„Проверавајте сами себе“

„Испитујте да ли сте у вери, проверавајте сами себе“ (2. КОРИНЋАНИМА 13:5).

1, 2. (а) У какву ситуацију можемо доспети уколико нисмо сигурни у своја веровања? (б) Због чега неки у Коринту у првом веку нису били сигурни којим путем треба да иду?

 ПУТУЈУЋИ кроз један предео, човек стиже до раскрснице. Пошто није сигуран који пут води до његовог одредишта, пита пролазнике куда да крене, али добија различите одговоре. Збуњен је и не зна којим путем да крене даље. И ми се можемо наћи у сличној ситуацији ако имамо неке сумње у вези са својим веровањима. Таква несигурност може утицати на нашу способност да доносимо одлуке, што може довести до тога да не знамо којим путем треба да идемо.

² У првом веку, неки хришћани у коринтској скупштини у Грчкој, нашли су се у таквој ситуацији. Том приликом су ’надапостоли‘ доводили у питање ауторитет апостола Павла, говорећи: „Његове посланице су тешке и снажне, али његова лична присутност је слаба, а његов говор презира вредан“ (2. Коринћанима 10:7-12; 11:5, 6). Услед таквог гледишта, изгледа да неки у коринтској скупштини нису били сигурни како треба да ходе.

3, 4. Зашто је савет који је Павле дао Коринћанима значајан и за нас?

³ Павле је био у Коринту 50. н. е. и тада је у том граду основао скупштину. Тамо се ’задржао годину и шест месеци и поучавао је Божјој речи‘. Због тога „многи Коринћани који су слушали, почеше да верују и крстише се“ (Дела апостолска 18:5-11). Павле је био искрено заинтересован за духовну добробит суверника из Коринта. Штавише, Коринћани су му писали тражећи од њега савете о неким стварима (1. Коринћанима 7:1). Зато им је дао неке веома добре савете.

⁴ „Испитујте да ли сте у вери“, написао је Павле, „проверавајте сами себе“ (2. Коринћанима 13:5). Примењивање овог савета помогло би браћи у Коринту да не буду несигурна у погледу пута којим треба да иду. Исто важи и за нас. Како онда можемо следити овај Павлов савет? Како можемо испитати да ли смо у вери? Сем тога, шта се подразумева под тим да проверавамо сами себе?

„Испитујте да ли сте у вери“

5, 6. Који стандард имамо да бисмо испитали да ли смо у вери, и зашто је тај стандард савршен?

⁵ Приликом неког испитивања, обично постоји нешто што се испитује и нека мера или стандард на основу ког се врши испитивање. У овом случају, предмет испитивања није оно у шта верујемо, то јест скуп веровања која смо прихватили. Предмет испитивања смо ми као појединци. Имамо и савршени стандард. У једној песми коју је саставио псалмиста Давид стоји: „Савршен је закон Јеховин, — он душу крепи. Сведочанство Јеховино је верно [„опомена је Јеховина поуздана“, NW], — даје мудрост невиноме. Праведне су наредбе Јеховине, — оне срце веселе. Заповест  је Јеховина светла, — она очи просветљује“ (Псалам 19:8, 9). У Библији се налазе Јеховини савршени закони и праведне наредбе, затим поуздане опомене и светле заповести. Њена порука представља савршени стандард за испитивање.

⁶ Што се тиче те од Бога надахнуте поруке, апостол Павле каже: „Божја реч је жива и има моћ и оштрија је од сваког двосеклог мача и продире чак дотле да раздваја душу и дух, зглобове и њихову мождину, и може разабрати помисли и намере срца“ (Јеврејима 4:12). Према томе, Божја реч може испитати наше срце — какви смо у ствари унутра. Како ми лично можемо употребити ту моћну и оштру поруку? Псалмиста нам даје сасвим јасан одговор на ово питање. У песми је рекао: „Блажен човек... [коме] закон Јеховин омиле и дан и ноћ о закону Јеховином мисли“ (Псалам 1:1, 2). „Закон Јеховин“ се налази у Божјој писаној Речи, Библији. Морамо налазити задовољство у читању Јеховине Речи. Заиста, морамо издвајати време да размишљамо, то јест да медитирамо о ономе што читамо. Док то радимо, потребно је да себе, као предмет испитивања, сагледамо у светлу онога што стоји у њој.

7. Који је основни начин да испитамо да ли смо у вери?

⁷ Зато, основни начин да испитамо да ли смо у вери јесте да под молитвом читамо Божју Реч, медитирамо о њој и испитујемо до које су мере наши поступци у складу са оним што учимо. Можемо бити радосни јер имамо много тога што нам помаже да разумемо Божју Реч.

