Потпуно оспособљени као учитељи Божје Речи

’Бог нас је заиста одговарајуће оспособио да будемо слуге‘ (2. КОРИНЋАНИМА 3:5, 6).

1, 2. Који се напори понекад улажу у проповедању, али зашто они обично пропадну?

 КАКО би се осећао када би добио неки посао за који ниси оспособљен? Замисли следеће: око себе имаш материјал који ти је потребан, а и алат ти је при руци. Али, немаш представу како то да урадиш. Што је још горе, посао мора брзо да се заврши. Људи рачунају на тебе. То би било просто да полудиш!

² Таква ситуација није потпуно незамислива. Осмотри један пример. С времена на време се деси да нека црква хришћанског света проба да организује и обавља службу од врата до врата. Таква настојања обично пропадну, угасе се за неколико седмица или месеци. Зашто? Зато што цркве хришћанског света не помажу својим следбеницима да се оспособе за тај посао. Чак ни свештенство није оспособљено за то дело проповедања, упркос дугогодишњем школовању у световним школама и богословијама. Зашто можемо тако нешто да кажемо?

3. Који се израз три пута користи у 2. Коринћанима 3:5, 6, и шта он значи?

³ Божја Реч објашњава шта оспособљава правог проповедника хришћанске добре вести. Апостол Павле је био надахнут да напише: „Не да смо сами од себе одговарајуће оспособљени па да сматрамо да ишта долази од нас, него наша одговарајућа оспособљеност долази од Бога, који нас је заиста одговарајуће оспособио да будемо слуге“ (2. Коринћанима 3:5, 6). Запази тај израз који се овде спомиње три пута — „одговарајуће оспособљени“. Шта то значи? Vine’s Expository Dictionary of Biblical Words каже: „Када указује на ствари [ова изворна грчка реч] значи ’довољно‘... када указује на особе, значи ’компетентан‘, ’достојан‘.“ Према томе, онај ко је ’одговарајуће оспособљен‘ јесте компетентан и достојан да се прихвати датог задатка. Да, праве слуге добре вести су оспособљене да обављају ово дело. Оне су компетентне, меродавне, то јест достојне да проповедају.

4. (а) Како Павлов пример показује да оспособљеност за хришћанску службу није ограничена на неку одабрану мањину? (б) Помоћу која три средства нас Јехова оспособљава као слуге?

⁴ Али, откуда та оспособљеност? Да ли она проистиче из личних талената? веће интелектуалне способности? стручног образовања у престижним школама? Апостол Павле је по свему судећи имао све то (Дела апостолска 22:3; Филипљанима 3:4, 5). Па ипак, он је понизно признао да његова оспособљеност као слуге не потиче са високих школа, већ потиче од Јехове Бога. Да ли је таква оспособљеност само за  неку одабрану мањину? Павле је писао коринтској скупштини о ’нашој одговарајућој оспособљености‘. То сигурно указује на то да Јехова засигурава да су све његове верне слуге компетентне, кадре да обаве посао који им он додели. Како Јехова данас оспособљава праве хришћане? Осмотримо три средства која он користи: (1) своју Реч, (2) свој свети дух и (3) своју земаљску организацију.

Оспособљава нас Јеховина Реч

5, 6. Како Свето писмо утиче на праве хришћане?

⁵ Као прво, како Божја Реч помаже да се оспособимо као слуге? Павле је написао: „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности, да човек Божји буде сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17). Значи, Свето писмо може да нас учини ’сасвим способнима, потпуно опремљенима‘ да извршимо „добро дело“ поучавања људи Божјој Речи. Међутим, како стоје ствари с толиким припадницима цркава хришћанског света? Они имају Библију. Како то да једна те иста књига једнима помаже да буду компетентне слуге, а другима не помаже? Одговор лежи у нашем ставу према Библији.

