’Будите храбри и јаки!‘

„Будите храбри! Ја победих свет“ (ЈОВАН 16:33).

1. Које су охрабрење добили Израелци с обзиром на оно што их је очекивало у Ханану?

 КАДА је требало да Израелци пређу реку Јордан и уђу у Обећану земљу, Мојсије им је рекао: „Будите срчани и храбри, не бојте се и не плашите се од њих; јер Јехова, Бог твој, иде с тобом.“ Мојсије је затим позвао Исуса Навина, који је био одређен да уведе Израелце у Ханан, и лично њему поновио тај савет да буде храбар (Поновљени закони 31:6, 7). Касније је сам Јехова охрабрио Исуса Навина, рекавши: „Буди јак и храбар... само буди јак и храбар“ (Исус Навин 1:6, 7, 9). Те речи су биле изговорене у право време. Израелцима ће бити потребна храброст да се суоче с моћним непријатељима који су их очекивали с друге стране Јордана.

2. У којој се ситуацији налазимо, и шта нам је потребно?

² Данашњи прави хришћани ће ускоро ући у обећани нови свет и они, попут Исуса Навина, треба да буду храбри (2. Петрова 3:13; Откривење 7:14). Међутим, ситуација у којој се ми налазимо разликује се од ситуације у којој се налазио Исус Навин. Он се борио с мачем и копљем. Ми водимо духовну битку и никада не посежемо за дословним оружјем (Исаија 2:2-4; Ефешанима 6:11-17). Осим тога, Исус Навин је морао да води многе жестоке битке чак и након уласка у Обећану земљу, док ми своје најжешће битке водимо сада — пре уласка у нови свет. Хајде да осмотримо неке ситуације у којима нам је потребна храброст.

Зашто се морамо борити?

3. Шта Библија открива о нашем главном противнику?

³ Апостол Јован је записао: „Знамо да потичемо од Бога, а цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19). Ове речи откривају основни разлог због ког хришћани треба да се боре како би сачували своју веру. Када један хришћанин сачува своју беспрекорност, то до извесне мере представља пораз за Сатану Ђавола. Зато Сатана поступа као „ричући лав“ који покушава да застраши и прождере верне хришћане (1. Петрова 5:8). Да, он води рат против помазаних хришћана и њихових сарадника (Откривење 12:17). У том рату користи људе који свесно или несвесно служе његовим циљевима. Потребна нам је храброст да би чврсто стали против Сатане и свих његових заступника.

4. Које је упозорење Исус дао, али коју су особину испољавали прави хришћани?

⁴ Пошто је знао да ће се Сатана и његови заступници упорно противити доброј вести, Исус је упозорио своје следбенике: „[Људи] ће вас подвргнути невољи и убијаће вас, и бићете предмет мржње свих нација због мог имена“ (Матеј 24:9). Ове речи су се испуниле у првом веку, а испуњавају се и данас. Заиста, прогонство  које су доживели неки Сведоци из савременог доба било је окрутно колико и друга прогонства током историје. Међутим, прави хришћани се храбро држе када се суочавају с таквим притиском. Они знају да „страх од људи замку меће“ и не желе да буду ухваћени у ту замку (Пословице 29:25).

5, 6. (а) У којим ситуацијама је потребно да будемо храбри? (б) Како верни хришћани реагују када је њихова храброст стављена на испит?

⁵ Осим прогонства, потребна нам је храброст да бисмо се суочили и с другим изазовима. Неким објавитељима је тешко да разговарају о доброј вести с људима које не познају. Храброст неке деце која иду у школу стављена је на испит када се од њих тражи да се закуну на верност држави или застави. Таква заклетва је заправо религиозни чин и хришћанска деца су због тога одлучна да поступају на начин који угађа Богу и њихово добро понашање заиста дира срце.