8. Како нам публикације ’верног и разборитог роба‘ помажу да испитамо да ли смо у вери?

⁸ Јехова нас поучава и пружа нам смернице преко публикација ’верног и разборитог роба‘ које објашњавају Писмо (Матеј 24:45). На пример, осмотри оквир „Питања за размишљање“, који се налази на крају већине поглавља у књизи Приближи се Јехови. a Овај део књиге пружа заиста изврсну прилику за размишљање! Да бисмо испитали да ли смо у вери помажу нам и многе теме које су обрађене у нашим часописима, Кули стражари и Пробудите се! Што се тиче чланака о књизи Пословица који су објављени у недавним издањима Куле стражаре, једна хришћанка је рекла: „Сматрам да су ови чланци веома практични. Они ми помажу да испитам да ли су мој говор, поступци и ставови заиста у складу с Јеховиним праведним мерилима.“

9, 10. Шта нам Јехова пружа да би нам помогао да испитамо да ли смо у вери?

⁹ Обиље смерница и охрабрења добијамо и на скупштинским састанцима, већим скуповима и конгресима. Све су то средства којима се Бог служи да би у духовном погледу помогао онима за које је Исаија прорекао: „Биће у потоње време да ће гора дома Јеховиног утврђена бити уврх гора, узвишена изнад хумова, и сви ће народи у њој се стицати. Ићи ће ту многи народи и казаће: Дођите да се попнемо на гору Јеховину... да нас својим путевима учи, да ходимо стазама његовим“ (Исаија 2:2, 3). Заиста је благослов имати толико тога што нам говори о Јеховиним путевима.

¹⁰ Не треба превидети ни савете које пружају духовно зреле особе, а међу њима и хришћанске старешине. Библија о њима каже: „Браћо, ако човек и направи неки погрешан корак пре него што је тога свестан, ви који сте духовно способни покушајте да исправите таквог човека у духу благости, док сваки од вас пази на себе, да и сам не буде  искушан“ (Галатима 6:1). Колико само можемо бити захвални што имамо и такву врсту помоћи!

11. Шта је потребно да бисмо испитали да ли смо у вери?

¹¹ Наше публикације, хришћански састанци, именована браћа — све су то изванредни дарови од Јехове. Међутим, да бисмо утврдили да ли смо у вери, потребно је да преиспитујемо сами себе. Зато, када читамо наше публикације или слушамо савете из Писма, треба да се питамо: ’Да ли се ово односи на мене? Да ли ја ово радим? Да ли се држим хришћанских веровања?‘ Став који имамо према информацијама које добијамо из свих тих извора говори нешто о нашој духовности. Библија каже: „Телесни човек не прима оно што је од Божјег духа, јер је то за њега лудост... Међутим, духовни човек испитује заиста све“ (1. Коринћанима 2:14, 15). Зар не треба да настојимо да задржимо позитивно, духовно гледиште о ономе што читамо у нашим књигама, часописима и другим публикацијама, и о ономе што слушамо на састанцима и од старешина?

„Проверавајте сами себе“

12. Шта треба да проверимо код себе?

¹² Да бисмо проверили сами себе потребно је да се преиспитујемо. Тачно је да можемо бити у истини, али каква је наша духовност? Када проверавамо себе треба да утврдимо да ли смо достигли зрелост и да ли заиста ценимо духовне ствари.

13. Према Јеврејима 5:14, шта је доказ наше зрелости?

¹³ Који доказ хришћанске зрелости можемо тражити код себе? Апостол Павле је написао: „Чврста храна припада зрелима, онима чије су моћи запажања употребом увежбане да разликују исправно и неисправно“ (Јеврејима 5:14). Своју зрелост доказујемо тако што вежбамо своје моћи запажања. Баш као што један спортиста константно тренира да би његови мишићи били у форми и да би био успешан у спорту којим се бави, тако и ми морамо наше моћи запажања увежбавати примењивањем библијских начела.

14, 15. Зашто треба да се марљиво трудимо да проучавамо дубље ствари из Божје Речи?

¹⁴ Међутим, да бисмо увежбали моћи запажања прво морамо да стекнемо спознање. За то је од пресудне важности марљив лични студиј. Када имамо редован лични студиј — нарочито кад проучавамо дубље ствари из Божје Речи — ми развијамо своје моћи запажања. Током година у Кули стражари су обрађене многе дубоке теме. Како реагујемо када наиђемо на чланке који говоре о дубљим истинама? Да ли смо склони томе да их не читамо само зато што садрже „неке ствари тешко разумљиве“? (2. Петрова 3:16). Баш обратно, ми се још више трудимо да бисмо разумели оно о чему се говори (Ефешанима 3:18).

