Остани будан и храбро напред!

Извештај о посебним састанцима

КО МОЖЕ с правом порећи чињеницу да живимо у ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘? Као Јеховини сведоци ни ми нисмо имуни на притиске који су последица тога што живимо у ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1-5). Али ми схватамо да је људима потребна помоћ. Они не разумеју значење догађаја у свету. Њима су потребне утеха и нада. Која је наша првенствена улога док помажемо ближњима?

Ми имамо налог од Бога да преносимо добру вест о Божјем успостављеном Краљевству (Матеј 24:14). Људи треба да знају да је то небеско Краљевство једина нада за човечанство. Међутим, наша порука није увек повољно прихваћена. У неким местима наше дело је забрањено, а наша браћа прогоњена. Па ипак, ми се не предајемо. С потпуним поверењем у Јехову, одлучни смо да останемо будни и да храбро идемо напред, објављујући добру вест без престанка (Дела апостолска 5:42).

Та чврста одлука је била очигледна на посебним састанцима који су се одржали у октобру 2001. У суботу 6. октобра Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania одржао је годишњи састанак у Конгресној дворани Јеховиних сведока у Џерсију (Њу Џерси, Сједињене Државе). a Следећег дана су одржани и други састанци на још четири локације: три у Сједињеним Државама и једној у Канади. b

У својим уводним речима на том годишњем састанку, председавајући Самјуел Ф. Херд, члан Водећег тела Јеховиних сведока, указао је на Псалам 92:2, 5 и затим рекао: „Ми желимо да будемо захвални.“ И заиста, разлози за захвалност били су наведени у пет извештаја из целог света.

Извештаји са свих страна

Брат Алфред Квачи је известио о напретку дела проповедања у Гани, некада  познатој као Златна обала. Наше дело у тој земљи годинама је било забрањено. Људи су знали да питају: „Зашто сте забрањени? Шта сте урадили?“ То је пружало могућност да се да сведочанство, објаснио је брат Квачи. Године 1991. када је укинута забрана, У Гани је био 34 421 Јеховин сведок. У августу 2001. укупно је било 68 152 — што је 98-процентни пораст. Планира се изградња Конгресне дворане са 10 000 места. Очигледно је да наша духовна браћа у Гани користе своју религиозну слободу најбоље што могу.

Упркос политичким немирима, наша браћа у Ирској активно учествују у служби, а други их поштују због њиховог неутралног става. Ирска има 115 скупштина сврстаних у 6 покрајина, рекао је координатор Одбора подружнице Питер Ендруз. Брат Ендруз је испричао једно искуство о Лијаму, десетогодишњаку који неустрашиво сведочи у школи. Он је својим друговима из разреда и учитељици уручио 25 књига Моја књига библијских прича, коју су објавили Јеховини сведоци. Када је хтео да се крсти, неко га је упитао зар није сувише мали. Лијам је одговорио: „Не треба моје године да буду одлучујући фактор, већ моја љубав према Јехови. Моје крштење ће показати колико га волим.“ Лијамов циљ је да постане мисионар.

У Венецуели је 1968. било 5 400 објавитеља добре вести. Сада их тамо има преко 88 000, споменуо је Стефан Јохансон, координатор Одбора подружнице. У тој земљи постоји и потенцијал за даљњи напредак, јер је на Меморијалу 2001. године било присутно преко 296 000 особа. У децембру 1999, провале облака су проузроковале наносе муља у којима је, по неким проценама, нестало 50 000 људи, укључујући и многе Сведоке. Једна Дворана Краљевства је била пуна муља који је дошао скоро до плафона. Када је неко предложио да се дворана више не користи, браћа су одговорила: „Не долази у обзир! То је наша Дворана Краљевства и не желимо сада да је напустимо.“ Прионули су на посао и уклонили на тоне муља, камења и другог наноса. Објекат је реновиран и браћа кажу да је лепши сада него што је био пре те катастрофе!

