Да ли чекаш са исправним ставом?

РЕТКО ко данас воли да чека некога или нешто. То представља испит за њихову стрпљивост. Међутим, Писмо подстиче Божји народ да ’спремно чека‘. Михеј се разликовао од својих савременика и рекао је: „Спремно ћу чекати на Бога свог спасења“ (Михеј 7:7, NW; Јеремијине тужбалице 3:26).

Шта значи чекати на Јехову? Како један хришћанин треба да чека на Бога? Да ли постоји исправан и неисправан начин што се тога тиче? Искуство пророка Јоне из деветог века пре н. е. пружа нам поуку у том погледу.

Пример чекања с погрешним ставом

Јехова Бог је упутио Јону да оде у Ниниву, престоницу Асирског царства, и да тамо проповеда. Нинива је била позната као ’крвнички град‘, јер се у њој поступало крајње окрутно и брутално, што су историчари и археолози добро утврдили (Наум 3:1). Јона је у први мах покушао да избегне тај задатак, али Јехова се постарао да он као пророк на крају ипак оде у Ниниву (Јона 1:3–3:2).

’Јона превали најпре у граду један дан хода; он викаше и говораше: Још четрдесет дана, па ће Нинива бити уништена‘ (Јона 3:4). Јонино проповедање је наишло на запањујући одазив: ’Нинивљани повероваше Богу, огласише пост и обукоше се у кострет, од највећега до најмањега‘ (Јона 3:5). Због тога је Јехова, Бог који „не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“, поштедео град (2. Петрова 3:9).

Како је Јона реаговао на то? Извештај каже: „Јони се то не допадне и наљути се“ (Јона 4:1). Зашто се Јона наљутио? Можда је мислио да ће због те неиспуњене објаве о уништењу изгубити углед који је имао као пророк. Очигледно је више био заинтересован за свој углед него за милост према другима и њихово спасење.

Наравно, Јона није отишао толико далеко да престане да буде пророк. Па ипак, чекао је да „види што ће бити од града“. Постао је мрзовољан и остао је да види шта ће се десити. Увидевши да се ствари не одвијају онако како је очекивао, направио је сеницу, сео у хладовину и чекао намргођен. Међутим, Јехови се није допао тај Јонин став и с љубављу је исправио погрешно  размишљање свог пророка (Јона 4:5, 9-11).

Зашто је Јехова стрпљив

Иако су се становници Ниниве тада покајали и били поштеђени, касније су поново огрезли у злу. Јехова је преко пророка Наума и Софоније предвидео уништење тог града. Говорећи о њему као о ’крвничком граду‘, Јехова је објавио да ће затрти Асирију и да ће од Ниниве направити пустош (Наум 3:1; Софонија 2:13). Нинива је уништена 632. пре н. е., и никада више није била обновљена.

Слично томе, данашњи свет је одговоран за окрутно крвопролиће далеко већих размера у односу на Ниниву. То је један од разлога због чега је Јехова одлучио да садашњи зли свет буде уништен у незапамћеној ’великој невољи‘ (Матеј 24:21, 22).

Па ипак, Јехова није извршио обећано уништење да би се искрени људи попут неких Нинивљана могли покајати како би се спасли. Апостол Петар на следећи начин говори о Божјој стрпљивости: „Јехова није спор што се тиче свог обећања, што неки сматрају спорошћу, него је стрпљив с вама јер не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9, 10, 13).

Чекати са исправним ставом

Петар даље каже: „Будући да све то тако треба да се распадне, какве онда особе треба ви да будете у делима која припадају светом понашању и оданости Богу, очекујући и чврсто држећи у мислима присутност Јеховиног дана!“ (2. Петрова 3:11, 12). Запази да док очекујемо Јеховин дан треба да показујемо ’дела која припадају светом понашању и оданости Богу‘ — треба да будемо активни, а не да седимо скрштених руку.

Тиме што чекамо са исправним ставом показаћемо да смо потпуно сигурни да Јеховин дан неће доћи ни трен касније него што је Јехова то предвидео. Таква вера подстиче на свето понашање и дела оданости Богу, од којих је најистакнутије проповедање добре вести о Божјем Краљевству. Исус је пружио изврстан пример када се ради о проповедању и својим помазаним следбеницима дао је следеће упутство: „Нека ваша бедра буду опасана и ваше светиљке нека горе, а ви будите као људи који чекају свог господара кад се враћа са свадбе, да му одмах отворе кад стигне и покуца. Срећни су они робови које господар, кад стигне, затекне будне!“ (Лука 12:35-37).

