Да ли те вера покреће на дела?

ЈЕДАН официр је био уверен да Исус може излечити његовог слугу који је био парализован. Међутим, тај официр није позвао Исуса да дође код њега у кућу, можда зато што је сматрао да није достојан тога или зато што није био Јеврејин. Он је послао неке јеврејске старешине да пренесу Исусу: „Господине, нисам достојан да уђеш под мој кров, него само реци реч и мој слуга ће оздравити.“ Видевши да је официр веровао да он може излечити човека чак и ако није лично присутан, Исус је рекао мноштву које га је следило: „Истину вам кажем: ни код кога у Израелу нисам нашао тако велику веру“ (Матеј 8:5-10; Лука 7:1-10).

Овај догађај нам може помоћи да се усредсредимо на једно од суштинских обележја вере. Права вера није неко пасивно веровање; она је подупрта делима. Библијски писац Јаков је објаснио: „Вера, ако нема дела, сама по себи је мртва“ (Јаков 2:17). Та чињеница је још израженија ако узмемо у обзир један стваран пример који показује шта се може десити када вера постане пасивна.

Године 1513. пре н. е., нација Израел је дошла у један посебан однос с Јеховом Богом путем савеза Закона. Као посредник тог савеза, Мојсије је синовима Израеловим пренео следеће Божје речи: „Ако ви слушате глас мој, и чувате  савез мој, бићете... свет народ“ (Излазак 19:3-6). Заиста, светост Израела је зависила од послушности.

Вековима касније, Јевреји су почели да придају већу важност проучавању Закона него примени његових начела. У књизи The Life and Times of Jesus the Messiah, Алфред Едершајм је написао: „[Рабини] — ’велики људи овог света‘ — већ одавно тврде да је проучавање важније од дела.“

Истина, Израелцима из древних времена било је заповеђено да марљиво проучавају Божје захтеве. Сам Бог је рекао: „Ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:6, 7). Међутим, да ли је Јехова икада желео да проучавање Закона буде важније од дела на која тај Закон подстиче? Хајде да видимо.

Посвећеност проучавању

Можда су Израелци сматрали да је сасвим на месту стављати тако велики нагласак на проучавање Закона, пошто је према јеврејској традицији сам Бог сваког дана по три сата проучавао Закон. Онда је јасно зашто су неки Јевреји можда размишљали на следећи начин: ’Ако Бог редовно проучава Закон, зар не би требало да и његова земаљска створења буду сасвим заокупљена тиме?‘

До првог века н. е., то што су рабини били опседнути анализирањем и тумачењем Закона потпуно је искривило њихово размишљање. „Писмозналци и фарисеји... говоре, а не чине“, рекао је Исус. „Вежу тешке терете и стављају их људима на плећа, а сами неће да их прстом својим помакну“ (Матеј 23:2-4). Те религиозне вође су оптерећивале обичне  људе небројеним правилима и прописима, док су истовремено они сами лицемерно проналазили начине како не би морали да их се држе. Штавише, ти људи који су били заокупљени дубоким проучавањем, ’занемарили су оно што је у Закону важније, наиме правду и милосрђе и верност‘ (Матеј 23:16-24).

Како је иронично што су у намери да се покажу праведни, писмозналци и фарисеји прекршили баш тај исти Закон за који су тврдили да га се придржавају! То што су вековима расправљали о речима и неким мање важним детаљима из Закона није их приближило Богу. Исход свега тога био је сличан застрањивању до ког долази због онога што је апостол Павле назвао ’испразним разговорима‘, ’противречјима‘ и лажним ’спознањем‘ (1. Тимотеју 6:20, 21). Међутим, још један озбиљан проблем јесте утицај који је на њих имало то бескрајно истраживање. Нису развили веру која би их покретала на исправна дела.

