Божји пријатељи на „пријатељским острвима“

Године 1932, један бродић је на Тонгу донео веома драгоцено семе. Капетан тог бродића је Чарлсу Ветеу дао брошуру „Где су мртви?“. Чарлс је био уверен да је пронашао истину. Нешто касније, подружница Јеховиних сведока одобрила је Чарлсов захтев да ову брошурицу преведе на свој матерњи језик. Након што је то учинио, послато му је 1000 одштампаних примерака ове брошурице, које је он почео да дистрибуише. Тако је семе истине о Јеховином Краљевству почело да се сеје широм краљевине Тонге.

ТОНГУ ћете наћи на мапи Јужног Пацифика, западно од места где међународна датумска граница сече јужни повратник. Највеће острво Тонге, по имену Тонгатапу, налази се око 2000 километара североисточно од Окланда на Новом Зеланду. Тонгу сачињавају острва којих укупно има 171, а од којих је 45 насељено. Џејмс Кук, чувени истраживач из Британије који је живео у 18. веку, назвао је ова удаљена острва пријатељским острвима.

Тонгу, која има око 106 000 становника, сачињавају три острвске групе, а највећа острва су Тонгатапу, Хапаи и Вавау. Од пет скупштина Јеховиних сведока које тамо постоје, три се налазе на острвској групи Тонгатапу, која је најнасељенија, једна се налази на Хапаију, а једна на Вавауу. С циљем да се помогне људима да постану Јеховини пријатељи, у близини главног града Нукуалофе постоји мисионарски дом и преводилачка канцеларија Јеховиних сведока (Исаија 41:8, ДК).

Чарлс Вете је још 1930-их постао познат као Јеховин сведок, иако се крстио тек 1964. С временом су му се и други придружили у делу сведочења, и 1966. је изграђена Дворана Краљевства која је могла да прими 30 особа. У Нукуалофи је 1970. основана скупштина од 20 објавитеља.

Отада се на острвима Тонге јасно може видети како се испуњавају речи пророка  Исаије: „Нек се да Јехови слава и хвала његова нека се по острвима јавља“ (Исаија 42:12). Дело проповедања о Краљевству наставило је да напредује, што је многима помогло да изграде добар однос с Јеховом. На обласном конгресу у Нукуалофи 2003, највећи број присутних био је 407, а петоро њих било је крштено. На Меморијалу 2004. присуствовала је 621 особа, што указује на то да има изгледа за пораст.

Једноставан начин живота

Међутим, на местима која се налазе далеко од главног града још увек постоји велика потреба за објавитељима Краљевства. На пример, постоји потреба да 8 500 људи који живе на 16 насељених острва острвске групе Хапаи више сазнају о библијској истини. Острвску групу Хапаи углавном сачињавају ниска острва прекривена палмама, с дугим белим пешчаним плажама. Вода у океану је невероватно прозирна, тако да се често може видети више од 30 метара у дубину. Незаборавно је искуство пливати међу коралним гребенима док вас окружује више од стотину врста разнобојних тропских риба. Села су углавном мала. Куће, иако скромне, саграђене су тако да могу одолети тропским циклонима.

Хлебовац и дрвеће манга пружају хладовину и храну. Да би се сакупила и припремила храна потребно је одвојити велики део дана. Поред тога што се хране свињетином, острвљани уживају и у обиљу плодова из океана. У породичним баштама узгајају се културе чији је корен јестив, као и друго поврће. Лимун и слично дрвеће расте само од себе; кокосовог дрвећа и банана има у обиљу. Знање које острвљани имају о лековитом биљу, лишћу, кори дрвећа и корењу преноси се с колена на колено.

Наравно, оно што је на Хапаију најдрагоценије јесу пријатељски настројени људи, који се добро уклапају у мирну средину у којој живе. Једноставност је овде начин живота. Многе жене се баве неким занатом — плетењем корпи, израђивањем одеће од коре дрвета и простирки од трске. Док раде, острвљанке седе, разговарају, певају и смеју се у хладовини неког дрвета, а у близини се често играју или спавају њихова деца и бебе. Такође, обично су жене те које, за време осеке, иду на гребене како би скупљале ракове као и друге морске плодове и хрскаву морску траву од које се прави одлична салата.