На Филипинима се говори 87 језика и дијалеката, рекао је брат Дентон Хопкинсон, координатор Одбора подружнице. Током протекле службене године, комплетан  Превод Светог писма Нови свет објављен је на три главна језика у тој земљи — на себуану, илоку и тагалогу. Брат Хопкинсон је испричао искуство једног деветогодишњег дечака који је прочитао књигу Добра вест која усрећује, коју су објавили Јеховини сведоци. Добио је још неке публикације од подружнице које је такође прочитао, али његова породица му се противила. Годинама касније, док је ишао у медицинску школу, ступио је у контакт с подружницом и замолио за библијски студиј. Крстио се 1996. године и убрзо је започео с пуновременом службом. Сада са својом супругом служи у подружници.

’Порторико „извози Сведоке“‘, рекао је координатор Одбора подружнице Роналд Паркин. На том острву има око 25 000 објавитеља и тај број је већ годинама исти. Зашто? Па, по неким проценама Порторико „извози“ око 1 000 објавитеља годишње у Сједињене Државе, јер се многи од њих селе из економских разлога. Брат Паркин је испричао о једној значајној судској одлуци која се тицала Луиса, 17-годишњег Сведока који је боловао од леукемије. Због тога што је одбио да прими крв, Луисов случај је предат на суд. Жена која је судија желела је да разговара с њим лично, па га је посетила у болници. Луис ју је питао: „Зашто бисте ми, када бих починио озбиљно кривично дело, судили као одраслој особи, а када желим да будем послушан Богу онда ме третирате као малолетника?“ Она се уверила да је Луис зрео малолетник и да је у стању да одлучује за себе.

Након тих извештаја из далеких земаља, Харолд Коркерн из Одбора подружнице у САД водио је интервјуе с четворо дугогодишњих Јеховиних слугу. Артур Боно је већ 51 годину у пуновременој служби и сада служи у Одбору подружнице у Еквадору. Анђело Катанцаро је 59 година у пуновременој служби, углавном као путујући надгледник. Ричард Абрахамсон је дипломирао у школи Гилеад 1953, а пре него што се вратио у бруклински Бетел, имао је предност да 26 година надгледа дело у Данској. На крају су сви уживали слушајући 96-годишњег Керија В. Барбера. Брат Барбер је крштен 1921, у пуновременој служби је 78 година, а од 1978. је члан Водећег тела.

Подстицајни говори

Годишњи састанак је укључивао и низ говора који подстичу на размишљање. Брат Роберт В. Вален је говорио на тему „Народ за Његово име“. Ми смо народ за Божје име, и постојимо у више од 230 земаља. Јехова нам је дао ’будућност и наду‘ (Јеремија 29:11). Морамо и даље да обзнањујемо Божје Краљевство, преносећи дивну поруку утехе и олакшања (Исаија 61:1). „Из дана у дан“, закључио је брат Вален, „наставимо да живимо у складу са именом које носимо — Јеховини сведоци“ (Исаија 43:10).

Последњи део програма је био симпозијум који су одржала три члана Водећег тела. Он је носио наслов „Сада је време да останеш будан, чврсто стојиш и будеш јак“ (1. Коринћанима 16:13).

Прво је брат Стивен Лет говорио на тему „Остани будан у овом последњем часу“. Физички сан је дар, објаснио је брат Лет. Он нас окрепљује. Међутим, духовни сан никада није добар (1. Солуњанима 5:6). Како онда можемо остати духовно будни? Брат Лет је истакао три духовне „пилуле“: (1) Буди увек богато запослен у Господовом делу (1. Коринћанима 15:58). (2) Буди свестан својих духовних потреба (Матеј 5:3). (3) Прихватај библијске савете да би мудро поступао (Пословице 13:20).

Брат Теодор Џерес је одржао подстицајан говор на тему „Чврсто стој под испитом“. Указујући на Откривење 3:10, брат Џерес је упитао: „Шта је ’час испитивања‘?“ То испитивање се одиграва у ’Господовом дану‘, у ком се ми налазимо (Откривење 1:10). Оно је повезано с кључним спорним питањем — јесмо ли за Божје успостављено Краљевство или за  Сатанин зли систем ствари? Све док се не заврши тај час испитивања, морамо се суочавати с кушњама и тешкоћама. Да ли ћемо остати лојални Јехови и његовој организацији? ’Мораћемо сви понаособ да покажемо такву лојалност‘, запазио је брат Џерес.