Пуна глава, празно срце

Како се само мишљење тих јеврејских религиозних вођа разликовало од Божјег! Непосредно пре него што су Израелци ушли у Обећану земљу, Мојсије им је рекао: „Примите к срцу све речи које вас ја данас преклињем да их препоручите синовима својим, да би држали све речи овога закона и вршили их“ (Поновљени закони 32:46). Јасно је да је требало да припадници Божјег народа и живе по Закону, а не само да га проучавају.

Међутим, Израелци су увек изнова поступали неверно. Уместо да чине оно што је исправно, синови Израелови ’нису имали вере у њега и нису послушали његов глас‘ (Поновљени закони 9:23; Судије 2:15, 16; 2. Летописа 24:18, 19; Јеремија 25:4-7). На крају су Израелци починили најгоре дело којим су показали да нису имали веру — одбацили су Исуса као Месију (Јован 19:14-16). Зато је и Јехова Бог одбацио Израел и обратио пажњу на људе из нација (Дела апостолска 13:46).

Сигурно треба да будемо пажљиви како не бисмо упали у исту замку — да мислимо да можемо обожавати Бога пуном главом а празним срцем. Другим речима, наше проучавање Библије треба да буде више од стицања знања. Тачно спознање мора да нам допре до срца како би имало позитиван утицај на наш живот. Да ли би имало смисла проучавати повртарство а никада не посадити ниједну биљку? Истина, можда ћемо стећи извесно знање о томе како се узгаја поврће, али никада нећемо убрати никакве плодове! Слично томе, људи који уче о Божјим захтевима путем проучавања Библије морају дозволити да семе истине допре до њиховог срца како би пустило корен и покренуло их на акцију (Матеј 13:3-9, 19-23).

„Будите извршиоци речи“

Апостол Павле је рекао да „вера долази од онога што се чује“ (Римљанима 10:17). Овај природни след догађаја — од слушања Божје Речи до изражавања вере у његовог Сина Исуса Христа — пружа нам изглед да добијемо вечни живот. Међутим, потребно је нешто више од тога да се само каже: ’Ја верујем у Бога и у Христа.‘

Исус је подстакао своје следбенике да развију веру која ће их покренути на дела: „Тиме се мој Отац прославља, да доносите много плода и да покажете да сте моји ученици“ (Јован 15:8). Касније је Исусов полубрат Јаков написао: „Будите извршиоци речи, а не само слушачи“ (Јаков 1:22). Међутим, како можемо знати шта треба да радимо? Исус је речју и делом показао шта треба да радимо како бисмо угодили Богу.

Док је био на земљи, Исус је напорно радио како би унапређивао интересе Краљевства и славио име свог Оца (Јован 17:4-8). На који је начин то чинио?  Многи људи одмах помисле на то како је Исус чудом лечио болесне и хроме. Међутим, следеће речи из Матејевог јеванђеља откривају главни начин на који је то чинио: „Исус поче обилазити све градове и села, поучавајући у њиховим синагогама и проповедајући добру вест о краљевству.“ Значајно је запазити да Исус своју службу није ограничио на случајне прилике када је могао да разговара с неколицином пријатеља и познаника или са онима које је сретао. Он се снажно напрезао, чинећи све што је могао како би посећивао људе по ’целој Галилеји‘ (Матеј 4:23, 24; 9:35).

Исус је својим следбеницима рекао да и они треба да учествују у делу стварања ученика. Осим тога, он им је пружио и савршен узор у том погледу (1. Петрова 2:21). Исус је својим верним ученицима рекао: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20).

Истина, учествовање у делу проповедања представља прави изазов. Сам Исус је рекао: „Ево, шаљем вас као јагањце међу вукове“ (Лука 10:3). Када се суочимо с противљењем, природно нагињемо ка томе да се повучемо како бисмо себе поштедели непотребног бола и узнемирености. Баш то се десило оне вечери када је Исус био ухапшен. Апостоли су побегли савладани страхом. Касније те исте вечери, Петар је три пута порекао да познаје Исуса (Матеј 26:56, 69-75).

