Одгајање деце у страној земљи — изазови и награде

МИЛИОНИ људи се селе у друге земље у нади да ће тамо имати нови почетак. Европа је сада домовина за преко 20 милиона имиграната, Сједињене Државе имају преко 26 милиона становника који потичу из неке друге земље, док је преко 21 посто од укупног аустралијског становништва рођено у иностранству. Често се ове породице досељеника морају борити са учењем новог језика и прилагодити се једној новој култури.

Деца углавном брзо науче језик своје нове домовине и већ почињу да размишљају на том новом језику. Њиховим родитељима је можда потребно више времена. Док деца расту у земљи која је за њихове родитеље страна, проблеми с језиком могу створити комуникацијски јаз у њиховом међусобном односу који се не може тако лако премостити.

Не само да нови језик утиче на начин размишљања деце, већ и култура нове земље може утицати на то како се она осећају. Родитељи можда мисле да је тешко разумети реакције њихове деце. Стога, родитељи имигранти који се труде да одгајају своју децу у „дисциплини и усмеравању размишљања у складу с Јеховиним“, суочавају се с јединственим изазовима (Ефешанима 6:4).

Изазов је допрети до ума и до срца

Хришћански родитељи имају одговорност и жељу да уче своју децу ’чистом језику‘ библијске истине (Софонија 3:9, NW). Ипак, ако деца имају само ограничено знање језика својих родитеља и ако родитељи не могу да се добро изразе на језику на који су њихова деца навикла, како онда могу усадити Јеховин закон у срце своје деце? (Поновљени закони 6:7). Деца могу разумети речи које говоре њихови родитељи, али ако оно што им је речено не допре до њихових срца, тада деца могу постати странци у властитом дому.

Педро и Сандра су се преселили из Јужне Америке у Аустралију и док одгајају своја два сина тинејџера суочавају се са овим изазовом. a Педро каже: „Када се говори о духовним стварима, ту су укључени и срце и емоције. Имате потребу да изразите дубље, садржајније мисли, зато је потребан један богатији речник.“ Сандра додаје: „Ако наша деца немају темељно разумевање нашег матерњег језика, онда би њихов духовни живот могао да трпи. Они би могли изгубити осећај за истину не схватајући начело иза онога шта уче. Њихово духовно разумевање би  могло бити ометено и њихов однос с Јеховом би могао трпети.“

Њанапиракасам и Хелен су се из Шри Ланке преселили у Немачку и имају двоје деце. Они признају: „Мислимо да је веома важно да наша деца говоре наш матерњи језик, док уче немачки. За њих је веома важно да с нама разговарају о својим емоцијама, да нам говоре отворено из срца.“

Мигел и Кармен, који су емигрирали из Уругваја у Аустралију, кажу: „Родитељи који су у истој ситуацији морају се више трудити. Они морају тако добро научити нови језик да га могу добро схватити и на њему објашњавати духовне ствари или морају научити своју децу да потпуно овладају њиховим матерњим језиком.“

Породична одлука

Од основног је значаја за духовно здравље било које имигрантске породице да одлучи који ће језик породица користити да би примала ’поуку од Господа‘ (Исаија 54:13, ДК). Ако је у близини скупштина у којој се говори исти језик као и у дотичној породици, онда та породица може изабрати да подупире ту скупштину. С друге стране, они могу изабрати да иду у скупштину на главном језику те земље у коју су се доселили. Који фактори ће утицати на ту одлуку?

Деметриос и Патрула, који су се доселили с Кипра у Енглеску и тамо подигли петоро деце, објашњавају шта је утицало на њихову одлуку: „У почетку је наша породица ишла у грчку скупштину. Док је то много помогло нама родитељима, приметили смо да то омета духовни развој наше деце. Иако су она имала основно разумевање грчког језика, имали су потешкоћа с дубљим духовним аспектима. То је постало очигледно у њиховом прилично спором духовном напретку. Као породица смо се преселили у енглеску скупштину и убрзо су се видели добри резултати код наше деце. Духовно су ојачала. Одлука да се преселимо није била лака, али у нашем случају се показала мудром.“

Ова породица је и даље користила матерњи језик и пожњела је богате благослове. Њихова деца коментаришу: „Предност је знати више од једног језика. Иако је енглески наш први језик, то што знамо и грчки помаже нам да одржавамо јаке и блиске породичне везе, посебно с бабама и дедама. То нас такође чини саосећајнијима према имигрантима и пружа нам самопоуздање да можемо научити још неки језик. Стога, када смо одрасли, наша породица се преселила у албанску скупштину да би јој помогла.“

Кристифорос и Маргарита су се такође преселили с Кипра у Енглеску и тамо одгајили троје деце. Они су изабрали да подупру грчку скупштину. Њихов син, Никос, који сада служи као старешина,  присећа се: „Били смо охрабрени да се придружимо новоформираној грчкој скупштини. Наша породица је на то гледала као на теократску доделу.“

Маргарета примећује: „Када су дечаци имали седам и осам година, укључили су се у Теократску школу службе. Као родитељи, били смо донекле забринути због њиховог ограниченог знања грчког језика. Међутим, сваки задатак је био породични пројекат и проводили смо многе сате помажући им да припреме своје говоре.“

Њихова ћерка Иоана каже: „Сећам се да нас је тата код куће учио грчки тако што смо на табли писали слова алфабета и то смо морали добро да савладамо. Многи људи проведу године учећи један језик, али уз помоћ маме и тате научили смо грчки без превише утрошеног времена на то.“

Неке породице ће подупрети скупштину на свом матерњем језику зато што родитељи сматрају да је за развијање ’духовне способности схватања‘ и напредак потребно да буду поучавани на том језику (Колошанима 1:9, 10; 1. Тимотеју 4:13, 15). Поред тога, та породица може гледати на своје знање језика као на предност да другим досељеницима помогну да упознају истину.