⁶ Храброст нам је потребна и када противници користе медије да би Божји народ приказивали у лошем светлу или када ’стварају неприлике служећи се законом‘ у настојању да наметну ограничења правом обожавању (Псалам 94:20, NW). На пример, како треба да се осећамо када новине, радио или телевизија погрешно приказују ствари или када шире лажи о Јеховиним сведоцима? Да ли треба да будемо запрепашћени? Не. Ми очекујемо такве ствари (Псалам 109:2). Осим тога, не изненађује нас то што неки људи верују тим лажима и изврнутим чињеницама зато што знамо да „луд [„неискусан“, NW] све верује што му се говори“ (Пословице 14:15). Надаље, лојални хришћани не верују у све што људи кажу о њиховој браћи и сигурно неће дозволити да због лошег публицитета пропуштају хришћанске састанке, иду мање у службу на терену или да ослабе у вери. Управо супротно, ’они се препоручују као Божје слуге... славом и срамотом, лошим гласом и добрим гласом; [по противницима] као варалице, а [у ствари] ипак истинити‘ (2. Коринћанима 6:4, 8).

7. Која бисмо питања могли поставити себи?

⁷ Павле је написао Тимотеју: „Бог нам није дао дух плашљивости, него дух снаге... Зато немој да се стидиш сведочанства о нашем Господу“ (2. Тимотеју 1:7, 8; Марко 8:38). Кад прочитамо ове речи, можемо се запитати: ’Да ли се стидим своје вере или сам храбар? Да ли колеге на послу (или другови у школи) знају да сам Јеховин сведок или покушавам да то прикријем? Да ли сам поносан на то што сам захваљујући добром односу с Јеховом другачији од осталих или се стидим због тога?‘ Ако се ико од нас плаши да проповеда добру вест или да заузме став који није популаран, нека упамти савет који је Јехова упутио Исусу Навину: „Буди јак и храбар.“ Никада немој заборавити да је важно шта о нама мисле Јехова и Исус Христ, а не колеге на послу или другови у школи (Галатима 1:10).

 Како развијати храброст

8, 9. (а) Како је једном приликом храброст првих хришћана била стављена на испит? (б) Како су Петар и Јован реаговали на претње, и шта су доживели они и њихова браћа?

⁸ Како можемо развити храброст која ће нам помоћи да сачувамо своју беспрекорност у тешким тренуцима? Па, како су први хришћани развијали храброст? Осмотри шта се догодило када су првосвештеници и старешине из Јерусалима рекли Петру и Јовану да престану с проповедањем у Исусово име. Они су то одбили, било им је запрећено и онда су пуштени. Одмах затим су отишли код браће и сви су се заједно овако помолили: „Јехова, обрати пажњу на њихове претње, и дај својим слугама да и даље са свом смелошћу говоре твоју реч“ (Дела апостолска 4:13-29). Одговоривши на ту молитву, Јехова их је ојачао светим духом и, како су јеврејске вође касније посведочиле, они су ’напунили Јерусалим‘ својим учењем (Дела апостолска 5:28).

⁹ Хајде да анализирамо оно што се десило том приликом. Када су им јеврејске вође запретиле, ученици нису размишљали о томе да попусте под тим притиском. Уместо тога, ученици су се помолили за храброст да наставе с проповедањем. Затим су поступали у складу с молитвом и Јехова их је ојачао својим духом. Њихово искуство показује да се оно што је Павле годинама касније написао у другом контексту односи на хришћане када су прогоњени. Павле је рекао: „За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:13).

10. Како Јеремијино искуство помаже онима који су по природи стидљиви?

¹⁰ Међутим, предпоставимо да је неко по природи стидљив. Може ли он ипак храбро служити Јехови упркос прогонству? Сигурно да може! Присети се Јеремијине реакције када га је Јехова поставио за пророка. Тај младић је рекао: ’Дете сам.‘ Јасно је да се осећао недорасло. Ипак, Јехова га је охрабрио следећим речима: „Не говори: Ја сам дете, јер ћеш ићи свима којима те пошљем и говорићеш све што ти заповедам. Не бој се, јер сам ја с тобом да те избављам“ (Јеремија 1:6-10). Јеремија је имао поверења у Јехову и због тога је, уз снагу коју му је Он дао, превазишао своју неодлучност и постао изузетно храбар сведок у Израелу.

