По чему се неки памте

ПРЕ око три хиљаде година, Давид је бежао од израелског краља Саула. Давид је послао своје људе код Навала, богатог власника оваца и коза, да траже храну и воду. Заправо, Навал је дуговао услугу Давиду и његовим следбеницима, јер су заштитили његова стада. Међутим, Навал је одбио да им укаже гостопримство. Он је чак грубо отерао Давидове људе. Навал се играо ватром, јер Давид није био човек с којим се могло поигравати (1. Самуилова 25:5, 8, 10, 11, 14).

Навалов став није био у складу с блискоисточном традицијом да се гостима и странцима укаже гостопримство. Какво је онда име Навал стекао? Библијски извештај каже да он „беше тврд и рђав у делима својим“ и „зао“. Његово име значи „лудост“, што је и доказао својим поступцима (1. Самуилова 25:3, 17, 25). Да ли би ти желео да те памте као таквог? Да ли си груб и непопустљив у опхођењу с другима, нарочито када изгледа да су они у неповољном положају? Или си љубазан, гостољубив и обзиран?

Авигеја — паметна жена

Због своје грубости, Навал је био у невољи. Давид и његових 400 људи припасали су мачеве и кренули да се обрачунају с Навалом. Авигеја, Навалова жена, чула је шта се десило. Она је знала да је обрачун неизбежан. Шта је могла да учини? Она је брзо припремила обиље хране и изашла у сусрет Давиду и његовим људима. Када их је срела, преклињала је Давида да не пролива крв без разлога. Давидово срце се смекшало. Он је саслушао њене молбе и предомислио се. Убрзо након ових догађаја, Навал је умро. Свестан Авигејиних добрих особина, Давид ју је узео за жену (1. Самуилова 25:14-42).

Какво је име стекла Авигеја? Она је била „паметна“, или „интелигентна“, како стоји у оригиналном хебрејском тексту. Она је очигледно била разборита и практична и знала је како и када да преузме иницијативу. Лојално је поступила како би свог неразумног мужа и његово домаћинство заштитила од несреће. Авигеја је напослетку умрла, али је као паметна жена стекла изванредну репутацију (1. Самуилова 25:3).

По чему је Петар упамћен?

Кренимо даље до првог века н. е. и обратимо пажњу на Исусових 12 апостола. Без сумње, један од најпричљивијих и најимпулсивнијих међу њима био је Петар, или Кифа, некадашњи рибар из Галилеје. Он је по свему судећи био енергична  особа која се није устезала да покаже своја осећања. На пример, једном приликом је Исус својим ученицима опрао ноге. Како је Петар реаговао када је дошао ред на њега?

Петар је рекао Исусу: „Господе, зар ти мени да переш ноге?“ Исус је одговорио: „Оно што ја чиним ти сада не разумеш, али разумећеш касније.“ Петар је узвратио: „Никада ти мени нећеш прати ноге.“ Запази Петрову одлучну, али и бурну реакцију. Шта је Исус одговорио?

„Ако те не оперем“, одговорио је Исус, „немаш удела са мном.“ Симон Петар му је рекао: „Господе, онда не само моје ноге него и руке и главу.“ Сада Петар одлази у другу крајност! Међутим, Петров став је увек био јасан. Он није био превејан нити дволичан (Јован 13:6-9).

Петар је остао запамћен и по својим слабостима које су карактеристичне за људе. На пример, он се трипут одрекао Христа пред људима који су га окривили да је следбеник оптуженог Исуса из Назарета. Када је Петар схватио своју грешку, горко је плакао. Није скривао своју жалост и кајање. Такође је значајно што су овај извештај о Петровом одрицању забележили писци јеванђеља — по свему судећи захваљујући информацијама које им је дао сам Петар! Он је био толико понизан да је признао своје пропусте. Да ли и тебе краси та врлина? (Матеј 26:69-75; Марко 14:66-72; Лука 22:54-62; Јован 18:15-18, 25-27).

Само неколико седмица након што се одрекао Христа, Петар је на Пентекост, испуњен светим духом, неустрашиво  проповедао мноштву Јевреја. То је јасно показало да је ускрснули Исус имао поверења у њега (Дела апостолска 2:14-21).

