Кад рата више не буде

’Ми имамо само 12 година. Не можемо да утичемо на политику нити на рат, али желимо да живимо! Ми чекамо мир. Да ли ћемо га доживети?‘

’Хоћемо да идемо у школу и да посећујемо родбину и пријатеље а да не страхујемо од отмице. Надам се да ће нас влада саслушати. Желимо бољи живот. Желимо мир.‘

ОВЕ дирљиве речи изражавају искрену наду младих који већ годинама пате због грађанског рата. Све што они желе јесте да живе нормално. Међутим, није нимало лако наду претворити у реалност. Хоћемо ли доживети свет без рата?

У последњим годинама, на међународном нивоу се улажу напори како би се окончали неки грађански ратови тиме што се на зараћене стране врши притисак да потпишу мировни споразум. Неке земље шаљу мировне снаге да те споразуме спроведу у дело. Међутим, већина држава нема ни средства ни жељу да надгледа удаљене земље где дубоко укорењена мржња и неповерење чине да сваки споразум међу зараћеним странама буде веома несигуран. Није неуобичајено да се сукоб распламса само неколико недеља или месеци након што се потпише споразум о прекиду ватре. Као што Међународни институт за мировна истраживања из Стокхолма запажа, „тешко је остварити мир када зараћене стране имају и жељу и средства да наставе с борбом“.

У исто време, нерешиви сукоби који угрожавају многе делове света подсећају хришћане на једно библијско пророчанство. Књига Откривења говори о једном критичном периоду у историји у ком ће симболични јахач ’узети мир са земље‘ (Откривење 6:4). Та слика о непрестаном ратовању део је сложеног знака који указује на то да сада живимо у времену које је у Библији названо ’последњим данима‘ a (2. Тимотеју 3:1). Па ипак, Божја Реч нам засигурава да након тих последњих дана наступа период мира.

У Псалму 46:10 Библија објашњава да је за прави мир потребно да се заустави рат, али не само у једном делу света, већ на целој земљи. Штавише, тај исти псалам конкретно говори да ће бити уништено оружје које се користило у библијска времена — лук и копље. И оружје ког је данас све више мора бити уништено како би човечанство могло да доживи мир.

На крају крајева, оно што стварно распирује рат нису меци и пушке, већ  похлепа и мржња. Похлепа је главни узрок рата, а мржња често води до насиља. Да би искоренили та деструктивна осећања, људи морају да промене свој начин размишљања. Треба да буду поучени да живе у миру. У складу с тим, древни пророк Исаија реално каже да ће рат престати тек онда када се људи ’не буду више учили боју‘ (Исаија 2:4).

Па ипак, ми сада живимо у свету који одрасле и децу не поучава да цене мир, већ уздиже рат. Нажалост, чак се и деца обучавају за убијање.

Они су научили да убијају

Алхаји је са 14 година постао демобилисани војник. Имао је само десет година када су га побуњеничке трупе заробиле и обучиле да рукује јуришном пушком AK-47. Након што је био присиљен да постане војник, ишао је у пљачку да би дошао до хране и палио је куће. Такође је убијао и сакатио људе. Данас је Алхаију тешко да заборави рат и прилагоди се нормалном животу. Још један дечак, војник по имену Абрахам, такође је научио да убија и нерадо је било где ишао без оружја. Он је рекао: „Ако би ми рекли да идем без пушке, не знам како бих се снашао, не знам шта бих јео.“

Више од 300 000 деце-војника — и дечака и девојчица — још увек се боре и умиру у бесконачним грађанским сукобима који харају нашом планетом. Један побуњенички вођа је објаснио: „Они слушају наређења, нису забринути око тога да ли ће се вратити жени и деци, и не знају за страх.“ Али, та деца желе и заслужују бољи живот.

У развијеним земљама, страшна ситуација у којој се налазе деца која су војници можда изгледа непојмљиво. Па ипак, многа деца на Западу у удобности својих домова уче да ратују. На који начин?

