Да ли можете управљати својом судбином?

ДА ЛИ је наша коначна судбина предодређена? Да ли то значи да одлуке које доносимо у животу немају утицаја на нашу будућност?

Претпоставимо да је човек господар своје судбине. Ако је тако, да ли ико може бити унапред одређен за неки задатак или неку службу? Надаље, како би Бог могао да спроведе своју вољу на земљи ако људи имају слободу да утичу на своју судбину? Библија пружа логичне одговоре на ова питања.

Да ли су предодређеност и слободна воља спојиве?

Размислите о томе како нас је Јехова Бог створио. У Библији стоји: „По обличју Божјему створи га; створи човека и жену“ (Постање 1:27). Пошто смо створени по Божјем обличју, имамо способност да одражавамо његове особине као што су љубав, правда, мудрост и моћ. Бог нам је такође дао дар слободне воље, то јест слободу избора. То нас издваја од свих других створења на земљи. Можемо да одлучимо да ли ћемо следити Божје вођство у погледу морала или нећемо. Зато је пророк Мојсије могао да каже: „Сведочим вам данас небом и земљом да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство. Избери живот да живиш ти и потомство твоје, да љубиш Јехову, Бога свога, да слушаш глас његов, и да се њега држиш“ (Поновљени закони 30:19, 20).

 Међутим, дар слободе избора не подразумева апсолутну слободу. Он нас не ослобађа физичких и моралних закона које је Бог поставио ради стабилности и реда у свемиру. Ти закони су постављени за наше добро и било које кршење тих закона могло би довести до озбиљних последица. Замислите само шта би се десило ако бисмо одлучили да игноришемо закон гравитације и скочили са крова неке високе зграде! (Галатима 6:7).

Слобода избора носи са собом и нека ограничења која створења која нису обдарена таквом слободом немају. Писац Корлис Ламонт поставио је питање: „Како можемо рећи да човек има моралну одговорност и како га можемо казнити за неисправно поступање ако сматрамо... да су његови избори и поступци предодређени?“ Наравно да то не би било у реду. Животиње вођене инстинктом не сматрају се одговорнима за оно што раде, нити се компјутери сматрају одговорнима зато што врше функције за које су програмирани. С обзиром да ми имамо слободу избора, имамо и велику одговорност за оно што радимо.

Јехова Бог не би имао љубави и не би био праведан да је, још пре него што смо се и родили, предодредио наш живот а затим нас сматрао одговорнима за наше поступке! Он не поступа тако, јер „Бог је љубав“ и „прави су путеви његови“ (1. Јованова 4:8; Поновљени закони 32:4). Будући да нам је дао слободу избора, он није ’од исконских времена одредио кога ће спасти а кога ће уништити‘, као што то тврде они који верују у предодређеност. Слобода избора искључује предодређеност.

Библија јасно показује да наше одлуке утичу на нашу судбину. На пример, Бог се обраћа грешницима речима: „Вратите се сваки са свог пута злога и од злоће дела својих... и нећу вам учинити зла“ (Јеремија 25:5, 6). Овај позив би био бесмислен да је Бог већ унапред зацртао судбину сваког човека. Штавише, у Божјој Речи стоји: „Покајте се и обратите се да вам се избришу греси, да дођу раздобља окрепе од Јеховиног лица“ (Дела апостолска 3:19). Зашто би Јехова рекао људима да се покају и обрате ако већ унапред зна да не могу апсолутно ништа да ураде како би променили своју судбину?

Писмо говори о особама које је Бог позвао да владају као краљеви на небу са Исусом Христом (Матеј 22:14; Лука  12:32). Међутим, Писмо такође каже да ће изгубити ту предност ако не истрају до краја (Откривење 2:10). Зашто би их Бог уопште позвао ако је већ одлучио да неће бити изабрани? Размотрите такође речи које је апостол Павле упутио суверницима. Он је написао: „Ако намерно чинимо грех након што смо примили тачно спознање истине, више не преостаје никаква жртва за грехе“ (Јеврејима 10:26). Такво упозорење не би имало смисла ако је Бог већ унапред одредио њихову судбину. Међутим, зар није Бог бар неке особе унапред одредио да буду владари са Исусом Христом?

Унапред одређени — као појединци или као група?

„[Бог] нас је благословио сваким духовним благословом на небеским местима у Христу“, написао је апостол Павле, „као што нас је изабрао у њему пре оснивања света... јер је унапред одредио да нас преко Исуса Христа усвоји као синове“ (Ефешанима 1:3-5). Шта је Бог унапред одредио, и шта значи то што су неки изабрани „пре оснивања света“?