⁶ Нажалост, многи који одлазе у цркву не прихватају библијску поруку „као што она заиста и јесте, као реч Божју“ (1. Солуњанима 2:13). Што се овога тиче, хришћански свет има срамну прошлост. Након што проведу неколико година у теолошким институцијама, да ли су ти свештеници потпуно опремљени као учитељи Божје Речи? Па, не баш. Чак се неки студенти упишу на богословију зато што верују у Библију, али на крају дипломирају као скептици! Након тога, уместо да проповедају Божју Реч — у коју многи од њих више не верују тако искрено — они своју службу усмеравају у другим правцима, можда тако што у својим проповедима стају на нечију страну у политичким расправама, унапређују социјално јеванђеље или величају филозофије овог света (2. Тимотеју 4:3). За разлику од њих, прави хришћани следе пример Исуса Христа.

7, 8. Како се Исусов став према Божјој Речи разликовао од става верских вођа његовог времена?

⁷ Исус није дозволио да његово размишљање обликују верске вође његовог времена. Било да је поучавао малу групу као што су његови апостоли или велика мноштва, Исус је добро користио свете списе (Матеј 13:10-17; 15:1-11). По томе се разликовао од верских вођа свог времена. Они  су снажно одвраћали обичан народ од тога да завири у дубоке Божје ствари. У ствари, за учитеља тог доба био је обичај да верује како су неки одломци из Писма превише дубоки да би их разматрао с било ким осим са својим блиским учеником — па чак и у том случају, само пригушеним гласом и покривене главе! Те верске вође су биле сујеверне у погледу осматрања извесних делова из Библије скоро исто толико колико су биле сујеверне и у вези са изговарањем Божјег имена!

⁸ Христ није био такав. Он је веровао да сви људи, а не само нека изабрана мањина, треба да осматрају ’сваку реч која излази из Јеховиних уста‘. Исус није био заинтересован да пренесе спознање некој елитној групи изучавалаца. Он је својим ученицима рекао: „Што вам кажем у тами, реците на светлу; и што вам се шапуће, проповедајте с кровова“ (Матеј 4:4; 10:27). Исус је жарко желео да спознање о Богу подели са што је могуће више људи.

9. Како прави хришћани користе Библију?

⁹ Божја Реч треба да има прво место у нашем поучавању. На пример, када држимо говор у Дворани Краљевства, обично није довољно прочитати изабране стихове из Библије. Можда ће бити потребно да објаснимо, илуструјемо и покажемо како се неки библијски стих примењује у датом контексту. Наш циљ је да подигнемо библијску поруку са штампане странице и да је утиснемо у срца наших слушалаца (Немија 8:8, 12). Библију такође треба користити и онда када је потребно да се да савет или да се дисциплинује. Иако Јеховин народ говори различите језике и долази из разних средина, сви поштују књигу над књигама — Библију.

10. Како надахнута порука из Библије може утицати на нас?

¹⁰ Када се користи с таквим поштовањем, порука из Библије има моћ (Јеврејима 4:12). Она покреће људе да изврше промене у свом животу, на пример да се више не упуштају у небиблијске поступке као што су прељуба, блуд, идолопоклонство, опијање и крађе. Она је многима помогла да свуку стару личност и обуку нову (Ефешанима 4:20-24). Да, ако је поштујемо више од људског мишљења или традиције и верно је користимо, Библија стварно може да нас оспособи као компетентне, потпуно опремљене учитеље Божје Речи.

Оспособљава нас Јеховин дух

11. Зашто се на Јеховин свети дух прикладно указује као на ’помоћника‘?

¹¹ Као друго, осмотримо улогу Јеховиног светог духа, то јест активне силе, у нашем потпуном оспособљавању. Никада не смемо заборавити да је Јеховин дух најјача сила која постоји. Јехова је опуномоћио свог вољеног Сина да располаже том страхопоштовања вредном силом у корист свих правих хришћана. Зато је Исус одговарајуће томе и указао на свети дух као на ’помоћника‘ (Јован 16:7). Он је подстакао своје следбенике да моле Јехову за тај дух, уверавајући их да ће им га Јехова великодушно дати (Лука 11:10-13; Јаков 1:17).

12, 13. (а) Зашто је важно да се молимо да нам свети дух помогне у служби? (б) Како су фарисеји показивали да свети дух није деловао у њима?

