Да ли треба да будеш члан неке цркве?

’НЕ МОРАМ да будем члан неке цркве нити да редовно идем у цркву да бих веровао у Бога!‘ Многи људи размишљају на овакав начин када је у питању припадност цркви или некој другој религиозној организацији. Неки чак кажу да се осећају ближе Богу док су под ведрим небом и уживају у природи него током религиозне службе у цркви. Данас влада уобичајено мишљење да повезаност с неком религиозном групом или организацијом није предуслов за веровање у Бога.

Међутим, неки искрено верују другачије. Они тврде да је неопходно и чак од пресудне важности бити члан цркве и посећивати цркву ако желимо да имамо Божје одобравање. Стога питање да ли заиста треба да будемо повезани с неком религијом није важно само ради прикупљања статистичких података нити је то само неко теоретско питање. Пошто је наш однос с Богом повезан с тим питањем, зар не би било логично да сазнамо Његово гледиште о томе? Дакле, шта о томе сазнајемо из Његове Речи, Библије?

Како се у прошлости Бог обраћао људима

Пре скоро 4 400 година, катастрофалан потоп задесио је целу земљу. Један такав догађај није могао бити тако лако заборављен, и стога народи широм света у оквиру своје ране историје имају и причу о том догађају. Иако се те приче разликују у неким детаљима, оне ипак имају много тога заједничког, укључујући и чињеницу да је преживело само неколико људи и неке животиње.

Да ли су Потоп преживели само неки појединци који су имали среће да игром случаја избегну уништење? Библијски извештај показује да није било тако. Значајно је то што Бог није сваког понаособ обавестио да ће доћи Потоп. Саопштио је то  Ноју, који је затим упозорио своје савременике (Постање 6:13-16; 2. Петрова 2:5).

Да ли ће особа преживети зависило је од тога да ли је припадала групи чији су чланови били међусобно повезани и да ли је била спремна да прихвати упутство које је Бог дао преко Ноја. Чак и животиње које су преживеле Потоп зато што су биле у арци, нису биле независне од те групе. Ноје је добио детаљна упутства како да изврши одговарајуће припреме да би се спасао животињски свет (Постање 6:17–7:8).

Вековима касније, потомци Нојевог сина Сима постали су робови у Египту. Међутим, Бог је имао намеру да их ослободи и доведе у земљу коју је обећао њиховом праоцу Аврахаму. Он ни овај пут није своју намеру открио свакоме понаособ већ ју је најпре открио онима које је изабрао за вође — Мојсију и његовом брату Арону (Излазак 3:7-10; 4:27-31). Након што су као група били ослобођени из египатског ропства, на гори Синај дат им је Божји закон и постали су нација Израел (Излазак 19:1-6).

Сваки Израелац понаособ могао је бити спасен само ако је био повезан с групом коју је основао Бог и ако је следио упутства наименованих вођа. Чак су и неки Египћани могли да се придруже тој групи која је очигледно имала Божје одобравање. Када су Израелци напустили Египат, те особе су пошле с њима и тако су и оне могле да добију Божји благослов (Излазак 12:37, 38).

Надаље, у првом веку Исус је почео с делом проповедања сакупљајући људе који ће постати његови ученици. Опходио се према њима као према групи, мада је обраћао пажњу и на потребе појединаца. Исус је рекао једанаесторици апостола: „Ви сте они који су остали са мном у мојим кушњама; и ја с вама склапам савез, као што је мој Отац склопио савез са мном, за краљевство“ (Лука 22:28, 29). Касније је Божји дух дошао на ученике када су се окупили као група (Дела апостолска 2:1-4).

Ови примери јасно показују да се у прошлости Бог увек обраћао људима као организованој групи. Бог је Ноја, Мојсија, Исуса и друге којима се директно обраћао, у ствари користио да би преко њих комуницирао с групом с којом су били повезани. Нема разлога да сматрамо да се Бог данас другачије обраћа својим слугама. Наравно, поставља се питање: Да ли је свеједно с којом смо религиозном групом повезани? Ово питање које је од суштинске важности осмотрићемо у следећем чланку.

[Слика на 4. страни]

Бог се дуго обраћао свом народу као организованој групи