Када је мудро побећи

ДАНАШЊИ свет је често обележен духом разметања храброшћу и непријатељством или искушењима. Устаљено је гледиште да је онај ко побегне из неке ситуације слабић или кукавица. Он чак може постати предмет ругања.

Међутим, Библија отворено каже да постоји време када је и мудро и храбро побећи. Имајући то у виду, пре него што је послао своје ученике у службу, Исус им је рекао: „Кад вас прогоне у једном граду, бежите у други“ (Матеј 10:23). Да, требало је да Исусови ученици настоје да побегну од својих прогонилаца. Није требало да воде неки крсташки рат, покушавајући да друге обрате силом. Они су носили поруку мира (Матеј 10:11-14; Дела апостолска 10:34-37). Зато је требало да хришћани побегну, да се удаље од извора провокације, а не да дозволе себи да се разбесне. На тај начин су сачували добру савест, као и свој драгоцени однос с Богом (2. Коринћанима 4:1, 2).

У библијској књизи Пословица се налази један супротан пример. Он говори о младом човеку који суочен са искушењем уместо да побегне, одлази за блудницом „као во што на кланицу иде“. Шта је навукао на себе? Пропаст, зато што је подлегао искушењу које ће га стајати живота (Пословице 7:5-8, 21-23).

Шта ако се ви суочите са искушењем да почините полни неморал или наиђете на неку другу потенцијалну опасност? Према Божјој Речи, може бити прикладно да побегнете, да се одмах удаљите с тог места (Пословице 4:14, 15; 1. Коринћанима 6:18; 2. Тимотеју 2:22).