Скуп на ’средишту земље‘

Да ли си икада чуо речи „те пито о те хенуа“? На језику рапануи, који се говори на Ускршњем острву, то значи „средиште земље“. Зашто је један скуп на том острву био нешто посебно?

УДАЉЕНО, тајанствено, егзотично. Тако се описује Ускршње острво, то јест Рапа Нуи, како га зову мештани. То је заиста удаљено острво, смештено у јужном делу Тихог океана, 3 790 километара од Сантјага у Чилеу. Дана 9. септембра 1888, Ускршње острво је постало чилеанска провинција.

Ово острво троугаоног облика које се протеже на површини од 166 квадратних километара, сачињено је од три угашена вулкана. Попут многих других пацифичких острва, и оно у ствари представља само врхове огромних планина које леже под водом. Цело острво је проглашено за споменик природе. Нема сумње да је оно најпознатије по својим мистериозним каменим статуама познатим као моаи. a

Поред привлачних пејзажа и историјских знаменитости, Ускршње острво нуди и обиље егзотичних специјалитета. На овом острву успева воће као што је ананас, авокадо, папаја и девет врста банана, а море врви многим врстама риба и другим плодовима мора.

На Ускршњем острву клима је умерена, са честим кишама и дугама, због чега посетиоци могу да уживају у чистом ваздуху и величанственим призорима. Данас ово острво има око 3 800 становника. Садашњи становници су мешавина првих досељеника и Европљана, Чилеанаца и  других народа. Стотине туриста из Европе и Азије посећују острво, због чега је туризам важан део привреде.

Семе Краљевства посејано први пут

Годишњак Јеховиних сведока за 1982. (енгл.) известио је: „Неко време је на Ускршњем острву била само једна сестра. Добијала је духовну помоћ путем дописивања с једном мисионарком из подружнице [у Чилеу]. Она се касније преселила у Чиле, али је на острву остало неколико претплатника на Кулу стражару. На наше велико изненађење, у априлу 1980, из тог удаљеног места телефоном нас је позвала једна заинтересована особа, која је желела да сазна када треба обележити Меморијал. Те исте године се један брачни пар из Валпараиса преселио тамо, и водили су библијске студије са заинтересованим особама. У априлу 1981, први пут је на овом острву одржан Меморијал, и било је 13 присутних. Како нам је драго што је ’добра вест‘ стигла и до овог удаљеног подручја!“

Неколико година касније, 30. јануара 1991, подружница је на острво послала један пар специјалних пионира, Дарија и Вини Фернандез. Брат Фернандез се присећа: „Пет сати смо летели авионом да бисмо стигли до најудаљенијег места на планети, чија је култура обавијена велом мистерије.“ Одмах су организовани састанци и проповедање, што су подупрли брат који тамо живи и сестра која је тек недавно тамо стигла с двоје деце. Суочавали су се с притиском породице, религиозним прогонством, а изазов им је био и начин живота који је уобичајен у полинежанској култури. И поред свега тога, видели су да Јехова благосиља њихове напоре. Брат и сестра Фернандез више нису специјални пионири, али и даље живе на острву и подижу сина који им се ту родио. Данас на овом острву има 32 радосна објавитеља Краљевства. Међу њима су и неки староседеоци са Рапа Нуија, као и они који су се на ово острво населили или су дошли да служе ту где је већа потреба за објавитељима Краљевства.

Припреме за Покрајински састанак

Због тога што је ово острво веома удаљено од континента, скупштина је три пута годишње добијала видео-касете с програмом Дана посебног састанка, Покрајинског састанка и Обласног конгреса. Међутим, крајем 2000. године, Одбор подружнице у Чилеу размотрио је могућност одржавања првог конгреса на острву. Одлучено је да се у новембру 2001. одржи Покрајински састанак, и на тај посебан догађај позван је одређен број браће и сестара из разних крајева Чилеа. Због распореда авионских летова, требало је да се конгрес одржи у недељу и понедељак.