Већина мушкараца проводи време радећи у башти или тако што се баве пецањем, резбарењем, градњом бродова и поправљањем мрежа за рибарење. Мушкарци, жене и деца путују до других острва у малим наткривеним чамцима како би посетили рођаке, као и ради медицинске неге и размене и продаје производа.

Ниједно место није превише удаљено за добру вест

У периоду Меморијала 2002. на ово идилично место стигло је двоје мисионара и два пионира. Неки људи с Хапаија већ су раније били у контакту са истином тако што су добили нешто од литературе коју издају Јеховини сведоци, и чак су проучавали Библију са Сведоцима.

Четири учитеља Библије која су дошла имала су три циља: да уруче библијску литературу, да започну кућне библијске студије и да позову заинтересоване особе на Меморијал. Сва три циља су постигнута. Деведесет седморо људи одазвало се на позив да присуствују Меморијалу Исусове  смрти. Неки су путовали у отвореним чамцима упркос јакој киши и снажним ветровима. Због лошег времена, многи су преноћили у месту где је одржан Меморијал и вратили се кући следећег дана.

Брату који је имао говор за Меморијал није било ништа лакше. „Можете замислити какав сам страх имао када сам за једно вече морао одржати два говора за Меморијал на страном језику“, присећа се мисионар који је био говорник. „Да вам и не причам о треми коју сам имао. Како ми је само помогла молитва! Сетио сам се речи и реченичних склопова за које нисам ни био свестан да их знам.“

Захваљујући томе што су ови јеванђелизатори пратили интерес постигнути су добри резултати, с обзиром да су се крстила два брачна пара из овог подручја. Један од тих људи почео је да се занима за литературу Сведока док је био на обуци за проповедника у локалној цркви.

Иако су сиромашни, овај човек и његова жена давали су прилично велик новчани прилог када би њихова имена била прочитана у цркви приликом годишње акције прикупљања финансијских средстава. Сведок који их је посећивао замолио је човека да отвори своју Библију и прочита стих из 1. Тимотеју 5:8. Апостол Павле је записао: „Ако се неко не брине за своје, а нарочито за своје укућане, одрекао се вере и гори је од онога без вере.“ То библијско начело га је дубоко погодило. Схватио је да због тога што је удовољавао претераним захтевима цркве није био у стању да својој породици обезбеди оно што јој је потребно. Следеће године када су се прикупљала финансијска средства за цркву, иако је имао новац у џепу, није могао а да се не сети начела из 1. Тимотеју 5:8. Када је његово име било прочитано, храбро је рекао свештенику да предност даје потребама своје породице. Због тога су црквене старешине јавно понизиле и изгрдиле овај брачни пар.

Након што су неко време проучавали Библију с Јеховиним сведоцима, овај човек и његова жена постали су објавитељи добре вести. Муж каже: „Библијска истина ме је променила. Више нисам окрутан и груб према својој породици. Такође, више не претерујем у пићу. Људи из мог села могу да виде како је истина променила мој живот. Надам се да ће заволети истину као што сам је и ја заволео.“

Потрага се користила у тражењу

Неколико месеци након Меморијала 2002, још један брод је донео нешто драгоцено на далеки Хапаи. Јахта Потрага, дугачка 18 метара, допловила је проналазећи себи пут између острва Тонге. На броду су били Гари и Хети са својом ћерком Кејти. Током њихова два путовања придружило им се деветоро браће и сестара с Тонге, као и двоје мисионара. Тамошњи Сведоци који су вешти у управљању бродом помогли су им да плове чак и поред гребена који нису уцртани на мапи. То није било крстарење ради задовољства. Они који су били на том броду дошли су да би поучавали људе Библији. Посетили су 14 острва, и тако обухватили један велики део океана. На неким од тих острва никада се није проповедала добра вест о Краљевству.