Робови из првог века би ’опасали бедра‘ тако што би скупили крајеве својих хаљина и заденули их за појас што би им омогућило да напорно раде. Стога, хришћанин треба да буде енергичан и реван када су у питању добра дела. Треба да се бори против било какве склоности да ’дангуби‘ у духовном смислу, можда тако што своју енергију троши  тежећи за задовољствима и материјалним стварима. Уместо тога, треба да буде ’богато запослен у Господовом делу‘ док очекује велики и страховити Јеховин дан (Римљанима 12:11; 1. Коринћанима 15:58).

Чекати и бити активан

Јеховини сведоци су активни док чекају Јеховин дан. На пример, током службене 2003. године, сваког дана су проповедању Јеховине речи посвећивали у просеку 3 383 000 сати. То значи да ако би један човек желео да постигне оно што се уради у само једном дану, морао би непрекидно да проповеда 386 година!

И поред тога, треба да се питамо: ’На какав начин ја чекам?‘ Исус је испричао једну параболу којом је показао каква се марљивост очекује од помазаних хришћана. Говорио је о три роба: „Једноме је [господар] дао пет таланата, другоме два, следећем пак један, свакоме према његовој способности, и отишао је у туђину. Онај који је добио пет таланата одмах је отишао и пословао с њима и зарадио још пет. Исто тако, онај који је добио два зарадио је још два. А онај који је добио само један отишао је те ископао земљу и сакрио сребрни новац свог господара. После дужег времена дошао је господар тих робова и почео да сређује рачуне с њима“ (Матеј 25:15-19).

Сва три роба су чекала да им се господар врати. Двојици који су пословали док су чекали господара било је речено по његовом доласку: „Одлично, добри и верни робе!“ Међутим, са оним који је доконо чекао поступило се другачије. Господар је рекао: „Бескорисног роба избаците напоље у таму“ (Матеј 25:20-30).

Иако се ова парабола односи на помазане хришћане, у њој се налази поука за све нас, без обзира на наду коју имамо. Господар, Исус Христ, очекује да сви будемо марљиви у служби док очекујемо његов долазак у Јеховином великом дану. Он цени свакога од нас због онога што радимо у складу ’с нашим способностима‘ и околностима. Када чекању коначно дође крај, колико ћемо само  бити радосни када нам Господар буде рекао „одлично“!

Стрпљење нашег Господа доноси спасење

Шта ако овај свет траје дуже него што смо ми мислили и надали се? То није без разлога. Апостол Петар је написао: „Стрпљење нашег Господа сматрајте спасењем“ (2. Петрова 3:15). Ако имамо тачно спознање Божје намере и ако понизно признајемо да у свему овоме нисмо ми најважнији, то ће нам помоћи да будемо стрпљиви све дотле док Бог сматра да треба бити стрпљив са овим старим светом.

Да би охрабрио хришћане да буду стрпљиви, библијски писац Јаков је записао једно поређење: „Гле! Ратар чека драгоцени плод земље, исказујући стрпљење над њим док не добије рану кишу и касну кишу. И ви исказујте стрпљење; учврстите своја срца, јер се Господова присутност приближила“ (Јаков 5:7, 8).

Јехова Бог не жели да се уморимо нити да одустанемо док чекамо. Поверио нам је једно дело и драго му је када види да у овом времену у ком чекамо марљиво учествујемо у томе. Он жели да будемо међу онима које је апостол Павле описао на следећи начин у својој посланици Јеврејима: „Желимо да свако од вас показује ту исту марљивост да све до краја будете потпуно сигурни с обзиром на своју наду, да не постанете лењи, већ да се угледате на оне који вером и стрпљењем наслеђују обећања“ (Јеврејима 6:11, 12).

Зато немојмо се уморити. Уместо тога, нека нам лични однос с Јеховом Богом, вера у Исусову откупну жртву и дивна нада да ће доћи нови свет пружају снагу у животу. Као „добри и верни“ робови из Исусове параболе, потрудимо се да будемо достојни похвале и награде, и то тако што ћемо бити заокупљени хваљењем Бога, попут псалмисте који је рекао: „Ја ћу увек чекати, и понављаћу хвале твоје“ (Псалам 71:14, NW).

[Слика на 21. страни]

Јона је разочаран чекао да види шта ће бити с Нинивом

[Слике на странама 22, 23]

Будимо одани Јехови док чекамо његов дан