Аод слама тлачитељски јарам

ОВО је истинита прича о храбрости и доброј стратегији из времена од пре око 3 000 година. Извештај из Писма почиње речима: „Синови Израелови чинише опет оно што се не допада Јехови, и Јехова укрепи Еглона краља Моавскога, на Израел, јер они чињаху оно што се не допада Јехови. Еглон скупи к себи синове Амонове и Амаличане и крену. Он потуче Израел, и они освојише град палми. Синови Израелови служише осамнаест година Еглону, краљу Моавскоме“ (Судије 3:12-14).

Територија Моава налазила се источно од реке Јордан и Мртвог мора. Али Моавци су прешли реку и заузели подручје Јерихона, ’града палми‘, намећући тако Израелцима ропство (Поновљени закони 34:3). Израел је скоро двадесет година морао да плаћа тегобан и понижавајућ данак моавском краљу Еглону, ’много дебелом човеку‘ (Судије 3:17). Међутим, приликом давања данка пружала се могућност да тај тиранин буде смакнут.

Извештај наводи: „Синови Израелови завапише ка Јехови и Јехова им подиже избавитеља Аода, сина Гире, сина Венијаминова, човека који бејаше левак. Синови Израелови послаше по њему дар Еглону, краљу Моавскоме“ (Судије 3:15). Сигурно се Јехова постарао да Аод буде изабран да однесе данак. Да ли је Аод икада раније то радио, није наведено. Па ипак, то како се пажљиво припремио за тај сусрет и стратегија коју је употребио показују да је можда био упознат с планом Еглонове палате и да је знао шта га тамо чека. Поред свега тога, веома је важно и то што је био левак.

Инвалид или ратник?

На хебрејском израз „левак“ дословно значи ’сакат, са одузетом то јест парализованом десном руком‘. Да ли то значи да је Аод био инвалид, можда с деформисаном десном руком? Узми у обзир шта Библија каже о „седам стотина одабраних људи“ из Венијаминовог племена који су били леваци. „Сваки је од њих могао гађати каменом из праће у длаку и не промашити“, наводи се у Судијама 20:16. Вероватно су били одабрани због борбених вештина које су поседовали. Неки истраживачи Библије сматрају да се израз „левак“ односи на онога који се служи левом руком исто као и десном.

Венијаминово племе је заправо било чувено по левацима. Извештај из 1. Летописа 12:1, 2 говори о људима из Венијаминовог племена као о ’јунацима који су помагали у рату. Они су били стрелци који су гађали камењем  из десне и из леве руке и пуштали стреле из свог лука‘. Једно дело наводи да се ова вештина могла развити „везивањем десне руке у раном детињству и вежбањем да се лева рука користи као и десна“. Израелски непријатељи су обично били обучавани за борбу с дешњацима. Зато непријатељ не би имао много користи од обуке ако би се неочекивано сукобио с леворуким војником.

„Тајна“ за краља

Аод је најпре ’начинио себи мач‘ — двосекли мач који је био довољно кратак да га је могао сакрити испод одеће. Вероватно је очекивао да буде претресен. Мач се обично носио на левом боку, одакле су дешњаци хитро могли да га извуку. Пошто је био левак, Аод је сакрио оружје „уз десно бедро под хаљине своје“, где је била мања вероватноћа да ће га краљева стража претрести. Тако је неометано ’однео дар Еглону, краљу Моавскоме‘ (Судије 3:16, 17).

Шта се тачно десило приликом прве посете Еглоновом двору, није наведено. Библија једноставно каже: „Кад [Аод] предаде дар, отпусти људе који га бејаху носили“ (Судије 3:18). Аод је предао дар, отишао са онима који су носили данак на безбедну удаљеност од Еглонове палате, а затим се вратио пошто их је послао кући. Зашто је то урадио? Да ли их је повео ради заштите, протокола или само да би носили данак? Да ли је ради њихове безбедности желео да они оду пре него што спроведе план? Шта год да је био разлог, Аод се храбро сам вратио у Еглонову палату.

Аод се „сам врати од камених мајдана код Галгала и рече: Имам, краљу, једну тајну да ти кажем.“ У Писму се не објашњава како је Аод успео поново да изађе пред Еглона. Зар стражари нису ни у шта посумњали? Да ли су помислили да један једини Израелац не представља никакву претњу по њиховог владара? Да ли је то што је Аод дошао сам створило утисак да је издао свој народ? Шта год да је био случај, Аод је затражио и дозвољено му је да насамо разговара с краљем (Судије 3:19).

Надахнути извештај наставља: „Аод приступи к [Еглону], који сеђаше сам у својој летњој соби, и рече: Имам реч Божју за те.“ Аод није мислио на усмену поруку од Бога. Мислио је на мач који је носио. Очекујући можда да чује поруку од свог бога Хамоса, краљ „уста са свог седишта“. Муњевитом брзином, Аод је потегао оружје и зарио га у Еглонов стомак. Мач очигледно није имао штитник за руку. Зато „балчак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем... [’и поче излазити измет‘, NW]“, било због ране, било због неконтролисаног пражњења Еглонових црева (Судије 3:20-22).

Неометан бег

Аод није губио време на то да узме мач, већ је „[затворио за собом врата горње собе и закључао их, па је изашао кроз отвор за ваздух, NW]. Кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а врата од собе бејаху закључана. Они рекоше: Сигурно покрива ноге у летњој соби“ (Судије 3:23, 24).

Шта је представљао „отвор за ваздух“ кроз који је Аод отишао? „Тачно значење [те хебрејске речи] није познато“, наводи једно дело, али се „претпоставља да је ’колонада‘ или ’предворје‘.“ Да ли је Аод закључао врата изнутра и затим отишао другим путем или је закључао врата споља кључем који је узео с мртвог краља? Да ли је  затим мирно прошао поред стражара као да се ништа није догодило? Писмо не каже ништа о томе. Међутим, како год да је Аод отишао, Еглонове слуге нису ништа посумњале када су наишле на закључана врата. Помислиле су да краљ врши нужду.

Док су слуге тако чекале, Аод је побегао. Затим је сазвао народ и рекао: „Хајдете за мном, јер вам Јехова предаде у руке непријатеље ваше Моавце.“ Аодови људи су заузели стратешки важне јорданске газове и на тај начин спречили Моавце, који су сада остали без вође, да побегну у домовину. Тако Израелци „потукоше око десет хиљада Моаваца, све јаке и храбре, и ниједан не утече. Тог дана потпаде Моав под руку Израелову. И земља би у миру осамдесет година“ (Судије 3:25-30).

Поуке за нас

Из тога што се десило у Аодово време учимо да чињење онога што је лоше у Јеховиним очима носи са собом озбиљне последице. Насупрот томе, Јехова помаже онима који се покају и врате к њему.

Аодови планови нису успели због његове вештине, нити због тога што је непријатељ био неспособан. Испуњење Божјих намера не зависи од људи. Главни разлог Аодовог успеха лежи у Божјој подршци јер је поступао у складу с Његовом чврстом одлуком да ослободи свој народ. Бог је подигао Аода, а ’кад је [свом народу] Јехова подизао судије, Јехова је био са судијом‘ (Судије 2:18; 3:15).