Узмимо за пример Хосеа из југоисточне Шпаније. Када је био тинејџер уживао је у томе да се бави борилачким вештинама. Нешто што је сматрао веома драгоценим био је самурајски мач који му је отац купио за Божић. Волео је и видео-игре, нарочито насилне. Дана 1. априла 2000. године, он је у стварном животу спровео оно што је видео од свог хероја из видео-игре. У налету беса, убио је оца, мајку и сестру баш тим мачем који му је отац поклонио. Он је објаснио полицији: „Желео сам да будем сам на свету; нисам хтео да ме родитељи надгледају.“

Коментаришући о утицају насилне забаве, писац и војни службеник Дејв Гросман рекао је: „Постајемо толико неосетљиви да нам је задавање бола и наношење патње забавно: уместо да нам то буде одвратно, ми у томе налазимо задовољство. Учимо да убијамо, и учимо да уживамо у томе.“

И Алхаји и Хосе научили су да убијају. Они нису намеравали да постану убице, међутим то што су обучени да убијају, било на један или други начин, изопачило је њихово размишљање. Таквим обучавањем — деце или одраслих — сеје се семе насиља и рата.

Поучавати се миру, а не рату

Све док се људи уче убијању, не може се остварити трајни мир. Пре много векова, пророк Исаија је записао: „Да си ти заповести [Божје] слушао! Мир би твој као река био“ (Исаија 48:17, 18). Када људи стекну тачно спознање Божје Речи и науче да воле Божји закон, они почињу да мрзе насиље и рат. Родитељи данас треба да припазе како њихова деца не би играла игре које подстичу на насиље. И одрасли могу да науче да савладају мржњу и похлепу. Јеховини сведоци су много пута искусили да Божја Реч има моћ да промени људе (Јеврејима 4:12).

Узми за пример Ортенсија. Као младић је био присиљен да постане војник.  Сврха војне обуке била је да „у нас усади жељу да убијамо и да се не плашимо убијања“, објашњава он. Борио се у једном грађанском рату у Африци који је дуго трајао. „Рат је утицао на моју личност“, признаје он. „Чак се и данас сећам свега што сам учинио. Веома се лоше осећам због онога што сам био присиљен да радим.“

Када је један војник Ортенсију причао о Библији, то га је дирнуло. На њега је снажан утисак оставило Божје обећање да ће укинути све ратове, што је записано у Псалму 46:10. Што је више проучавао Библију, све је мање желео да учествује у рату. Убрзо након тога, он и његова два друга били су демобилисани, и предали су свој живот Јехови Богу. „Библијска истина ми је помогла да волим своје непријатеље“, објашњава Ортенсио. „Увидео сам да сам учествовањем у рату грешио против Јехове, јер он каже да не смемо да убијамо своје ближње. Да бих показао љубав према ближњима, морао сам да променим свој начин размишљања и да на људе не гледам као на непријатеље.“

Такве истините животне приче показују да поука заснована на Библији заиста унапређује мир. То не треба да нас изненади. Пророк Исаија је објаснио да постоји директна веза између мира и поуке која долази од Бога. Он је прорекао: „Синови ће твоји ученици Јеховини бити, велику ће срећу [„мир“, ДК] синови ти имати“ (Исаија 54:13, курзив наш). Такође је предвидео време када ће се људи из свих нација стицати ка правом обожавању Јехове Бога како би били поучени његовим путевима. С којим резултатом? „Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити“ (Исаија 2:2-4, курзив наш).

У складу с тим пророчанством, Јеховини сведоци учествују у светском образовном делу које је већ милионима помогло да победе мржњу, која представља основни узрок ратова.

Гаранција за светски мир

Осим што пружа поуку, Бог је успоставио једну владавину, то јест „краљевство“ које може да оствари светски мир. Значајно је да се у Библији Исус Христ, Владар кога је Бог изабрао, описује као „Кнез мира“. Она нам још засигурава да ће он ’повећати краљевство, даће мир бескрајан‘ (Исаија 9:6, 7).

Како можемо бити сигурни да ће Христова владавина успешно окончати ратове? Пророк Исаија додаје: „То ће учинити ревност Јехове над војскама“ (Исаија 9:7). Бог и жели и може да успостави трајни мир. Исус има потпуно поуздање у то обећање. Зато је поучавао своје ученике да се моле да дође Божје Краљевство и да се Божја воља врши на земљи (Матеј 6:9, 10). Када та искрена молба буде услишена, рат никада више неће харати земљом.

[Фуснота]

[Слика на 7. страни]

Библијска поука унапређује прави мир