На крају је брат Џон Бар говорио на тему „Буди духовно јака особа“. Указујући на Луку 13:23-25, он је споменуо да се морамо напрезати да ’уђемо на уска врата‘. Многи не успевају јер се не труде довољно да би били јаки. Да бисмо постали одрасли хришћани, морамо научити да примењујемо библијска начела на свим подручјима живота. Брат Бар је подстакао: „Сигуран сам да ћете се сложити да је сада време (1) да нам Јехова буде на првом месту; (2) да будемо јаки и (3) да се напрежемо у вршењу Јеховине воље. На тај начин ћемо моћи да уђемо на уска врата која воде у предиван бескрајан живот.“

Док се тај годишњи састанак примицао крају, остало је још једно питање на које није одговорено: који је годишњи цитат за службену 2002. годину? На то питање је дат одговор наредног дана.

Још један састанак

Пуно тога се очекивало у недељу ујутру када је почео програм. Он је почео сажетком студијског чланка из Куле стражаре за ту седмицу, након чега су укратко изнесене неке главне тачке с годишњег састанка. Затим су сви радосно слушали говор на тему годишњег цитата за 2002: „Дођите к мени... и ја ћу вас окрепити“ (Матеј 11:28). Говор се темељио на студијским чланцима који су касније објављени у издању Куле стражаре од 15. децембра 2001.

Након тога су неки који су у августу 2001. били делегати на међународним конгресима „Учитељи Божје речи“ у Француској и Италији испричали своје утиске. c На крају, као врхунац програма тог дана, гостујући предавачи из бруклинског Бетела одржали су два закључна говора.

Први је био под насловом „Храбро се уздајмо у Јехову током ових критичних времена“. Говорник је разрадио следеће главне тачке: (1) Храбро поуздање у Јехову је одувек било од животне важности за Божји народ. Библија садржи многе примере оних који су показали храброст и веру упркос противљењу (Јеврејима 11:1–12:3). (2) Јехова нам пружа чврсту основу да се безусловно уздамо у њега. Његова дела и његова Реч нам гарантују да он брине о својим слугама и да их никада неће заборавити (Јеврејима 6:10). (3) Храброст и поуздање су нарочито потребни данас. Ми смо „предмет мржње“, као што је Исус прорекао (Матеј 24:9). Да бисмо издржали, треба да имамо поверење у Божју Реч и у то да је Божји дух с нама, а такође и храброст да наставимо да објављујемо добру вест. (4) Примери показују да се сада суочавамо с противљењем. Сви су били дубоко дирнути док је говорник причао о томе шта наша браћа подносе у Грузији, Јерменији, Казахстану, Русији, Туркменистану и Француској. Заиста сада је време да покажемо храброст и поуздање у Јехову!

Задњи говорник је разрадио тему „Напред уједињено с Јеховином организацијом“. У говору је обрађено доста правовремених тачака. (1) Напредак Јеховиног народа се нашироко примећује. Наше дело проповедања и наши конгреси привлаче пажњу јавности. (2) Јехова је успоставио  уједињену организацију. Године 29. н. е. Исус је помазан светим духом да би „све“ — оне који имају небеско позвање као и оне са земаљском надом — довео у Божју уједињену породицу (Ефешанима 1:8-10). (3) Конгреси представљају изванредан доказ међународног јединства. То је било тако јасно на посебним конгресима који су прошлог августа одржани у Француској и Италији. (4) И у Француској и у Италији усвојена је једна подстицајна резолуција. Говорник је изнео неколико одломака из те подстицајне резолуције. Потпуни текст резолуције налази се у продужетку овог текста.

У закључку последњег говора, гостујући предавач је прочитао дирљиво обавештење које је припремило Водеће тело. Оно је једним делом гласило овако: „Сада је време да останемо будни и да будемо на опрезу, запажајући како се одвијају догађаји на светској сцени... Желимо вам рећи да Водеће тело осећа бригу пуну љубави према вама и остатку Божјег народа. Нека вас Јехова богато благослови док целом душом вршите његову вољу.“ Јеховин народ посвуда је одлучан да остане будан у овим критичним временима и да храбро настави напред с Јеховином уједињеном организацијом.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на странама 29-31]

Резолуција

У августу 2001, у Француској и Италији су одржани посебни конгреси „Учитељи Божје Речи“. На тим конгресима је изнесена једна узбудљива резолуција. Следи текст те резолуције.

