Питања читалаца

Зашто је Израелцима било дозвољено да се ожене женама које су заробили из других народа када је према Мојсијевом закону склапање брака са особом из другог народа било забрањено? (Поновљени закони 7:1-3; 21:10, 11).

Ово је било дозвољено због одређених околности. Јехова је заповедио Израелцима да униште градове седам народа у хананској земљи и да побију све њихове становнике (Поновљени закони 20:15-18). Када су у питању други народи, у животу су могле бити остављене само жене које још нису имале сексуалне односе (Бројеви 31:17, 18; Поновљени закони 20:14). Израелац се могао оженити таквом женом, али само ако би она предузела извесне кораке.

Што се тиче корака који су се захтевали од такве жене, у Библији стоји: „Нек обрије главу своју и среже нокте своје; и скине са себе хаљине своје у којима је заробљена, и нека седи у кући твојој и жали за оцем својим и матером својом цео месец дана; затим иди к њој, имај је и она ће ти бити жена“ (Поновљени закони 21:12, 13).

Требало је да заробљена девојка, којом је неки Израелац хтео да се ожени, обрије главу. Одсецање косе био је израз жаљења или туге (Исаија 3:24). На пример, када је изгубио сву своју децу и поседе, патријарх Јов је показао жалост тако што је одсекао косу (Јов 1:20, NW). Надаље, требало је да жена из другог народа „среже нокте“ тако да јој руке не би изгледале привлачно чак и ако би јој нокти били обојени (Поновљени закони 21:12). Шта су биле ’хаљине у којима је заробљена‘ и које је требало да скине? Жене из паганских градова, којима је претила опасност да буду покорени, имале су обичај да обуку најлепшу одећу коју су имале. То су радиле с надом да ће задобити наклоност освајача. Заробљена жена која је била у жалости није смела да носи такву одећу.

Заробљена жена с којом ће неки Израелац ступити у брак, требало је да месец дана жали за својим вољенима који су умрли. Пошто је требало да освојени градови буду потпуно уништени, све њене породичне и друштвене везе биле би потпуно прекинуте. Будући да би израелски војници уништили и ликове њених богова, ни предмети које је користила приликом обожавања више не би постојали. Месец дана жаљења је служило и као период чишћења током ког би заробљена жена раскинула све везе са својим претходним начином обожавања.

Међутим, што се тиче жена из других народа уопште, ситуација је била другачија. У том случају, примењивало се следеће начело: ’Нећеш закључивати бракова с њима; нећеш кћери њихове узимати за синове своје‘ (Поновљени закони 7:3). Зашто је постојало ово ограничење? У Поновљеним законима 7:4 стоји: „Јер би оне одвратиле синове твоје од мене, и они би другим боговима служили.“ Према томе, сврха ове забране била је да заштити Израелце од религиозне искварености. Међутим, жене из других народа у околностима које су описане у Поновљеним законима 21:10-13 нису представљале такву претњу. Сви њени рођаци су били мртви, а ликови који представљају њене богове били су уништени. Она није имала никакав контакт с лажном религијом. Израелцу је под таквим околностима било дозвољено да се ожени женом из другог народа.