У овим стиховима стоји да је Бог изабрао неке потомке првог човека Адама да владају са Христом на небу (Римљанима 8:14-17, 28-30; Откривење 5:9, 10). Међутим, претпоставка да је Јехова Бог хиљадама година пре него што су се те особе родиле одредио да ће оне добити ту предност не слаже се са чињеницом да су људи обдарени слободом избора. Дакле, Бог је унапред одредио групу, то јест класу људи, а не појединце.

Да то илуструјемо: Рецимо да је влада одлучила да оснује једно министарство. Влада унапред одређује које ће дужности оно обављати, као и то колику ће власт имати и колико чланова. Након неког времена, министарство почиње да ради, и њени чланови изјављују: „Влада је годинама раније одредила шта ће бити наш посао. Сада почињемо да обављамо задатак који нам је додељен.“ Да ли бисте закључили да је влада годинама унапред одредила које ће особе бити чланови тог министарства? Сигурно не бисте. Слично томе, Јехова је унапред одлучио да ће основати једно посебно „министарство“ како би одстранио последице Адамовог греха. Унапред је одредио класу људи који ће служити у њему — али није унапред одредио појединце. Они ће бити изабрани касније, а њихове одлуке у животу утицаће на то да ли ће коначно бити прихваћени.

На који је свет апостол Павле мислио када је рекао: „[Бог] нас је изабрао у њему пре оснивања света“? Свет о ком Павле овде говори није свет који је Бог успоставио када је створио Адама и Еву. Тај свет је био ’добар‘ — у потпуности без греха и искварености (Постање 1:31). Том свету није било потребно „ослобођење“ од греха (Ефешанима 1:7).

Свет на који је Павле мислио јесте онај који је настао када су се Адам и Ева побунили у Едену — свет који се веома разликује од онога што је Бог у почетку намеравао. То је свет који је настао када су Адам и Ева добили децу. Њега су сачињавали људи отуђени од Бога, који су постали робови греху и распадљивости. То је био свет који се састојао од људи који су могли бити откупљени, за разлику од Адама и Еве, који су били намерни грешници (Римљанима 5:12; 8:18-21).

Јехова Бог је одмах нашао решење за ситуацију која је настала побуном у Едену. Чим се појавила потреба, он је одлучио да оснује једно посебно „министарство“ — Месијанско Краљевство у рукама Исуса Христа — које ће користити како би откупио човечанство од Адамовог греха (Матеј 6:10). Бог је то урадио „пре оснивања света“, то јест човечанства које ће бити откупљено, а то значи пре него што су бунтовни Адам и Ева добили децу.

Људима је обично потребан план како би постигли оно што желе. Предодређеност  је повезана са идејом да Бог мора имати детаљан план за свемир у ком је све предодређено. „Многим филозофима је изгледало да Божјем величанству не приличи ништа мање од прецизног планирања сваког догађаја“, пише Рој Ведерфорд. Да ли Бог стварно мора сваки догађај унапред да испланира?

Пошто је неограничен у моћи и неупоредив у мудрости, Јехова може да реши сваку изненадну ситуацију и сваки случај који може настати услед тога што његова створења имају слободну вољу (Исаија 40:25, 26; Римљанима 11:33). Он то може да уради одмах и без претходног планирања. За разлику од људи који су грешни и имају ограничене способности, Свемоћном Богу не треба детаљан, разрађен план који унапред одређује судбину сваке особе на земљи (Пословице 19:21). Према многим преводима Библије, у Ефешанима 3:11 говори се о томе да Бог има ’вечну намеру‘ а не утврђен план.

Како можете утицати на своју будућност

Бог има намеру за земљу, и та намера је унапред одређена. У Откривењу 21:3, 4 стоји: „Гле! Божји шатор је с људима, и он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ. И сам Бог биће с њима. И он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, нити ће више бити туге, ни вике, ни боли. Пређашње ствари прођоше.“ Да, земља ће постати рај, баш као што је Јехова у почетку и намеравао (Постање 1:27, 28). Поставља се питање: Хоћете ли и ви бити тамо? То зависи од одлука које доносите. Јехова није унапред зацртао вашу судбину.

Откупна жртва Божјег Сина, Исуса Христа, омогућава свакоме ко показује веру у њега да добије вечни живот (Јован 3:16, 17; Дела апостолска 10:34, 35). „Ко исказује веру у Сина, има вечни живот“, каже Библија. „Ко није послушан Сину, неће видети живот“ (Јован 3:36). Можете изабрати живот тако што ћете из Библије учити о Богу, о Његовом Сину и Његовој вољи, и тако што ћете примењивати оно што учите. Онима који поступају у складу с правом мудрошћу која се налази у Божјој Речи обећано је да ће ’спокојни бити, и живеће мирно, зла се не бојећи‘ (Пословице 1:20, 33).

[Слике на 5. страни]

За разлику од животиња, људи су одговорни за своје поступке

[Извор]

Орао: Foto: Cortesía de GREFA