Да ли је зло победило?

МИСАО о општој борби између сила добра и сила зла довела је до бескрајних спекулација писаца и филозофа кроз читаву историју. Међутим, постоји једна књига у којој се налази тачан извештај о бици између Бога и Ђавола. Та књига је Библија. Она баца светло на питања која су укључена у тај сукоб и помаже да се утврди ко је заиста победио.

Убрзо након што су створени први човек и жена, једно невидљиво духовно створење звано Сатана Ђаво, довело је у питање Божју владавину. Како? Тако што је навело да је Бог ускратио свом стварству добре ствари и да би људима било боље када би били независни од њега (Постање 3:1-5; Откривење 12:9).

Касније, у данима патријарха Јова, Сатана је покренуо још једно питање. Настојећи да сломи Јовову беспрекорност према Богу, Сатана је рекао: „Кожу за кожу! Све што човек има даће за живот свој“ (Јов 2:4). Сви су били обухваћени овом тврдњом! Тиме што је употребио општи термин „човек“ уместо имена Јов, Сатана је довео у питање беспрекорност свих људи. Он је у ствари рекао: ’Човек ће урадити све да би сачувао свој живот. Нека ми се пружи прилика и успећу да све људе одвратим од Бога.‘

Ко је победник у бици између Бога и Ђавола може се утврдити ако се одговори на следећа два питања: Да ли човек може сам успешно да влада? Да ли је Ђаволу пошло за руком да све људе одврати од правог Бога?

Да ли људи могу успешно сами да владају?

Људи су хиљадама година експериментисали с разним облицима владавине. Током историје су испробали разне облике владавине — монархију, аристократију, демократију, аутократију, фашизам и комунизам. Зар и сама чињеница да је увек постојала потреба за експериментисањем не показује да ови разни начини владања нису адекватни?

„Римљани су се скоро несвесно нашли у једном огромном административном експерименту“, написао је Х. Џ. Велс у књизи A History of the World, објављеној 1922. Он наставља: „Администрација се увек мењала, никада није била стабилна. С једне стране, експеримент је пропао. С друге стране, експеримент је остао недовршен и Европа и Америка данас још увек покушавају да реше загонетке управљања државом с којима су се Римљани први суочили.“

Експериментисање с владањем се наставило и кроз 20. век. На крају тог века је најприхваћенија била демократија. Теоретски, демократија је владавина свих људи. Али, да ли је демократија показала да човек може успешно да влада без Бога? Џавахарлал Нехру, бивши премијер Индије, назвао је демократију добром, али је додао: „То кажем зато што су други системи гори.“ Бивши француски председник Валери Жискар Д’ Естен је рекао: „Сведоци смо кризе у којој се налази демократија.“

Већ у петом веку пре н. е., грчки филозоф Платон је запазио слабости демократског начина владања. Према књизи  A History of Political Theory, он је напао „незнање и нестручност политичара, што је нарочито проклетство демократије“. Многи данашњи политичари кукају како је тешко пронаћи способне људе који су квалификовани да раде у влади. У новинама The Wall Street Journal је стајало да су људима „додијале вође које изгледају тако сићушно у поређењу с проблемима који изгледају тако велики“. У тим новинама је даље било речено: „Мука им је када у потрази за вођством наиђу на неодлучност и корупцију.“

Осмотри сада владавину Соломона, краља древног Израела. Јехова Бог је дао Соломону изванредну мудрост (1. Краљевима 4:29-34). Каква је била ситуација у Израелу током Соломонове 40-годишње владавине? Библија одговара: „Јуда и Израел бејаху врло многобројни. Беше их као песка на обали морској. Они јеђаху, пијаху и весељаху се.“ Извештај додаје: „Јуда и Израел бејаху без страха, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломонова, сваки под својом лозом и под својом смоквом“ (1. Краљевима 4:20, 25). С мудрим краљем који је владао над њима као видљиви представник невидљивог Врховног Владара Јехове Бога, нација је доживела ненадмашну стабилност, напредак и радост.

Какав оштар контраст између људске и Божје владавине! Да ли би ико чисте савести могао да каже да је Сатана победио када је реч о владању? Не би, јер пророк Јеремија износи једну тачну изјаву: „Знам Јехова! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23).

Да ли Сатана може све људе да одврати од Бога?

Да ли се показала као тачна Сатанина тврдња да све људе може да одврати од Бога? У 11. поглављу библијске књиге Јеврејима апостол Павле именује много верних мушкараца и жена из претхришћанских времена и затим каже: „Понестаће ми времена ако почнем да причам и о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, те о Самуилу и другим пророцима“ (Јеврејима 11:32). Када говори о овим лојалним Божјим слугама, Павле их једноставно назива „толики облак сведока“ (Јеврејима 12:1). Грчка реч која је овде употребљена за „облак“ не означава неки издвојени, тачно одређени облак с прецизним мерама и обликом већ велику, безобличну масу облака. Овај опис је прикладан зато што је у прошлости било толико много верних Божјих слугу да су они попут огромне масе облака. Да, кроз векове је било небројено много људи који су испољавали слободну вољу и изабрали да буду верни Јехови Богу (Исус Навин 24:15).