Како су људи реаговали? Ови проповедници који су пловили морем углавном су наишли на радозналост, топлину и традиционалну острвску гостољубивост. Када би острвљани разумели сврху њихове посете, изразили би дубоко цењење. Сведоцима који су дошли  било је јасно да острвљани имају поштовање према Божјој Речи и да су свесни својих духовних потреба (Матеј 5:3).

Много пута би посетиоци седели под неким тропским дрветом окружени људима који су имали бројна библијска питања. Када би пала ноћ, библијски разговор би се наставио у кући. Становници једног острва молили су Сведоке који су одлазили: „Немојте ићи! Ко ће одговарати на наша питања када ви одете?“ Једна Сведокиња је рекла: „Увек је било тешко отићи од тих људи који су налик овцама и који су гладни истине, а којих је било тако много. Посејано је мноштво семења истине.“ Када је Потрага стигла на једно острво, Сведоци су по одећи становника запазили да су у жалости. Управо је умрла градоначелникова супруга. Градоначелник је лично захвалио браћи за утешну поруку из Библије.

До неких острва није било лако стићи. Хети објашњава: „На једном острву није постојао прилаз обали какав обично постоји, већ само гребени који су се издизали из океана метар или више. Могло се прићи једино малим гуменим чамцем. Најпре смо морали да своје торбе добацимо онима који су спремно чекали на обали. Затим, пошто би се чамац насукао на гребен, морали смо брзо да искочимо, пре него што би чамац склизнуо у океан.“

Међутим, нису сви на броду били тако неустрашиви поморци. Након двонедељне пловидбе, капетан бродића написао је у вези с повратком на главно острво Тонгатапу: „Пред нама је 18 сати пловидбе. Не можемо то да обавимо одједном због оних који пате од морске болести. Срећни смо што идемо кући, али смо и веома тужни што се растајемо од многих људи који су сада чули поруку о Краљевству. Препуштамо их Јеховиној бризи, његовом светом духу и анђелима који ће им помоћи да духовно напредују.“

Острва која обећавају

Око шест месеци након одласка Потраге, два специјална пионира, Стивен и Малаки, додељени су да проповедају на острвској групи Хапаи. Ту су прионули на поучавање људи Библији заједно с два недавно крштена брачна пара. Они с људима воде живе дискусије о доктринарним питањима и добро користе Библију.

Дана 1. децембра 2003, основана је скупштина на Хапаију, пета по реду у Тонги. Међу онима који присуствују састанцима има и много деце. Научила су да буду пажљива. Седе мирно и радо учествују на састанцима када је публика позвана да коментарише. Покрајински надгледник је запазио да „њихово спознање о Мојој књизи библијских прича показује да родитељи озбиљно схватају своју одговорност да усаде библијску истину у своју децу“. Јасно је да ова острва много обећавају када је у питању велика жетва још многих Јеховиних пријатеља.

Пре више од 70 година, када је Чарлс Вете превео брошурицу Где су мртви? на свој матерњи језик, тонгоански, није ни слутио у којој ће мери семе Краљевства ухватити корен у срцима његових земљака. Од времена тих малих почетака, Јехова је наставио да благосиља дело објављивања добре вести, које непрестано напредује на том забаченом делу наше планете. Данас се заиста може рећи да је Тонга међу удаљеним острвима у мору која се такорећи окрећу Јехови (Псалам 97:1; Исаија 51:5). „Пријатељска острва“ сада су дом многим Јеховиним пријатељима.

[Слика на 8. страни]

Чарлс Вете, 1983.

[Слика на 9. страни]

Израда одеће од коре дрвета

[Слика на 10. страни]

„Потрага“ се користила да би се ширила добра вест на Тонги

[Слика на 11. страни]

Преводилачки тим у Нукуалофи

[Извори слика на 9. страни]

Израда одеће од коре дрвета: © Jack Fields/CORBIS; позадина на странама 8 и 9, и пецање: © Fred J. Eckert