Тридесет троје делегата били су узбуђени што путују на острво како би присуствовали првом Покрајинском састанку на том удаљеном подручју. Након дугог лета изнад Тихог океана, било им је веома драго када су их локална браћа срдачно дочекала на аеродрому. Делегати су дочекани са прелепим огрлицама  од цветних латица, што је типичан поклон на овом острву. Затим су одведени до места где ће преноћити, и након кратког разгледања острва, сви учесници у конгресном програму састали су се у Дворани Краљевства.

Публицитет из неочекиваног извора

Док су ишли до места одржавања конгреса, неки делегати су били изненађени када су чули локалног свештеника како преко радија говори о њиховој посети. Поменуо је туристе с континента који ће ићи од куће до куће и говорити о предстојећем крају света. Иако је своје жупљане упозорио да не слушају те посетиоце, оно што је рекао допринело је томе да многи људи сазнају да је на острву велика група Јеховиних сведока. Зато су острвљани били у ишчекивању. У наредним данима, објавитељи су им тактично преносили охрабрујућу поруку добре вести.

Конгрес почиње

На улазу у Дворану Краљевства у недељу ујутро, браћа која живе на острву дочекивала су делегате који су пристизали на први дан конгреса. „Јорана које! Јорана које!“ „Добро дошли!“ Неке сестре су обукле народну ношњу и своју косу су у полинежанском стилу украсиле прелепим цветовима.

Након пријатног музичког увода, стотину гласова се ујединило у певању песме „Будимо чврсти, непоколебљиви!“, која се на острву заорила као никада раније. Браћа са острва била су до суза дирнута када је председавајући изразио срдачну добродошлицу на њиховом матерњем језику, рапануију. У подневној паузи троје нових Сведока симболизовало је своје предање Богу крштењем у води. Када се програм тог првог дана завршио, сви су се осећали ближе Јехови и целом братству (1. Петрова 5:9).

Сведочење у току преподнева

Због посебних околности на острву, програм другог дана Покрајинског састанка започео је после подне. Зато су делегати тог преподнева ишли у службу на терену. Каква су их искуства очекивала?

Једна старија жена, која има осморо деце, рекла је Сведоцима да је католикиња и да зато не може да разговара с њима. Након што су јој рекли да желе да разговарају о проблемима с којима се сви суочавамо, као што су злоупотреба дроге и проблеми у породици, сложила се да их саслуша.

Надаље, једна старија госпођа није била баш љубазна према Сведоцима који су је посетили. Рекла им је да иду да разговарају с људима који живе на континенту, који су тако окрутни према другима. Они су јој рекли да се „добра вест о краљевству“ објављује свима и да су они дошли на острво како би присуствовали конгресу који ће им помоћи да још више заволе Бога (Матеј 24:14). Упитали су је да ли би желела дуг живот у рајским условима, који су слични онима који владају на острву, само без болести и смрти. Након што су разговарали с њом о томе колико дуго постоје вулкански кратери  на острву, она се замислила над тим како је живот кратак и упитала: „Зашто људи живе тако кратко?“ Изненадила се када је прочитала шта пише у Псалму 90:10.

У том тренутку су Сведоци зачули вику која је долазила од суседних врата. Иако нису разумели шта су ти људи говорили, жена им је рекла да се ради о увредама и да говоре да не желе да их Сведоци посете. Међутим, ова жена је била нуа, то јест најстарија ћерка у породици. Пошто јој је отац умро, њена дужност је била да одлучи шта је најбоље за породицу. На свом матерњем језику бранила је Сведоке пред рођацима и љубазно је прихватила публикације које су јој понуђене. Те исте седмице, док је колима пролазила поред Сведока, рекла је свом брату да заустави кола. Иако је отворено показао да му се то не допада, она се опростила с браћом и пожелела им успех у служби.