 Шта видимо у нашем времену? Број Јеховиних сведока у целом свету сада је порастао на више од шест милиона иако су у 20. веку доживели страшна прогонства и противљења. С њима се дружи још око девет милиона људи и многи од њих предузимају одлучне кораке да дођу у близак, лични однос с Богом.

Најбољи могући одговор на Сатанину тврдњу да може да одврати људе од Јехове дао је Јеховин Син, Исус Христ. Његову беспрекорност није сломио чак ни ужасан бол на мученичком стубу. Удахнувши последњи пут, Исус је узвикнуо: „Оче, у твоје руке поверавам свој дух!“ (Лука 23:46).

Сатана користи све што му стоји на располагању — од искушења до отвореног прогонства — не би ли људе држао под контролом. Користећи ’жеље тела и жеље очију и упадљиво разметање животним средствима‘ да би искушао људе, он настоји или да их држи подаље од Јехове, или да их одвоји од Њега (1. Јованова 2:16). Такође, Сатана је „заслепио ум неверницима, да до њих не би продрло светло славне добре вести о Христу“ (2. Коринћанима 4:4). Сатана чак не оклева да посегне за претњама и да искористи страх од људи да би постигао свој циљ (Дела апостолска 5:40).

Међутим, Ђаво не може да надвлада оне који су на Божјој страни. Они су упознали Јехову Бога и ’заволели су га свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом‘ (Матеј 22:37). Да, непоколебљива лојалност Исуса Христа и небројено много људи доказује да је Сатана Ђаво претрпео тежак пораз.

Шта доноси будућност?

Да ли ће се људско експериментисање с владавинама наставити до у недоглед? Пророк Данило је прорекао: „У време тих краљева Бог ће небески подигнути краљевство које се неће никад уништити и које неће долазити под власт другог народа; оно ће разбити и уништити сва та краљевства, а оно ће вечно постојати“ (Данило 2:44). Краљевство које успоставља Бог који је на небесима јесте небеска владавина у рукама Исуса Христа. То је исто оно Краљевство за које је Исус учио своје следбенике да се моле (Матеј 6:9, 10). То Краљевство ће уништити све људске владавине у ’[предстојећем] рату великог дана Бога Свемоћног‘ и деловаће над читавом планетом (Откривење 16:14, 16).

Шта очекује Сатану? Библија описује следећи будући догађај: „[Јеховин анђео] ухвати змаја, празмију, који је Ђаво и Сатана, и свеза га на хиљаду година. И баци га у бездан те га закључа и запечати над њим, да више не заводи нације док се не наврши хиљаду година“ (Откривење 20:1-3). Након што Сатана буде бачен у бездан одакле неће моћи да делује, започеће Хиљадугодишња владавина Исуса Христа.

Земља ће тада бити предивно место! Више неће бити зла нити оних који га проузрокују. Библија обећава: ’Истребиће се који зло чине. Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира‘ (Псалам 37:9-11). Нико — нити људи нити животиње — неће представљати претњу њиховом миру (Исаија 11:6-9). Чак ће и милиони оних који су у прошлости стали на Ђаволову страну, из незнања или зато што нису имали прилику да упознају Јехову, бити враћени у живот и биће им пружена прилика да буду поучени од Бога (Дела апостолска 24:15).

До краја те Хиљадугодишње владавине, на земљи ће бити обновљен рај, а људи на њој ће постати савршени. Онда ће Сатана бити одвезан на „кратко време“, након чега ће он и сви противници Божје владавине бити заувек уништени (Откривење 20:3, 7-10).

На чију страну ћеш ти стати?

Двадесети век је био време у ком је Сатана харао светом. Међутим, услови  који владају у свету не указују на то да је Сатана победио, већ сачињавају знак да смо у последњим данима овог злог света (Матеј 24:3-14; Откривење 6:1-8). Ни интензитет зла у свету, а ни гледиште већине људи не представљају факторе који указују ко је победник. Одлучујући фактори су чији је начин владања најбољи и да ли је ико служио Богу из љубави. Победа на оба поља припада Јехови.

Ако је током времена које је Бог дозволио Сатани да постоји већ доказано да Сатана није у праву, зашто Бог и даље допушта да зло постоји? Јехова је стрпљив „јер не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9). Божја је воља „да се све врсте људи спасу и дођу до тачног спознања истине“ (1. Тимотеју 2:4). Надамо се да ћеш искористити време које је преостало да би проучавао Библију и ’усвајао спознање о једином истинитом Богу, и о ономе кога је послао, Исусу Христу‘ (Јован 17:3). Јеховини сведоци ће ти радо помоћи да стекнеш то спознање како би се и ти могао придружити милионима који чврсто стоје на победничкој страни.

[Слике на 5. страни]

Јеховини сведоци су чувањем беспрекорности допринели Сатанином поразу

[Слика на 7. страни]

Јехова има пуно лојалних особа на својој страни