С друге стране, једна породица може сматрати да је за њу најбоље да посећује скупштину на главном језику државе у коју су се доселили (Филипљанима 2:4; 1. Тимотеју 3:5). Након што поглавар породице размотри с породицом ту ствар, на њему је да уз молитву донесе одлуку  (Римљанима 14:4; 1. Коринћанима 11:3; Филипљанима 4:6, 7). Који савети могу помоћи оваквим породицама?

Неки практични савети

Педро и Сандра, који су раније споменути, кажу: „Код куће важи правило да говоримо само шпански како не бисмо заборавили свој матерњи језик. Тешко је држати се тог правила, пошто наши дечаци знају да разумемо енглески. Али, да се нисмо придржавали тог правила, они би можда ускоро заборавили шпански.“

Мигел и Кармен, такође раније цитирани, саветују: „Ако родитељи воде редован породични студиј и сваки дан разматрају дневни цитат на матерњем језику, тада ће деца научити више од основе језика — они ће научити да изразе духовне мисли на том језику.“

Мигел такође предлаже: „Учините проповедање забавним. Наше подручје покрива огроман део великог града и много времена проведемо путујући аутом да бисмо пронашли људе који говоре наш језик. То време користимо тако што се играмо библијских питалица и разговарамо о важним стварима. Покушавам да испланирам пут на којем ћемо сведочити, тако да можемо имати неколико добрих накнадних посета. Тако се на крају дана може рећи да су деца била укључена у најмање један смисаон разговор са станарима.“

Изаћи на крај с културним разликама

Божја Реч охрабрује младе: „Слушај сине, поучења оца свога, и наук мајке своје не напуштај“ (Пословице 1:8). Па ипак, проблеми могу настати када је очев образац поучавања и мајчин „наук“ под утицајем другачије културе од оне у којој одрастају њихова деца.

Наравно, од поглавара породице зависи како ће управљати својим домом и он не треба да буде претерано под утицајем других породица (Галатима 6:4, 5). Ипак, добра комуникација између родитеља и деце може родитељима олакшати прихватање нових обичаја.

Међутим, многи обичаји или навике који преовладавају у развијеним земљама  штете духовном здрављу хришћана. Полни неморал, похлепа и бунтовништво често се промовишу у популарној музици и забави (Римљанима 1:26-32). Хришћански родитељи не могу да игноришу своју одговорност да контролишу избор музике своје деце само зато што тешко разумеју тај језик. Они морају поставити чврсте смернице. Међутим, ово може представљати изазов.

Кармен каже: „Ми често не разумемо речи песама које наша деца слушају. Мелодија може да звучи добро, али ако би речи имале двоструки смисао или ако садрже жаргонске изразе с неморалним призвуком, ми то не бисмо знали.“ Како они излазе на крај с тим? Мигел каже: „Проводимо доста времена у поучавању наше деце о опасностима од неморалне музике и покушавамо да им помогнемо да изаберу музику коју Јехова одобрава.“ Да, опрезност и разумност су потребни да би се изашло на крај с културним разликама (Поновљени закони 11:18, 19; Филипљанима 4:5).

Пожњети награде

За одгајање деце у страној земљи потребни су додатно време и напор, и ту нема никакве сумње. Али, и родитељи и деца могу пожњети додатне награде за свој труд.

Азам и његова жена Сара емигрирали су из Турске у Немачку где су подигли троје деце. Њихов најстарији син сада служи у подружници Јеховиних сведока у Селтерсу (Немачка). Азам каже: „Једна велика предност за децу је та што могу развијати особине које се сматрају јачим странама у обе културе.“

Антонио и Лутонадио су се преселили из Анголе у Немачку и тамо су одгајили деветоро деце. Породица говори лингала, француски и немачки језик. Антонио каже: „То што говоримо више језика помаже нашој породици да сведочимо људима из многих земаља. То нам заиста доноси велико задовољство.“

Двоје деце једног јапанског брачног пара који се преселио у Енглеску сматрају да имају велику предност што знају и јапански и енглески. Млађе дете је рекло: „То што знамо два језика помаже нам да добијемо запослење. Имамо пуно користи од великих конгреса на енглеском језику. У исто време, имамо предност да служимо у јапанској скупштини где је већа потреба.“

Ти можеш успети

Подизање деце у окружењу које има другачије културне вредности представља изазов с којим се Божје слуге суочавају још од библијских времена. Мојсијеви родитељи су у томе успели, иако је он одгајан у Египту (Излазак 2:9, 10). Многобројни Јевреји прогнани у Вавилон одгајили су децу која су била спремна да се врате у Јерусалим да би обновили право обожавање (Јездра 2:1, 2, 64-70).

И данашњи родитељи који су хришћани могу исто тако успети. Они могу бити награђени тиме да чују како и њихова деца кажу оно што је један брачни пар чуо од своје деце: „Ми смо веома блиска породица због љубазне бриге тате и маме, с којима увек имамо добру комуникацију. Срећни смо што смо део ове широм света распрострањене породице која служи Јехови.“

[Фуснота]

[Слика на 24. страни]

То што разговарате код куће само на вашем матерњем језику даје вашој деци основно знање тог језика

[Слика на 24. страни]

Заједнички језик одржава везу између бабе, деде и унучади

[Слика на 25. страни]

Кад проучаваш Библију са својом децом развијаш њихову ’духовну способност схватања‘