Срећни иако прогоњени

„Срећни сте кад вас због мене грде и прогоне и лажући говоре свакакво зло против вас“ (МАТЕЈ 5:11).

1. Које је засигурање Исус дао својим следбеницима што се тиче среће и прогонства?

 КАДА је Исус први пут послао апостоле да проповедају о Краљевству, упозорио их је да ће наићи на противљење. Рекао им је: „Бићете предмет мржње свих људи због мог имена“ (Матеј 10:5-18, 22). Међутим, раније је у Проповеди на гори дао засигурање апостолима и другима да то противљење не мора обавезно да угрози њихову дубоко укорењену срећу. Штавише, Исус је чак повезао срећу с тим да се буде прогоњен као хришћанин! Како прогонство може донети срећу?

Патња због праведности

2. Према речима Исуса и апостола Петра, каква врста патње доноси срећу?

² Осми разлог за срећу који је Исус навео гласи: „Срећни су они који су прогоњени због праведности, јер њима  припада небеско краљевство“ (Матеј 5:10). Патња сама по себи не доноси неку посебну заслугу. Апостол Петар је написао: „Каква је заслуга ако подносите ударце зато што грешите? Али ако страдате зато што чините добро, и то подносите, то је угодно пред Богом.“ Даље је додао: „Међутим, нека нико од вас не страда као убица или лопов или злочинац или као онај ко се меша у туђе ствари. Али ако страда као хришћанин, нека се не стиди, него нека слави Бога у то име“ (1. Петрова 2:20; 4:15, 16). Према ономе што је Исус рекао, патња доноси срећу када се подноси због праведности.

3. (а) Шта значи бити прогоњен због праведности? (б) Како је прогонство деловало на прве хришћане?

³ Истинска праведност се мери на основу тога да ли се особа подлаже Божјој вољи и његовим заповестима. Стога, то што неко пати због праведности у ствари значи да пати зато што се опире притиску да прекрши Божја мерила и захтеве. Апостоле су прогониле јеврејске вође зато што су одбили да престану с проповедањем у Исусово име (Дела апостолска 4:18-20; 5:27-29, 40). Да ли им је то одузело радост или их успорило у проповедању? Далеко од тога! „[Они] одоше из Синедриона, радујући се што се удостојише да буду осрамоћени за његово име. И сваки дан у храму и од куће до куће нису престајали да поучавају и објављују добру вест о Христу, Исусу“ (Дела апостолска 5:41, 42). То прогонство им је донело радост и обновило је њихову ревност за дело проповедања. Касније су и Римљани прогонили прве хришћане зато што су одбијали да учествују у обожавању цара.

4. Који су неки разлози због којих су хришћани прогоњени?

⁴ У данашњем времену, Јеховини сведоци су прогоњени зато што одбијају да престану с проповедањем ’ове добре вести о краљевству‘ (Матеј 24:14). Када им се забрани да одржавају хришћанске састанке, они ће радије патити него престати да се окупљају, како им то Библија заповеда (Јеврејима 10:24, 25). Надаље, прогоњени су због своје хришћанске неутралности и због тога што одбијају да злоупотребе крв (Јован 17:14; Дела апостолска 15:28, 29). И поред свега тога, Божје слуге су решене да остану праведне што им доноси прави унутрашњи мир и срећу (1. Петрова 3:14).

Погрде због Христа

5. Који је главни разлог због чега је Јеховин народ данас прогоњен?

⁵ И девети разлог за срећу који је Исус осмотрио у Проповеди на гори има везе с прогонством. Он је рекао: „Срећни сте кад вас због мене грде и прогоне и лажући говоре свакакво зло против вас“ (Матеј 5:11). Јеховин народ је прогоњен највише због тога што није део садашњег злог света. Исус је рекао својим ученицима: „Кад бисте били део света, свет би волео оно што је његово. Али пошто нисте део света, него сам вас ја изабрао из света, због тога вас свет мрзи“ (Јован 15:19). Апостол Петар је рекао нешто слично: „Пошто више не трчите с њима тим путем у исту каљужу раскалашености, чуде се и погрдно говоре о вама“ (1. Петрова 4:4).