Осим тога, можда ћеш се изненадити када сазнаш да је чак и апостол Павле рекао да му није било лако да проповеда добру вест. Скупштини у Солуну је написао: „Уз помоћ нашег Бога скупили [смо] храбрости да вам говоримо Божју добру вест с великом борбом“ (1. Солуњанима 2:1, 2).

Павле и други апостоли успели су да савладају било који страх који би их могао спречити да говоре другима о Божјем Краљевству, а то можеш и ти. Како? Најважније је ослонити се на Јехову. Ако имамо безусловну веру у њега, она ће нас покренути на дела и моћи ћемо да вршимо његову вољу (Дела апостолска 4:17-20; 5:18, 27-29).

Бићеш награђен за своја дела

Јехова је и те како свестан труда који улажемо да бисмо му служили. На пример, он зна када смо болесни или уморни. Свестан је када се осећамо несигурно и када нам недостаје самопоуздање. Када смо оптерећени због финансијских проблема или када изгледа да нас наше здравље или емоције издају, Јехова увек види у каквој смо ситуацији (2. Летописа 16:9; 1. Петрова 3:12).

Колико ли је Јехови драго када нас вера покреће на дела упркос нашој несавршености и потешкоћама с којима се суочавамо! Нежна осећања која Јехова има према својим верним слугама нису нека неодређена осећања — она се јасно виде у његовим обећањима. Апостол Павле је под Божјим надахнућем написао: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену, тиме што сте служили светима и што и даље служите“ (Јеврејима 6:10).

Можеш бити сигуран да је Јехова баш онакав како је описан у Библији — ’веран Бог у коме нема неправде‘, који „награђује оне који га усрдно траже“ (Поновљени закони 32:4; Јеврејима 11:6). На пример, једна жена из Калифорније у САД присећа се: „Мој отац је десет година био у пуновременој служби пре него што је основао породицу. Његове приче о томе како га је Јехова подржавао у служби увек су ме одушевљавале. Много пута је потрошио задњи долар за гориво  како би могао да оде у службу. Када се враћао кући, често би га пред вратима чекале намирнице, што уопште није очекивао.“

Осим што нам помаже у материјалном смислу, „Отац нежних милосрђа и Бог сваке утехе“ подржава нас и у емоционалном и духовном смислу (2. Коринћанима 1:3). „Ослањање на Јехову пружа праву утеху“, каже једна Сведокиња која је током година пролазила кроз многа искушења. „То ти пружа могућност да се уздаш у Јехову и да видиш како ти прискаче у помоћ.“ Можеш се понизно приближити Богу који ’слуша молитве‘, са уверењем да ће обратити пажњу на оно што те мучи (Псалам 65:3).

Они који учествују у духовној жетви жању многе благослове и награде (Матеј 9:37, 38). Захваљујући служби, многима се чак побољшало здравље, и то може бити случај и с тобом. Међутим, што је још важније, сведочење другима помаже нам да имамо још бољи однос с Богом (Јаков 2:23).

Настави да чиниш добро

Било би погрешно да као Јеховине слуге закључимо да је Јехова незадовољан ако због тога што смо немоћни или стари не можемо да учинимо у служби све оно што бисмо желели. Исто важи и за оне које ограничавају слабо здравље, породичне одговорности или друге околности.

Присети се да је апостол Павле, када се осећао спутано због извесне немоћи или препреке, ’три пута молио Господа да то оде од њега‘. Уместо да Јехова излечи Павла како би могао више да уради у служби за њега, он му је рекао: „Довољна ти је моја незаслужена доброта; јер моја сила се усавршава у слабости“ (2. Коринћанима 12:7-10). Дакле, буди сигуран да упркос било којим неповољним околностима које можда подносиш, твој небески Отац цени колико год можеш да учиниш у вршењу његове воље (Јеврејима 13:15, 16).

Наш Створитељ пун љубави не тражи од нас више него што можемо да учинимо. Он једноставно тражи да имамо веру која нас покреће на дела.

[Слика на 26. страни]

Да ли је било довољно само проучавати Закон?

[Слике на 29. страни]

Наша вера треба да буде подупрта делима