„КАО ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ, сви ми који смо се окупили на овом конгресу ’Учитељи Божје Речи‘ примили смо поуку која је изузетно корисна. Извор те поуке је јасан. Она није људског порекла. Она потиче од Онога ког је древни пророк Исаија описао као ’Величанственог Инструктора‘ (Исаија 30:20, NW). Запазимо опомену од Јехове која је наведена у Исаији 48:17: ’Ја, Јехова, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи.‘ Како он то ради? Главни начин је путем најпревођеније и најраспрострањеније књиге на свету, Библије, у којој нам се недвосмисленим речима каже: ’Све је Писмо надахнуто од Бога и корисно‘ (2. Тимотеју 3:16).

„Човечанство је данас у очајничкој потреби за таквом корисном поуком. Зашто то можемо рећи? Када посматрају променљиву и замршену ситуацију у свету, шта признају људи који размишљају? Једноставно то да иако су милиони људи поучени путем светских образовних система, жалосно је што постоји недостатак правих вредности и неспособност да се разликује исправно од погрешног (Исаија 5:20, 21). Веома је распрострањена неупућеност у Библију. Премда технологија пружа приступ изобиљу информација путем компјутера, где су одговори на тако важна питања као што су: Шта је сврха живота? Како да разумемо догађаје нашег времена? Постоји ли поуздана нада за будућност? Да ли ће мир и сигурност икада постати стварност? Осим тога, на полицама библиотека на милионима страница рефералних дела осматра се практично свако подручје људских подухвата. Па ипак, човечанство понавља грешке из прошлости. Криминал је у порасту. Болести за које се некада сматрало да су искорењене поново се враћају, док се друге, као што је сида, страховито шире. Породични живот  се распада запањујућом брзином. Загађење уништава животну средину. Тероризам и оружје за масовно уништавање прете миру и сигурности. Проблеми без решења се гомилају. Која је наша улога у помагању ближњима у овим критичним временима? Постоји ли учење које објашњава узрок лошег стања човечанства и које показује не само бољи начин живота данас већ пружа и светлу, сигурну наду за будућност?

„Библија нам заповеда да ’идемо и стварамо ученике од људи из свих нација, учећи их да држе све што је Христ заповедио‘ (Матеј 28:19, 20). Овај задатак је дао Исус Христ након своје смрти и ускрсења, када је добио сву власт на небу и на земљи. То је нешто што надмашује све активности које су људи организовали. С Божјег гледишта, наш задатак, који се усредсређује на духовне потребе оних који гладују за праведношћу, има приоритет. Имамо чврсте библијске разлоге да озбиљно гледамо на тај задатак.

„То захтева да нам та активност буде на најважнијем месту у животу. Уз Божји благослов и његову помоћ, то дело ће се извршити, упркос мноштву тога што нам одвраћа пажњу, упркос препрекама и противљењу религиозних и политичких елемената, чија је намера да ометају напредак овог глобалног програма поучавања. Сигурни смо и верујемо да ће то дело и даље напредовати до свог величанственог краја. Зашто можемо бити толико сигурни? Зато што је Господ Исус Христ обећао да ће бити уз нас у нашој од Бога повереној служби све до краја овог система ствари.

„Задњи је час за измучено човечанство. Наш садашњи задатак мора бити извршен пре него што дође коначни крај. Зато, као Јеховини сведоци, одлучили смо:

„Под један: Као предане слуге решени смо да нам интереси Краљевства и даље буду на првом месту у животу и да наставимо духовно да растемо. Зато се молимо у складу с речима из Псалма 143:10: ’Научи ме творити вољу твоју, јер си ти Бог мој.‘ То од нас захтева да будемо добри студенти, да настојимо свакодневно да читамо Библију, имамо лични студиј и да истражујемо. Да би наш напредак био очигледан свима, трудићемо се колико можемо да се припремамо за састанке и извучемо пуну корист из теократског образовања које добијамо на скупштинским састанцима, на покрајинским састанцима и на обласним, националним и међународним конгресима (1. Тимотеју 4:15; Јеврејима 10:23-25).