6. (а) Зашто су преостали помазани хришћани и њихови сарадници изложени погрдама и прогонству? (б) Да ли те погрде умањују нашу срећу?

⁶ Већ смо видели да су први хришћани били прогоњени зато што нису хтели да престану с проповедањем у Исусово име. Христ је својим следбеницима дао следеће опуномоћење: „Бићете ми сведоци... све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1:8). Верни остатак Христове помазане браће, уз  помоћ својих лојалних сарадника из ’великог мноштва‘, ревно извршава то опуномоћење (Откривење 7:9). Сатана зато води рат „с преосталима од њеног семена [семена ’жене‘, то јест небеског дела Божје организације], који држе Божје заповести и имају дело сведочења за Исуса“ (Откривење 12:9, 17). Ми као Јеховини сведоци сведочимо за Исуса, Краља који сада влада у Краљевству које ће уништити људске владавине које се противе успостављању Божјег праведног новог света (Данило 2:44; 2. Петрова 3:13). Због тога смо изложени погрдама и прогонству, али срећни смо јер патимо због Христовог имена (1. Петрова 4:14).

7, 8. Какве су лажи о првим хришћанима говорили противници?

⁷ Исус је рекао да његови следбеници треба да буду срећни чак и када људи „лажући говоре свакакво зло“ против њих због његовог имена (Матеј 5:11). Први хришћани су заиста имали такав став. Када је апостол Павле био затворен у Риму, негде у периоду између 59. и 61. године н. е., тамошње јеврејске религиозне вође су рекле за хришћане: „За ову секту стварно знамо да се свуда говори против ње“ (Дела апостолска 28:22). Павле и Сила су били оптужени да су ’преврнули целу настањену земљу‘ поступајући „против цезаревих одредаба“ (Дела апостолска 17:6, 7).

⁸ Пишући о хришћанима у Римском царству из тог периода, историчар К. С. Латурет је изјавио: „Било је разних оптужби. Хришћани су одбијали да учествују у паганским церемонијама и зато се за њих мислило да су атеисти. Због тога што су се углавном уздржавали од друштвеног живота — паганских фестивала, јавних догађаја... — трпели су исмевање и окарактерисани су као особе које мрзе људски род... Говорило се да се припадници оба пола састају ноћу... и да имају сексуалне односе... Чињеницом да се [Меморијал Христове смрти] прослављао само у присуству верника потхрањивале су се гласине да хришћани редовно жртвују новорођенчад, да пију њихову крв и једу њихово месо.“ Поред свега тога, рани хришћани су одбијали да обожавају цара, због чега су били оптужени да су државни непријатељи.

9. Како су хришћани из првог века реаговали на лажне оптужбе, и како данас стоје ствари?

⁹ Те лажне оптужбе нису спречиле прве хришћане да извршавају своје опуномоћење да проповедају добру вест о Краљевству. Отприлике 60. или 61. н. е., Павле је могао да каже да ’добра вест доноси плод и да расте у свему свету‘ и да је ’проповедана у целом стварству које је под небом‘ (Колошанима 1:5, 6, 23). Исто је и данас. Јеховини сведоци су, баш као и хришћани из првог века, изложени лажним оптужбама. Па ипак, дело проповедања поруке о Краљевству напредује и онима који учествују у њему доноси много среће.

Прогоњени попут пророка и срећни због тога

10, 11. (а) Како је Исус закључио разматрање деветог разлога за срећу, и зашто? (б) Зашто су пророци били прогоњени? Наведи примере.