Једном другом приликом, Петар је упао у другачију замку. Апостол Павле је објаснио да се Петар слободно дружио с нејеврејским верницима пре него што су у Антиохију дошла нека јеврејска браћа. Међутим, почео је да избегава нејевреје „у страху од оних из класе обрезаних“, који су управо стигли из Јерусалима. Павле је разоткрио Петрову дволичност (Галатима 2:11-14).

Ипак, ко је од ученика отворено говорио у критичним тренуцима када је изгледало да су многи Исусови следбеници спремни да га напусте? То се десило када је Исус открио нешто ново у вези са значењем једења његовог тела и пијења његове крви. Он је рекао: „Ако не једете тело Сина човечјег и не пијете његову крв, немате живота у себи.“ Те речи су спотакле већину Исусових јеврејских следбеника који су рекли: „Ово су шокантне речи; ко то може слушати?“ Шта се затим десило? „Због тога се многи од његових ученика вратише ономе што су оставили за собом и више нису ишли с њим“ (Јован 6:50-66).

У овом критичном тренутку, Исус се окренуо према дванаесторици апостола и проницљиво их упитао: „Да нећете и ви да одете?“ Петар је одговорио: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи вечног живота; и ми смо поверовали и спознали да си ти Божји Свети“ (Јован 6:67-69).

Какво је име стекао Петар? Свако ко чита извештаје о њему не може а да не буде задивљен његовом искреном и отвореном личношћу, лојалношћу и спремношћу да призна своје слабости. Заиста је стекао добро име!

По чему људи памте Исуса?

Исусова служба на земљи трајала је само три и по године. Ипак, по чему су га запамтили његови следбеници? Да ли је због своје савршености, то јест безгрешности био надмен и неприступачан? Да ли се разметао својим способностима зато што је знао да је Божји Син? Да ли је застрашивао своје следбенике и приморавао их на послушност? Да ли је био толико озбиљан да му је недостајао смисао за хумор? Да ли је био толико заузет да није имао времена за немоћне и болесне или за децу? Да ли је с презиром гледао на припаднике друге расе и на жене, што је било уобичајено за мушкарце тог времена? Шта нам извештај каже о Исусу?

Исус је био заинтересован за људе. Проучавање извештаја о његовој служби открива да је много пута излечио хроме и болесне. Увек је био спреман да помогне сиромашнима. Интересовао се за децу, рекавши ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; не заустављајте их.“ Затим је ’узео децу у наручје и благосиљао их, полажући руке на њих‘. Да ли издвајаш време за децу или си толико заузет да их и не примећујеш? (Марко 10:13-16; Матеј 19:13-15).

Када је Исус био на земљи, Јевреји су били преоптерећени религиозним правилима и одредбама које су ишле даље од онога што се захтевало по Закону. Њихове религиозне вође су им наметале тешке терете, док саме вође нису хтеле ни прстом да их помакну (Матеј 23:4; Лука 11:46). Исус је био потпуно другачији! Он је рекао: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас окрепити“ (Матеј 11:28-30).

Људи су били окрепљени у Исусовом друштву. Исус није застрашивао своје ученике и зато се они нису плашили да изразе своје мисли. У ствари, он им је постављао питања како би их подстакао да кажу оно што мисле (Марко 8:27-29). Хришћански надгледници треба да се питају: ’Да ли ја остављам исти такав утисак на сувернике? Да  ли ми друге старешине заиста кажу своје мишљење или оклевају да то учине?‘ Како је окрепљујуће када су надгледници приступачни, спремни да саслушају и када су флексибилни! Неразумност само отежава отворену и слободну комуникацију.

Иако је Исус био Божји Син, он никада није злоупотребио своју моћ или ауторитет. Уместо тога, он је резоновао са слушаоцима. То је био случај када су фарисеји покушали да га ухвате у замку помоћу једног лукавог питања: „Да ли је дозвољено да се цезару плаћа порез по становнику или није?“ Исус је затражио да му покажу новчић и питао их: „Чији је ово лик и натпис?“ Одговорили су: „Цезарев.“ Затим им је рекао: „Вратите, дакле, цезару цезарево, а Богу Божје“ (Матеј 22:15-21). Проста логика је била довољна.

