Наука и религија— почетак сукоба
Наука и религија— почетак сукоба
СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИ астроном, који је био готово на самрти, мучио се да нешто прочита. У рукама му је био рукопис једног његовог дела, спремног за издавање. Било да је он то знао или не, то његово дело ће потпуно изменити дотадашње поимање свемира. Такође ће покренути жучну полемику унутар хришћанског света, полемику чије се последице осећају и дан-данас.
Човек о коме је овде реч јесте Никола Коперник, католик из Пољске, а година је 1543. У свом делу под називом De Revolutionibus Orbium Coelestium, рекао је да се планете окрећу око Сунца, а не око Земље. Коперник је са изванредном једноставношћу, једним јединим ударцем, заменио веома комплексну теорију о геоцентричном систему.
У почетку није било много наговештаја о сукобу који ће настати. Један разлог је тај што је Коперник био веома опрезан у излагању својих идеја. Осим тога, изгледа да је Католичка црква, која је подржавала гледиште о геоцентричном систему, у то време била много толерантнија према научним претпоставкама. Чак је и сам папа подстицао Коперника да објави своје дело. Када га је коначно објавио, овај уплашени аутор је у предговору свог дела написао да је хелиоцентрични систем (систем у ком се планете окрећу око Сунца) представио као математичку идеју, а не обавезно као астрономску чињеницу.
Сукоб се заоштрава
На сцену је затим ступио италијански астроном Галилео Галилеј (1564-1642), који је такође био католик. Користећи телескопе које је сам конструисао и у које је уградио најновија сочива, Галилеј је на небу видео детаље које нико до тада није видео. Та посматрања су га уверила да је Коперник био у праву. Галилеј је такође видео тачкице на Сунцу, које се данас називају Сунчеве пеге, и тако је довео у питање још једно уважено филозофско и религиозно учење — да Сунце није подложно променама и пропадању.
За разлику од Коперника, Галилеј је био одважан и реван у унапређивању својих идеја. Чинио је то у једном окружењу које је било још више непријатељски расположено, с обзиром да се Католичка црква до тада већ отворено противила Коперниковој теорији. Стога, када је Галилеј тврдио да је концепт о хелиоцентричном систему не само тачан, већ и у складу са Светим писмом, црква је почела да сумња да он шири јерес. a
Галилеј је отишао у Рим како би се одбранио, али то му није пошло за руком. Године 1616, црква му је наредила да престане да заступа Коперникове идеје. Галилеј је био на неко време ућуткан. Затим је 1632. године објавио још једно дело у прилог Коперниковој теорији. Већ наредне године, Инквизиција га је осудила на доживотну робију. Међутим, из обзира према његовим годинама, казна је убрзо преиначена на казну кућног притвора.
На Галилејев сукоб са црквом многи гледају као на велики тријумф науке над религијом, па чак и над Библијом. Међутим, као што ћемо видети у следећем чланку, оваквим површним закључком игноришу се многе чињенице.
[Фуснота]
a Галилеј је својом отреситошћу и оштрим сарказмом непотребно навукао на себе непријатељство утицајних људи. Такође, тиме што је тврдио да је концепт о хелиоцентричном систему у складу са Светим писмом, он се поставио као ауторитет на пољу религије, чиме је још више разбеснео цркву.
[Слика на 3. страни]
Коперник
[Извор]
Узето из књиге Giordano Bruno and Galilei (немачко издање)
[Слика на 3. страни]
Из књиге The Historian’s History of the World, Vol. IX, 1904
[Извор]
Галилеј се брани пред Инквизицијом у Риму
[Извор слике на 3. страни]
Позадина: Коперников приказ Сунчевог система