„Под два: Да бисмо били поучени од Бога, хранићемо се искључиво за његовим столом и пажљиво ћемо следити библијска упозорења у вези са заводљивим наукама демона (1. Коринћанима 10:21; 1. Тимотеју 4:1). Предузећемо посебне мере опреза како бисмо избегли штетне утицаје као што су религиозне неистине, ништавна размишљања, срамотне сексуалне изопачености, пошаст у виду порнографије, искварујућа забава и све што није ’у складу са здравим речима‘ (Римљанима 1:26, 27; 1. Коринћанима 3:20; 1. Тимотеју 6:3; 2. Тимотеју 1:13). Из поштовања према ’даровима у облику људи‘ који су способни да поучавају ономе што је добро, ми ћемо искрено ценити њихов труд и свесрдно сарађивати с њима у подупирању чистих и праведних моралних и духовних мерила из Божје Речи (Ефешанима 4:7, 8, 11, 12; 1. Солуњанима 5:12, 13; Титу 1:9).

„Под три: Као хришћански родитељи свесрдно ћемо настојати да поучавамо нашу децу не само речима већ и примером. Наша највећа брига је да им од најранијег детињства помогнемо да ’упознају свете списе како би били мудри за спасење‘ (2. Тимотеју 3:15). Чврсто ћемо задржати на уму да ће им то што их одгајамо у дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним пружити најбољу прилику да доживе испуњење Божјег обећања да ће ’им добро бити и да ће дуго остати на земљи‘ (Ефешанима 6:1-4).

 „Под четири: Када се суочавамо с бригама или озбиљним проблемима, најпре ћемо ’обзнанити своје молбе Богу‘, имајући поверење да ће нас чувати ’Божји мир који превазилази сваку мисао‘ (Филипљанима 4:6, 7). Пошто смо под Христовим јармом, наћи ћемо окрепу. Када знамо да Бог брине за нас, нећемо оклевати да бацимо своје бриге на њега (Матеј 11:28-30; 1. Петрова 5:6, 7).

„Под пет: Из захвалности према Јехови зато што нам је указао предност да будемо учитељи његове Речи, још више ћемо се трудити да ’исправно управљамо речју истине‘ и да ’потпуно извршимо своју службу‘ (2. Тимотеју 2:15; 4:5). Због тога што смо потпуно свесни тога шта то подразумева, наша искрена жеља је да пронађемо достојне и да негујемо посејано семе. Осим тога, побољшаћемо наше поучавање ако ефикасно водимо више библијских студија. Тако ћемо још више радити у складу с Божјом вољом да се ’све врсте људи спасу и дођу до тачног спознања истине‘ (1. Тимотеју 2:3, 4).

„Под шест: Током протеклог века и у овом сада, Јеховини сведоци у многим земљама су искусили различите облике противљења и прогонства. Али, Јехова је доказао да је с нама (Римљанима 8:31). Његова непогрешива реч нам засигурава да ће ’свако оружје против нас,‘ којим се жели ометати, успоравати или зауставити наше дело проповедања и поучавања о Краљевству, бити тупо (Исаија 54:17). Без обзира на то да ли је повољно или неповољно време, не можемо престати да говоримо о истини. Одлучни смо да испунимо задатак да с хитношћу проповедамо и поучавамо (2. Тимотеју 4:1, 2). Наш циљ је да што више учествујемо у преношењу добре вести о Божјем Краљевству људима из свих нација. Тако ће они и даље имати прилику да сазнају како могу добити вечни живот у праведном новом свету. Као уједињено мноштво учитеља Божје Речи, одлучни смо да и даље следимо пример Великог Учитеља, Исуса Христа, и да одражавамо његове особине које су налик Божјим. Све то ће служити на част и славу нашем Величанственом Инструктору и Даваоцу живота, Јехови Богу.

„Молимо све вас који сте на овом конгресу и који спремно прихватате ову резолуцију да кажете: ’ДА!‘“

Када је закључно питање ове резолуције постављено пред 160 000 присутних на три конгреса у Француској и 289 000 на девет локација у Италији, громогласно: „Да“, одјекнуло је на многим језицима делегата.