају Божје име, Јехова (Римљанима 10:13, 14, 17). Хоће ли они прихватити добру вест или не, то је ствар личног избора. Не врши се никакав притисак, јер да се врши, он би био бесмислен. Да би Богу било прихватљиво, обожавање мора долазити из срца (Поновљени закони 6:4, 5; 10:12).

Јеванђелизирање у савремено доба

16. Како се дело јеванђелизирања Јеховиних сведока повећало у савремено доба?

16 У ово савремено доба, Јеховини сведоци су проповедали добру вест о Краљевству у већем испуњењу Матеја 24:14. Једна од веома значајних алатки у њиховом делу јеванђелизирања јесте часопис Кула стражара. c Године 1879, када је било објављено прво издање Куле стражаре, овај часопис је имао тираж од око 6 000 примерака на једном језику. Године 2001, након више од 122 године, тираж је достигао 23 042 000 примерака на 141 језику. Паралелно с тим порастом био је и пораст у активности јеванђелизирања Јеховиних сведока. Упореди неколико хиљада сати проведених сваке године у делу јеванђелизирања у 19. веку са 1 169 082 225 сати проведених у делу проповедања током 2001. године. Запази 4 921 702 бесплатна библијска студија, колико је у просеку вођено сваког месеца. Колико је пуно врсног посла обављено! И то је обавило око 6 117 666 активних објавитеља Краљевства.

17. (а) Који се лажни богови данас обожавају? (б) Шта свако мора да зна без обзира на језик, националност или друштвени сталеж?

17 Псалмиста каже: „Сви [су] богови народа ништави, а Јехова је небеса створио“ (Псалам 96:5). У овом данашњем свету који је лишен духовности, национализам, национални симболи, истакнуте личности, материјалне ствари па чак и само богатство постали су предмет обожавања (Матеј 6:24; Ефешанима 5:5; Колошанима 3:5). Мохандас К. Ганди је једном рекао: „Чврсто сам уверен да је... данашња Европа само номинално хришћанска. Она у ствари обожава Мамона [богатство].“ Чињеница је да се добра вест мора свугде чути. Сваки човек, без обзира који језик говори, које је националности или друштвеног сталежа, треба да сазна за Јехову и његове намере. Ми желимо да се сви одазову на псалмистине речи: „Дајте Јехови славу и част! Дајте Јехови славу имена његова [„славу која припада његовом имену“, NW]!“ (Псалам 96:7, 8). Јеховини сведоци помажу другима да уче о Јехови како би могли на одговарајући начин да му дају славу. А они који се одазову имају велике благослове. Које благослове они имају? То ћемо осмотрити у следећем чланку.

[Фусноте]

a Према делу The Catholic Encyclopedia, током Реформације присилно наметање религије народу било је изражено мотом: Cuius regio, illius et religio. (У суштини значи: „Ко год влада земљом одлучује и о њеној религији.“)

b Дана 16. новембра 2000, на састанку Комисије Сједињених Држава за Међународну религиозну слободу, један учесник је направио разлику између оних који покушавају да силом спроведу преобраћење и активности Јеховиних сведока. Било је истакнуто да када Јеховини сведоци проповедају другима, они то чине на такав начин да особа напросто може да каже „нисам заинтересован“ и да затвори врата.

c Пун наслов часописа гласи Кула стражара објављује Јеховино Краљевство.

Можеш ли објаснити?

• Зашто су Јеховини сведоци ревни јеванђелизатори?

• Зашто Јеховини сведоци проповедају чак и тамо где је хришћански свет основао своје цркве?

• Зашто Јеховини сведоци нису међу онима који спроводе прозелитизам у савременом смислу речи?

• Како се дело јеванђелизирања Јеховиних сведока развило у савремено доба?

[Питања за разматрање]

[Слика на 9. страни]

Исус је био реван јеванђелизатор и обучавао је друге да обављају исто дело

[Слика на 10. страни]

Сви у скупштини из првог века учествовали су у јеванђелизирању

[Слика на 11. страни]

Није исправно присиљавати људе да промене своју религију