11. Шта данашњим хришћанима помаже да буду попут Јеремије?

¹¹ Данашњи помазани хришћани имају опуномоћење слично Јеремијином и уз подршку ’великог мноштва‘ ’других оваца‘ и даље објављују Јеховине намере, упркос апатији, ругању и прогонству (Откривење  7:9; Јован 10:16). Њих храбре следеће речи које је Јехова упутио Јеремији: „Не бој се.“ Они никад не заборављају да их је опуномоћио Бог и да проповедају његову поруку (2. Коринћанима 2:17).

Примери храбрости вредни опонашања

12. Који нам је изврстан пример храбрости Исус оставио, и како је охрабрио своје следбенике?

¹² Размишљање о примерима других који су били храбри као Јеремија, може нам помоћи да развијемо храброст (Псалам 77:12, ДК). Примера ради, када пажљиво испитујемо Исусову службу импресионирани смо храброшћу коју је испољио када га је кушао Сатана и када се суочио с неумољивим противљењем јеврејских вођа (Лука 4:1-13; 20:19-47). Исус је помоћу снаге коју му је Јехова дао био непоколебљив и мало пре своје смрти рекао је својим ученицима: „У свету имате невољу, али будите храбри! Ја победих свет“ (Јован 16:33; 17:16). И Исусови ученици ће бити победници ако следе његов пример (1. Јованова 2:6; Откривење 2:7, 11, 17, 26). Али мораће да ’буду храбри‘.

13. Како је Павле охрабрио Филипљане?

¹³ Годинама после Исусове смрти, Павле и Сила су били затворени у Филипима. Павле је касније подстакао скупштину у Филипима да ’стоји чврсто у једном духу, једнодушно се борећи раме уз раме за веру добре вести, и да се ни у ком погледу не плаши својих противника‘. Да би их охрабрио на све ово, Павле је рекао: „[Прогониоцима] је управо то [што су хришћани прогоњени] доказ уништења, а вама спасења; и тај знак је од Бога, јер је вама дата предност за Христа, не само да верујете у њега него и да страдате за њега“ (Филипљанима 1:27-29).

14. Како је Павлова храброст утицала на браћу у Риму?

¹⁴ Када је Павле писао скупштини у Филипима, поново је био у затвору, али овог пута у Риму. Међутим, и даље је храбро проповедао. С којим резултатом? Он је написао: „Моји [су] окови постали општепознати у вези с Христом међу читавом преторијанском гардом и међу свима осталима; и већина браће у Господу, осећајући поуздање због мојих затворских окова, показује све већу храброст да неустрашиво говори Божју реч“ (Филипљанима 1:13, 14).

15. Где можемо пронаћи добре примере вере који ће ојачати нашу решеност да будемо храбри?

¹⁵ Павлов пример и изврсни примери данашњих хришћана који остају верни упркос прогонству у земљама где су на власти диктатори или свештенство, пружају нам охрабрење. Бројна искуства те браће налазе се у Кули стражари и Пробудите се! као и у Годишњаку Јеховиних сведока. Док читаш њихова искуства, немој заборавити да су и они обични људи попут нас. Међутим, када су били у веома тешким ситуацијама, Јехова им је дао снагу која надилази уобичајену и они су истрајали. Можемо бити сигурни да ће и за нас учинити исто, ако то буду захтевале околности.

Наша храброст радује и слави Јехову

16, 17. Како ми данас можемо развијати храброст?

¹⁶ Храброст је када неко чврсто стоји за истину и праведност. Још је већа  храброст када се неко плаши, а ипак заузима такав став. Заиста, сваки хришћанин може бити храбар ако стварно жели да врши Јеховину вољу, ако је решен да остане веран, непрестано се ослања на Бога и никада не губи из вида да је Јехова у прошлости ојачао безброј појединаца налик њему. Осим тога, још смо одлучнији да не поклекнемо када схватимо да наша храброст радује и слави Јехову. Зато што осећамо дубоку љубав према Јехови спремни смо да претрпимо исмевање и још горе ствари (1. Јованова 2:5; 4:18).

