Ко је „истинити Бог и живот вечни“?

ИСТИНИТИ Бог је Јехова, Отац нашег Господа Исуса Христа. Он је Створитељ, онај који даје вечни живот онима који га воле. Ово је одговор који би на питање постављено у наслову дали многи који читају Библију и верују у њу. Штавише, сам Исус је рекао: „Ово значи вечни живот, да усвајају спознање о теби, једином истинитом Богу, и о ономе кога си послао, Исусу Христу“ (Јован 17:3).

С друге стране, многи који одлазе у цркву другачије разумеју поменути израз. Речи које се помињу у наслову део су цитата из 1. Јованове 5:20, који делимично гласи: „Ми јесмо у истинитоме, посредством његовог Сина, Исуса Христа. То је истинити Бог и живот вечни.“

Они који верују у Тројство сматрају да показна заменица „то“ (утос) указује на Исуса Христа, јер се он помиње непосредно испред ње. Они тврде да је Исус Христ „истинити Бог и живот вечни“. Међутим, то тумачење није у складу са осталим делом Писма. Многи ауторитативни изучаваоци не прихватају ово тринитарско гледиште. Један изучавалац са Универзитета Кембриџ, Б. Ф. Весткот, написао је: „Најлогичније је да се [заменица утос] односи на субјекат реченице, али не на онај који јој стоји најближе, већ на субјекат који је у мислима апостола био доминантан.“ Дакле, апостол Јован је имао на уму Исусовог Оца. Немачки теолог Ерих Хаупт написао је: „Треба одредити да ли се [утос] који се налази у следећој реченици односи на субјекат који се наводи непосредно пре ове заменице... или на удаљенији субјекат, на Бога... Изгледа логичније да се заменица односи на истинитог Бога, јер је то више у складу са закључним упозорењем против идола него што би било доказивање Христовог божанства.“

Чак и у делу A Grammatical Analysis of the Greek New Testament, које је издао Понтификални библијски институт из Рима, стоји: „[Утос]: ако се узме у обзир да је то врхунац [стихова] 18-20, скоро сигурно се односи на Бога живог, истинитог, у супротности с паганизмом (стих 21).“

У многим случајевима, заменица утос, која се углавном преводи као „то“ или „он“, не односи се на субјекат зависне реченице која му непосредно претходи. Други стихови то илуструју. Према 2. Јовановој 7, исти апостол који је написао и прву посланицу записао је: „Многе варалице [су] изашле у свет, особе које не признају да је Исус Христ дошао у телу. То [утос] је варалица и антихрист.“ Овде заменица не може да се односи на најближи субјекат — на Исуса. Очигледно је да се „то“ односи на оне који су одбацили Исуса. Они су као група названи „варалица и антихрист“.

Апостол Јован је у свом Јеванђељу написао: „Андрија, брат Симона Петра, био је један од те двојице који су чули шта је Јован рекао и који су пошли за Исусом. Он [утос] најпре нађе свог брата Симона“ (Јован 1:40, 41). Очигледно је да се „он“ не односи на последњу особу која је поменута, већ на Андрију. У 1. Јовановој 2:22, апостол Јован ову исту заменицу користи на сличан начин.

Лука на сличан начин користи ову заменицу, као што се види из Дела апостолских 4:10, 11: „У име Исуса Христа Назарећанина, кога ви прибисте на стуб а кога Бог подиже из мртвих, по њему овај човек стоји овде пред вама здрав. То [утос]  је ’камен који сте ви градитељи сматрали безвредним, а који постаде глава од угла‘.“ Јасно је да заменица „то“ не указује на човека који је био излечен, иако је он поменут непосредно пре заменице утос. Сигурно је да „то“ у 11. стиху указује на Исуса Христа Назарећанина, који је „угаони камен“ на коме је изграђена хришћанска скупштина (Ефешанима 2:20; 1. Петрова 2:4-8).

Дела апостолска 7:18, 19 такође то илуструју: „Док над Египтом није устао други краљ, који није познавао Јосифа. Овај [утос] је лукаво користио своју моћ против нашег рода.“ „Овај“ који је угњетавао Јевреје није био Јосиф, него фараон, египатски краљ.

Такви одломци потврђују оно што је запазио изучавалац грчког језика, Данијел Волас, који у вези с показним заменицама у грчком каже да „оно што је најближи субјекат у реченици не мора да буде и главни субјекат у пишчевом уму.“

’Истинити‘

Као што је апостол Јован написао, ’истинити‘ је Јехова, Отац Исуса Христа. Он је једини истинити Бог, Створитељ. Апостол Павле је рекао: „За нас у ствари постоји један Бог, Отац, од кога је све“ (1. Коринћанима 8:6; Исаија 42:8). Још један разлог због ког је Јехова ’истинити‘ о коме се говори у 1. Јовановој 5:20 јесте тај што је он Извор истине. Псалмиста је Јехову назвао ’Богом истине‘ јер је Он веран у свему што чини и не може да лаже (Псалам 31:6; Излазак 34:6; Титу 1:2). Обраћајући се свом небеском Оцу, Син је рекао: „Твоја реч је истина.“ А што се тиче свог начина поучавања, Исус је рекао: „Оно што научавам није моје, него је од онога који ме је послао“ (Јован 7:16; 17:17).

Јехова је такође „живот вечни“. Он је Извор живота, Онај који нам преко Христа даје живот као дар који нисмо заслужили (Псалам 36:10; Римљанима 6:23). Важно је запазити да је апостол Павле рекао да Бог „награђује оне који га усрдно траже“ (Јеврејима 11:6). Бог је свог Сина наградио тако што га је ускрснуо из мртвих, и Он ће дати вечни живот као награду онима који му служе целим срцем (Дела апостолска 26:23; 2. Коринћанима 1:9).

Дакле, до ког закључка долазимо на основу овога? Да је Јехова и нико други „истинити Бог и живот вечни“. Само Он је достојан да га обожавају они које је створио (Откривење 4:11).