¹⁰ Разматрање деветог разлога за срећу Исус је закључио на следећи начин: „Радујте се... јер су тако прогонили и пророке пре вас“ (Матеј 5:12). Пророци које је Јехова слао да би упозорио неверни Израел нису били добродошли и чак су били прогоњени (Јеремија 7:25, 26). Апостол Павле је посведочио о тој чињеници када је написао: „Шта још да кажем? Јер понестаће ми времена ако почнем да причам и о... другим пророцима, који су путем вере... били стављени на кушњу изругивањима и  бичевањима, па чак и оковима и тамницама“ (Јеврејима 11:32-38).

¹¹ За време владавине злог краља Ахава и његове жене Језавеље, многи Јеховини пророци били су убијени мачем (1. Краљевима 18:4, 13; 19:10). Пророк Јеремија је био стављен у кладе и касније бачен у јаму пуну блата (Јеремија 20:1, 2; 38:6). Пророк Данило је био бачен у јаму с лавовима (Данило 6:16, 17). Сви ти претхришћански пророци били су прогоњени зато што су заступали чисто обожавање Јехове. Многе пророке су прогониле јеврејске религиозне вође. Исус је писмозналце и фарисеје назвао ’синовима оних који су убијали пророке‘ (Матеј 23:31).

12. Зашто ми као Јеховини сведоци сматрамо предношћу да будемо прогоњени попут пророка из древних времена?

¹² Данас смо ми Јеховини сведоци често прогоњени зато што ревно проповедамо добру вест о Краљевству. Непријатељи нас оптужују за „агресивни прозелитизам“, али ми знамо да су и раније верни Јеховини обожаваоци били изложени сличним критикама (Јеремија 11:21; 20:8, 11). Сматрамо предношћу то што патимо из истог разлога због ког су патили и верни пророци из древних времена. Ученик Јаков је написао: „Браћо, као узор подношења зла и исказивања стрпљења узмите пророке, који су говорили у Јеховино име. Гле! Срећнима проглашавамо оне који су истрајали“ (Јаков 5:10, 11).

Јаки разлози за срећу

13. (а) Зашто нас прогонство не обесхрабрује? (б) Шта нам помаже да останемо постојани, и шта то доказује?

¹³ Прогонство нас не обесхрабрује. Напротив, то нас теши јер знамо да идемо стопама пророка, првих хришћана и самог Исуса Христа (1. Петрова 2:21). Оно што читамо у Писму пружа нам унутрашње задовољство, као на пример следеће речи апостола Петра: „Вољени, не чудите се ватри што букти међу вама, што вам се догађа ради искушавања, као да вас је снашло нешто необично. Ако вам се ругају због Христовог имена, срећни сте, јер дух славе, да, дух Божји, почива на вама“ (1. Петрова 4:12, 14). Из искуства знамо да можемо остати постојани под прогонством само зато што Јеховин дух почива на нама и даје нам снагу. Подршка светог духа представља доказ да имамо Јеховин благослов и то нам доноси велику срећу (Псалам 5:12; Филипљанима 1:27-29).

14. Које разлоге имамо да се радујемо због тога што смо прогоњени због праведности?

¹⁴ Противљење и прогонство због праведности чини нас срећнима и зато што  је то доказ да живимо као прави хришћани у оданости Богу. Апостол Павле је написао: „Сви који желе да живе у оданости Богу у Христу Исусу, биће такође прогоњени“ (2. Тимотеју 3:12). Веома смо срећни када помислимо на то да наша беспрекорност у кушњи пружа додатни одговор на Сатанину тврдњу да сва створења служе Јехови из себичног интереса (Јов 1:9-11; 2:3, 4). Радујемо се јер имамо удео, премда веома мали, у оправдању Јеховиног праведног суверенитета (Пословице 27:11).

Поскакујте од радости због награде

15, 16. (а) Шта је Исус навео као разлог да се ’радујемо и да поскакујемо од радости‘? (б) Која је награда сачувана на небесима за помазане хришћане, и како ће бити награђени њихови сарадници „друге овце“?