¹² Потребно је да се свакодневно молимо за свети дух, нарочито да нам помогне у служби. Како та активна сила може утицати на нас? Она може деловати на наш ум и срце, помажући нам да се мењамо, да напредујемо и да стару личност заменимо новом (Колошанима 3:9, 10). Може нам помоћи да градимо драгоцене особине какве је Христ имао. Многи од нас могу напамет цитирати Галатима 5:22, 23. У тим стиховима се наводе плодови Божјег духа. Први је љубав. Ова особина је неопходна за нашу службу. Зашто?

¹³ Љубав је снажна покретачка сила. Љубав према Јехови и ближњем покреће праве хришћане да преносе добру вест (Марко 12:28-31). Без такве љубави не бисмо могли да се стварно оспособимо као учитељи Божје Речи. Запази контраст између Исуса и фарисеја. Матеј 9:36 каже о Исусу: „Видевши  народ, сажали се на њих, јер беху измучени и расејани као овце без пастира.“ Шта су фарисеји осећали према том обичном народу? Они су рекли: „То мноштво које не познаје Закон проклет је народ“ (Јован 7:49). Ти фарисеји нису имали љубав према људима, већ су били пуни презира. Сасвим је јасно да Јеховин дух није деловао у њима.

14. Како треба да нас покрене Исусов пример показивања љубави у служби?

¹⁴ Исус је саосећао с народом. Био је свестан њиховог бола. Знао је да су били злостављани, измучени и расејани, као овце без пастира. Јован 2:25 нам говори да је Исус „знао шта је у човеку“. Пошто је био Јеховин „Мајстор“ током стварања, Исус је дубоко разумео људску природу (Пословице 8:30, 31, NW). То разумевање је продубљивало његову љубав. Нека таква љубав увек буде покретачка снага која стоји иза наше активности! Уколико сматрамо да бисмо могли да се поправимо у томе, молимо се за Јеховин свети дух и потом радимо у складу с нашим молитвама. Јехова ће услишити наше молитве. Послаће своју ненадмашну силу како би нам помогао да будемо сличнији Христу, који је био најоспособљенији за проповедање добре вести.

15. Како су се речи из Исаије 61:1-3 примењивале на Исуса, и како су у исто време разоткривале писмозналце и фарисеје?

¹⁵ Откуда Исусу оспособљеност? Он је рекао: „Јеховин дух је на мени“ (Лука 4:17-21). Да, лично је Јехова поставио Исуса посредством светог духа. Исусу нису биле потребне даљње препоруке. Да ли су религиозне вође његовог времена биле постављене светим духом? Не, нису. Нити су биле опремљене да испуне стихове из Исаије 61:1-3, које је Исус наглас прочитао и применио на себе. Молимо да прочиташ те стихове и сам увидиш да лицемерни писмозналци и фарисеји нису одговарали том опису. Они нису имали добру вест коју би објавили сиромашнима. И како су могли да проповедају о ослобођењу из ропства и о враћању вида слепима? У духовном смислу, и они сами су били слепи и у оковима људских традиција! За разлику од тих људи, да ли смо ми оспособљени да поучавамо друге?

16. У шта Јеховин народ може бити уверен с обзиром на њихову оспособљеност да буду слуге?

¹⁶ Тачно је да ми нисмо студирали на високим школама хришћанског света. Ниједна богословија нас није поставила за учитеље. Да ли нам зато недостаје оспособљеност? Ни у ком случају! Наше наименовање као његових Сведока долази од Јехове (Исаија 43:10-12). Ако се молимо за његов дух и радимо у складу с нашим молитвама, тада имамо највиши степен оспособљености. Наравно, ми смо несавршени и не можемо достићи пример који је поставио Велики Учитељ, Исус. Па ипак, зар нисмо захвални што Јехова користи свој дух да нас оспособи и опреми као учитеље његове Речи?

Оспособљава нас Јеховина организација

17-19. Како нам пет седмичних састанака које обезбеђује Јеховина организација помажу да се оспособимо као слуге?

¹⁷ Осмотримо сада Јеховино треће средство које он користи да нас опреми као учитеље његове Речи — његову земаљску скупштину, то јест организацију, која нас обучава да будемо слуге. Како? Помисли само на програм поуке који имамо! Ми током седмице присуствујемо на пет хришћанских састанака (Јеврејима 10:24, 25). Окупљамо се у малим групама на Скупштинском студију књиге да бисмо се радовали темељном проучавању Библије уз помоћ неког приручника који је доступан преко Јеховине организације. Тиме што слушамо и коментаришемо учимо једни од других и међусобно се храбримо. Такође нам надгледник студија књиге пружа личне смернице и поклања личну пажњу. На Састанку за јавност и Студију Куле стражаре узимамо даљњу богату духовну храну.