¹⁷ Немој никада заборавити да када патимо због своје вере то не значи да смо урадили нешто лоше (1. Петрова 3:17). Патимо зато што подржавамо Јеховин суверенитет, зато што чинимо добро и нисмо део света. У погледу овога, апостол Петар је рекао: „Ако страдате зато што чините добро, и то подносите, то је угодно пред Богом.“ Петар је још додао: „Нека и они који страдају у складу с Божјом вољом поверавају своје душе верном Створитељу док чине добро“ (1. Петрова 2:20; 4:19). Да, наша вера радује и слави нашег Бога Јехову који је пун љубави. Какав јак разлог да будемо храбри!

Пред властима

18, 19. Коју поруку ми у ствари преносимо када храбро станемо пред судије?

¹⁸ Када је Исус рекао својим следбеницима да ће бити прогоњени, рекао је и ово: „[Људи] ће вас предавати месним судовима, и бичеваће вас у својим синагогама. Да, због мене ће вас довлачити пред намеснике и краљеве, за сведочанство њима и нацијама“ (Матеј 10:17, 18). Потребна је храброст да би се због лажних оптужби изашло пред судију или владара. Међутим, када такве прилике храбро користимо да сведочимо тим људима, ту тешку ситуацију претварамо у прилику да постигнемо нешто важно. У ствари, онима који нам суде преносимо Јеховине речи које су записане у другом Псалму: „Сада, дакле, краљеви, уразумите се, научите се, судије земаљске. Јехови са страхом да служите“ (Псалам 2:10, 11). Када су Јеховини сведоци били лажно оптуживани на суду, судије су често подржавале слободу обожавања, и ми то ценимо. Међутим, неке судије су допустиле да противници утичу на њих. Тим судијама Писмо каже: „Научите се.“

¹⁹ Судије треба да буду свесне тога да је закон Јехове Бога узвишенији од свих других закона. Треба да упамте да су сви људи, укључујући и судије, одговорни Јехови Богу и Исусу Христу (Римљанима 14:10). Што се нас тиче, било да неки људски судија пресуди у нашу корист или не, имамо добар разлог да будемо храбри зато што нас подупире Јехова. Библија каже: „Благо свима који се у њега уздају“ (Псалам 2:12).

20. Зашто можемо бити срећни ако треба да претрпимо прогонство и клевете?

 ²⁰ Исус је у Проповеди на гори рекао следеће: „Срећни сте кад вас због мене грде и прогоне и лажући говоре свакакво зло против вас. Радујте се и поскакујте од радости, јер је ваша награда на небесима велика; јер су тако прогонили и пророке пре вас“ (Матеј 5:11, 12). Наравно, прогонство није пријатно, али наш чврст став упркос прогонству, у шта спадају и клеветнички извештаји медија, представља разлог за радост. То што чврсто стојимо значи да угађамо Јехови и да ћемо добити награду. Наша храброст показује да имамо праву веру и пружа нам уверење да имамо Божје одобравање. Заиста, она показује да се потпуно уздамо у Јехову. Следећи чланак ће показати да је за хришћанина изузетно важно такво поуздање.

Шта си научио?

• У којим је ситуацијама потребно да будемо храбри?

• Како можемо развијати храброст?

• Ко нам пружа лепе примере храбрости?

• Зашто желимо да будемо храбри?

[Питања за разматрање]

[Слике на 9. страни]

Симон Арно (сада Либстер) из Немачке, Видас Мадона из Малавија и Лидија и Олексиј Курдас из Украјине, били су храбри и одупрли су се зломе

[Слике на 10. страни]

Не стидимо се добре вести

[Слика на 11. страни]

Павлова храброст у затвору много је допринела ширењу добре вести

[Слика на 12. страни]

Ако неком судији храбро објаснимо своје на Библији темељене ставове, ми преносимо једну важну поруку