¹⁵ Исус је навео још један разлог да се радујемо због тога што смо оцрњени и прогоњени баш као и пророци из древних времена. Када је завршавао са разматрањем деветог разлога за срећу, рекао је: „Радујте се и поскакујте од радости, јер је ваша награда на небесима велика“ (Матеј 5:12). Апостол Павле је написао: „Плата коју даје грех [је] смрт, а дар који даје Бог је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљанима 6:23). Дакле, та ’велика награда‘ представља живот и то није нека плата коју можемо зарадити. То је дар. Исус је рекао да је та награда „на небесима“ зато што потиче од Јехове.

¹⁶ Помазаници добијају „венац живота“ што у њиховом случају значи да добијају бесмртност и да ће живети са Христом на небу (Јаков 1:12, 17). Они са земаљском надом, „друге овце“, радују се јер ће добити вечни живот у рају на земљи (Јован 10:16; Откривење 21:3-5). „Награда“ коју добијају ове две класе није нешто што су они зарадили. И помазаници и „друге овце“ добијају награду због Јеховине  „ненадмашне незаслужене доброте“, која је навела апостола Павла да каже: „Хвала Богу на његовом неописивом бесплатном дару“ (2. Коринћанима 9:14, 15).

17. Зашто можемо бити срећни када смо прогоњени и симболично ’поскакивати од радости‘?

¹⁷ Хришћанима, од којих су неки убрзо доживели окрутно прогонство од стране цара Нерона, апостол Павле је написао: „Радујмо се док смо у невољама, јер знамо да невоља доноси истрајност; истрајност пак прокушаност; а прокушаност наду, а нада не води до разочарања.“ Још је додао: „Радујте се у нади. Истрајте у невољи“ (Римљанима 5:3-5; 12:12). Без обзира да ли имамо небеску или земаљску наду, награда коју ћемо добити за верност у кушњама неупоредиво је већа од свега што заслужујемо. Могућност да живимо заувек и да под владавином Краља Исуса Христа служимо нашем брижном Оцу Јехови и славимо га, пружа нам неизмерну радост. Ми симболично ’поскакујемо од радости‘.

18. Шта можемо очекивати од нација док се приближава крај, и шта ће Јехова урадити?

¹⁸ Јеховини сведоци су у неким земљама били и још увек су прогоњени. Исус је у свом пророчанству о свршетку система ствари упозорио праве хришћане: „Бићете предмет мржње свих нација због мог имена“ (Матеј 24:9). Док се ближимо крају, Сатана ће навести нације да испоље мржњу према Јеховином народу (Језекиљ 38:10-12, 14-16). То ће бити знак да је дошло време да Јехова делује. „Показаћу ја моћ и сву светост своју и познаће ме мноштва народа, и познаће они да сам ја Јехова“ (Језекиљ 38:23). Јехова ће тако посветити своје велико име и избавиће свој народ од прогонства. Зато је ’срећан човек који истрајава‘ (Јаков 1:12).

19. Шта треба да радимо док очекујемо велики „Јеховин дан“?

¹⁹ Док је тај велики „Јеховин дан“ све ближе и ближе, радујмо се зато што смо ’достојни да будемо осрамоћени‘ због Исусовог имена (2. Петрова 3:10-13; Дела апостолска 5:41). Попут првих хришћана, наставимо да без ’престанка поучавамо и објављујемо добру вест о Христу‘, и владавини његовог Краљевства док очекујемо награду у Јеховином праведном новом свету (Дела апостолска 5:42; Јаков 5:11).

Кратак сажетак

• Шта значи патити због праведности?

• Како је прогонство деловало на прве хришћане?

• Зашто се може рећи да су Јеховини сведоци прогоњени попут древних пророка?

• Зашто се можемо ’радовати и поскакивати од радости‘ кад смо прогоњени?

[Питања за разматрање]

[Слике на странама 16, 17]

’Срећни сте кад вас грде и прогоне‘

[Извор]

Група у затвору: Chicago Herald-American