¹⁸ Наша Теократска школа службе је тако обликована да нам пружа смернице о  томе како да поучавамо. Када припремамо ученичке говоре, ми учимо како да користимо Божју Реч да бисмо поучавали о разним темама (1. Петрова 3:15). Да ли ти је икада било дато да одржиш говор на неку тему која ти је изгледала сасвим познато, али си на крају научио нешто ново о њој? То је сасвим уобичајена појава. Ништа не продубљује толико наше спознање о некој теми као када је преносимо другима. Чак и ако немамо лично учешће, ми ипак можемо учити да будемо бољи учитељи. Код сваког ученика запажамо неке квалитете и можемо размишљати о томе како то да опонашамо.

¹⁹ Састанак службе је такође тако обликован да будемо опремљени као учитељи Божје Речи. Из седмице у седмицу имамо занимљиве говоре, осматрања и приказе који су прилагођени служби. Који ћемо увод употребити? Како можемо изаћи на крај с неким посебним изазовима у нашој служби? Које методе проповедања можда треба још више да пробамо? Шта ће нам помоћи да будемо још ефикаснији учитељи када вршимо накнадне посете и водимо библијске студије? (1. Коринћанима 9:19-22). Таква питања до у детаље се осматрају на Састанку службе. Многе тачке се темеље на чланцима из Наше службе за Краљевство, што је још једно помоћно средство које нам је дато да бисмо били опремљени за наше веома важно дело.

20. Како можемо у потпуности извући корист из састанака и већих скупова?

²⁰ Када се припремамо за наше састанке и на њима присуствујемо, и када затим оно што смо научили примењујемо док поучавамо друге, ми добијамо опсежну обуку. Али то није све. Имамо и веће састанке — веће скупове и конгресе — који су обликовани да нас опреме као учитеље Божје Речи. Зато једва чекамо да пажљиво слушамо и применимо такве савете! (Лука 8:18).

21. Шта показује да је обука коју примамо ефикасна, и коме припада заслуга за то?

²¹ Да ли је ефикасно обучавање које Јехова пружа? Нека чињенице саме за себе говоре. Сваке године се стотинама хиљада људи помогне да науче основне библијске доктрине и да живе у складу с оним што Бог захтева од њих. Наш број је све већи, али нико не може лично себи да припише заслугу за то. Попут Исуса, морамо реално гледати на ствари. Он је рекао: „Нико не може доћи к мени ако га Отац, који ме је послао, не привуче.“ Попут апостола из прошлости, и међу нама су већина неуки и обични људи (Јован 6:44; Дела апостолска 4:13). Наш успех зависи од Јехове, који привлачи особе искреног срца истини. Павле је то добро рекао: „Ја сам посадио, Аполо је залио, али Бог је давао да расте“ (1. Коринћанима 3:6).

22. Зашто никада не треба да се превише обесхрабримо што се тиче нашег потпуног учешћа у хришћанској служби?

²² Да, Јехова Бог је активно укључен у дело које вршимо као учитељи његове Речи. Ми можда немамо увек осећај да смо оспособљени као учитељи. Али упамти, Јехова је тај који привлачи људе себи и свом Сину. Јехова је тај који нас путем своје Речи, свог светог духа и своје земаљске организације оспособљава да служимо тим новима. Одазовимо се на Јеховину обуку тако што ћемо применити добре ствари које нам он сада пружа да би нас потпуно оспособио као учитеље Божје Речи!

Како би одговорио?

• Како нас Библија опрема за дело проповедања?

• Коју улогу у нашем оспособљавању као слугу има свети дух?

• На које начине нам Јеховина земаљска организација помаже да се оспособимо као проповедници добре вести?

• Зашто можемо са уверењем учествовати у служби?

[Питања за разматрање]

[Слика на 25. страни]

Као учитељ Божје Речи, Исус је показивао љубав према људима