Питања читалаца

У којој мери су ограничења која се налазе у Мојсијевом закону, а тичу се брака између рођака, примењива за данашње хришћане?

Закон који је Јехова дао нацији Израел не говори баш много о церемонијама и процедурама око венчања. Међутим, он поставља забране у вези са извесним брачним односима. На пример, у Левитској 18:6-20 налазимо списак забрањених односа који обухвата и односе између ’блиских рођака‘ (NW). Ти одломци прилично детаљно истичу који рођаци не смеју да се упуштају у међусобне полне односе. Наравно, хришћани нису под Мојсијевим законом нити су ограничени његовим прописима (Ефешанима 2:15; Колошанима 2:14). Па ипак, то не значи да хришћани једноставно могу игнорисати ту ствар када бирају с ким ће ступити у брак. Постоји много разлога за тако нешто.

Пре свега, постоје многи световни закони што се тиче брака између блиских рођака, а хришћани су у основи дужни да поштују законе земље у којој живе (Матеј 22:21; Римљанима 13:1). Наравно, такви закони се разликују од земље до земље. Већина данашњих закона такве врсте темељи се углавном на генетским разматрањима. Позната је чињеница да брак између блиских рођака највероватније излаже потомство генетским недостацима и обољењима. Из тог разлога, а и због своје ’подложности вишим властима‘, хришћани улазе у брак поштујући локалне законе о браку.

Затим, ту се ради и о томе шта је прихватљиво, а шта неприхватљиво у друштву у коме човек живи. Готово свака култура има правила и обичаје који осуђују брак између особа које су у блиском крвном сродству, често гледајући на такве заједнице као на инцест, те стога као на нешто недопуштено. Премда се зависно од културе веома разликују забране у вези с таквим специфичним односима, „уопштено говорећи, што је ближа генетска веза између двоје људи то је јача и израженија забрана или одвраћање од полних односа међу њима“, каже The Encyclopedia Britannica. Дакле, чак и ако се не ради ни о каквим родоскврним односима, хришћани неће поступати тако да се уопште не обазиру на утврђене обичаје или на оправдану осетљивост у друштву, да не би осрамотили хришћанску скупштину нити Божје име (2. Коринћанима 6:3).

Не би требало превидети ни нашу од Бога дану савест. Сви људи су рођени са осећајем за исправно и неисправно, добро и лоше (Римљанима 2:15). Њихова савест им говори шта је нормално и пристојно, а шта неприродно и одвратно, осим ако та савест није изопачена или ако није отупела од перверзног понашања. Јехова је алудирао на ту чињеницу када је Израелцима законом забранио брак између блиских рођака. У Закону читамо следеће: „Нећете чинити што се чини у земљи египатској, у којој сте били, ни што се чини у земљи Хананској, у коју вас водим: нећете следовати обичаје њихове“ (Левитска 18:3). Хришћани цене своју библијски школовану савест, и не дозвољавају да буде искварена изопаченим осећајем за исправно и погрешно који имају нације (Ефешанима 4:17-19).

Шта онда можемо закључити? Иако хришћани нису под Мојсијевим законом, њихова савест им јасно говори да је брак између блиских рођака, као и између оца и кћерке, мајке и сина, брата и сестре потпуно неприхватљив у хришћанској заједници. a Како се породични круг шири, хришћани схватају да постоје закони и одредбе који одређују шта је легалан брак, и да постоје мерила која одређују шта је социјално и културно прихватљиво. То се мора пажљиво размотрити како бисмо могли удовољити следећем налогу из Писма: „Нека брак буде частан међу свима“ (Јеврејима 13:4).

[Фуснота]