Иако су неки острвљани у почетку изгледали као да ће одбити поруку коју су им проповедали Сведоци с континента, посетиоци су увидели да су становници Рапа Нуија по природи љубазни и пријатељски расположени. Многи од њих су са задовољством слушали добру вест. Штавише, од двадесет Сведока који су се крстили на острву, шесторо њих су особе које ту и живе. Један од тих шесторо људи први пут је дошао у контакт са истином из Библије док је из суседне собе слушао како се библијски студиј води с његовом женом. Данас су он и његова супруга крштени Сведоци, а он је слуга помоћник у скупштини.

Наставља се духовни програм

После подне је започео други дан програма. Поново су се 32 браће која живе на острву и 33 делегата састали са многим заинтересованим особама. Скоро стотину људи слушало је програм, укључујући и јавно предавање „Како љубав и вера побеђују свет“. Штавише, присутни су видели живи доказ љубави која постоји међу Јеховиним народом, чак и међу онима који припадају различитим културама (Јован 13:35).

Приликом одржавања Покрајинског састанка, пионири су имали један посебан састанак с покрајинским и обласним надгледником. Три општа пионира са острва били су заједно с делегатима који су општи и специјални пионири. Сви су били веома охрабрени.

Следећег дана су нека браћа која раде као туристички водичи водила делегате  у обилазак острва. Посетили су каменолом где су исклесани моаи, као и вулкане где су се одржавала древна такмичења и, наравно, прелепу пешчану плажу Анакена, на којој су се искрцали први досељеници. b

Скупштински студиј књиге био је последња прилика да делегати проведу још мало времена с браћом са острва. Сведоци домаћини су након састанка изненадили своје госте једним традиционалним јелом. Касније су одиграли и један традиционални плес у својим народним ношњама. Попут своје браће и сестара са Рапа Нуија, и делегати су били уверени да је организовање овог конгреса било вредно труда.

Сви који су дошли као делегати осећали су блискост са својом браћом и сестрама који живе на овом удаљеном подручју и с којима су провели једну дивну седмицу. Било им је тешко да напусте острво. Увек ће неговати нова пријатељства која су стекли и увек ће се радо сећати духовне окрепе коју су примили. На аеродрому су браћа домаћини делегатима ставили око врата огрлице од шкољки које су сами направили.

Док су одлазили, делегати су обећали: „Јорана! Јау хе хоки маи е Рапа Нуи ее“, што значи: „До виђења! Доћи ћу поново на Рапа Нуи.“ Заиста, они чезну да поново посете своје нове пријатеље и духовну породицу на овом егзотичном, удаљеном, тајанственом, и пријатељском Ускршњем острву!

[Фусноте]

[Оквир на 24. страни]

Сведочење на Ускршњем острву

Око две године пре овог значајног конгреса, један покрајински надгледник и његова супруга посетили су ово острво и доживели многа дивна искуства. На пример, замисли како су се изненадили када их је сестра код које су били смештени подсетила да су они с њом проучавали Библију у јужном Чилеу када је била тинејџер, неких 16 година раније. Касније је то семе донело плод на Рапа Нуију.

Такође су имали једно занимљиво искуство: Власник једне продавнице сувенира прихватио је Свето писмо — превод Нови свет и помоћно средство за проучавање Библије, књигу Спознање које води до вечног живота (обе публикације су објавили Јеховини сведоци). Када су га поново посетили, рекао им је да није могао да чита Библију. Оставили су му Библију на француском, а не на шпанском! Проблем је брзо решен, и сада када је имао Библију на свом језику, он је уз помоћ Сведока из његовог места увидео да је уопште није тако тешко разумети.

[Мапа на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

УСКРШЊЕ ОСТРВО

ЧИЛЕ

[Слике на 23. страни]

Две особе које су се крстиле на овом Покрајинском састанку

[Слике на 25. страни]

Обронак вулкана Рано Рараку; уметнута слика: дивље воће по имену гвајаба успева на овом острву