Да ли је Исус имао смисао за хумор? Неки читаоци могу осетити извесну дозу хумора када читају одломак у коме Исус каже да је лакше камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божје краљевство (Матеј 19:23, 24). Сама замисао да камила покушава да прође кроз уши дословне шиваће игле јесте преувеличавање. Још једном је користио хиперболу када је говорио о труну који неко види у оку свог брата, а не примећује греду у сопственом оку (Лука 6:41, 42). Заиста, Исус није био мрзовољни ситничар. Он је био срдачан и друштвен. Смисао за хумор може разведрити данашње хришћане у стресним тренуцима.

Исусово саосећање према женама

Како су се жене осећале у Исусовом друштву? Исуса је сигурно лојално следило доста жена, укључујући и његову мајку, Марију (Лука 8:1-3; 23:55, 56; 24:9, 10). Жене су имале толику слободу да приђу Исусу да му је једном приликом нека жена „позната као грешница“ опрала ноге сузама и намазала их мирисним уљем (Лука 7:37, 38). Једна друга жена, која је годинама боловала од крварења, прогурала се кроз мноштво да би дотакла његову хаљину како би се излечила. Исус је похвалио њену веру (Матеј 9:20-22). Заиста, Исус је био приступачан за жене.

Једном другом приликом, Исус се обратио једној Самарићанки на бунару. Она је била толико изненађена да је рекла: „Како то да ти, иако си Јеврејин, тражиш од мене да пијеш, кад сам ја Самарићанка?“ Јевреји нису имали ништа са Самарићанима. Исус је наставио да је поучава величанственој истини о ’води која  извире да пружи вечни живот‘. Исус је био опуштен у присуству жена. Није сматрао да ће тиме довести у питање свој углед (Јован 4:7-15).

Исус је запамћен по бројним племенитим особинама, укључујући и самопожртвовани дух. Он је био оличење Божје љубави. Исус је поставио мерило за све који желе да га следе. Колико тесно следиш његов пример? (1. Коринћанима 13:4-8; 1. Петрова 2:21).

По чему се данашњи хришћани памте?

Данас хиљаде верних хришћана умиру, многи у својој старости, а неки релативно млади. Међутим, они су оставили за собом добро име. Неки верни хришћани, попут Кристал која је умрла у дубокој старости, запамћени су по срдачности и друштвености. Други, попут Дирка који је умро у својим четрдесетим годинама, запамћени су по веселом и спремном духу.

Ту је и пример Хосеа из Шпаније. Давних 1960-их, када је дело проповедања Јеховиних сведока било под забраном у тој земљи, Хосе је био ожењен човек и отац три девојчице. Имао је сталан посао у Барселони. Међутим, у то време су биле потребне зреле хришћанске старешине на југу Шпаније. Хосе је напустио посао и с породицом се преселио у Малагу. Често без посла, преживљавали су економски тешка времена.

Ипак, Хосе је био познат као пример верности и поузданости у служби и као узоран родитељ својим ћеркама, у чему га је подржавала супруга Кармела. Када су била потребна браћа за организовање хришћанских конгреса у том подручју, Хосе је увек био на располагању. Нажалост, у својим педесетим годинама разболео се од озбиљне болести од које је касније и умро. Међутим, остао је запамћен као поуздан, марљив старешина и муж и отац пун љубави.

Дакле, по чему ће тебе памтити? Да си јуче умро, шта би људи данас говорили о теби? Ово је питање које ће нас можда подстаћи да побољшамо своје понашање.

Шта можемо учинити како бисмо стекли добро име? Увек се можемо побољшавати у показивању плода духа — у шта спада љубав, дуготрпљивост, доброта, благост и самоконтрола (Галатима 5:22, 23). Сасвим сигурно: „Добар глас вреди више од доброг мириса, и више вреди дан смрти него дан рођења“ (Проповедник 7:1; Матеј 7:12).

[Слика на 5. страни]

Авигеја је запамћена по својој мудрости

[Слика на 7. страни]

Петар је запамћен као импулсиван, а ипак искрен човек

[Слика на 8. страни]

Исус је одвајао време за децу