¹⁵ Шта можемо урадити ако нам тешко пада да имамо лични студиј?  Веома је важно да се потрудимо да нађемо задовољство у томе b (1. Петрова 2:2). Ако желимо достићи зрелост, морамо научити да се хранимо чврстом храном, то јест дубљим истинама из Божје Речи. У супротном, сасвим је сигурно да ће наше моћи запажања остати ограничене. Међутим, да бисмо постали зрели, поред стицања моћи запажања потребно нам је још нешто. Спознање које стичемо путем марљивог личног студија морамо примењивати у свакодневном животу.

16, 17. Који савет даје ученик Јаков у погледу тога да будемо „извршиоци речи“?

¹⁶ Себе можемо проверити и помоћу дела вере која показују колико у ствари ценимо истину. Користећи једно упечатљиво поређење да би описао овај начин самоиспитивања, ученик Јаков каже: „Будите извршиоци речи, а не само слушачи, заваравајући сами себе погрешним резоновањем. Јер ако је неко слушач речи, а није извршилац, он је као човек који гледа своје природно лице у огледалу. Јер се погледа, па оде и одмах заборави какав је човек. Али онај ко помно гледа у савршени закон који припада слободи и ко устраје у томе, он ће, зато што није био заборавни слушач већ извршилац дела, бити срећан што га твори“ (Јаков 1:22-25).

¹⁷ Јаков у ствари каже: ’Помно гледај у огледало Божје речи и процени себе. Устрај у томе и испитај се у светлу онога што налазиш у Божјој речи. И онда, немој одмах да заборавиш оно што си видео. Направи потребне промене.‘ Понекад може бити тешко да се примени овај савет.

18. Зашто је изазов поступати као што је Јаков саветовао?

¹⁸ На пример, размисли о захтеву да учествујемо у делу проповедања о Краљевству. „Срцем се исказује вера за праведност“, написао је Павле, „а устима се даје јавна изјава за спасење“ (Римљанима 10:10). Да бисмо давали јавну изјаву за спасење потребно је да направимо неке промене. За већину од нас, дело проповедања није нешто што нам само од себе иде од руке. Уколико желимо да будемо ревни и да том делу придајемо значај који оно заслужује, потребне су још веће промене и жртве (Матеј 6:33). Међутим, то што учествујемо у Јеховином делу њему доноси хвалу и ми смо срећни због тога. Онда, да ли смо ревни објавитељи Краљевства?

19. Шта све треба да буде укључено у наша дела вере?

¹⁹ Шта све треба да буде укључено у наша дела вере? Павле каже: „Оно што сте научили а и прихватили и чули и видели у вези са мном, то чините; и Бог мира биће с вама“ (Филипљанима 4:9). Дакле, то до које мере примењујемо оно  што смо научили, прихватили, чули и видели, у шта спада све оно што неког чини преданим хришћанином и учеником, показује какви смо у ствари. Јехова је преко свог пророка Исаије рекао: „То је пут, идите њим!“ (Исаија 30:21).

20. Какве су особе велики благослов за скупштину?

²⁰ Мушкарци и жене који ревно проучавају Божју Реч, ревно проповедају добру вест, који су беспрекорни и лојално подупиру Краљевство, представљају велики благослов за скупштину. Њихово присуство доприноси стабилности скупштине којој припадају. Они су од велике помоћи, посебно зато што има тако много нових којима треба посветити пажњу. Када озбиљно прилазимо Павловом савету да ’испитујемо да ли смо у вери и да проверавамо сами себе‘, тада ћемо позитивно утицати и на друге.

Уживај у вршењу Божје воље

21, 22. Како можемо уживати у вршењу Божје воље?

²¹ „Боже мој, ја уживам у вршењу воље твоје“, певао је Давид, краљ древног Израела, „и закон је твој дубоко у мени“ (Псалам 40:8, NW). Давид је уживао у вршењу Божје воље. Зашто? Зато што је Јеховин закон био у његовом срцу. Он није био несигуран у погледу тога којим путем треба да иде.

²² Када је Божји закон дубоко у нама, нисмо несигурни у погледу тога којим путем треба да идемо. Ми уживамо у вршењу Божје воље. Зато, на све могуће начине ’снажно се напрежимо‘ док од срца служимо Јехови (Лука 13:24).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Како можемо испитати да ли смо у вери?

• Шта све треба да урадимо да бисмо проверили сами себе?

• Како можемо доказати да смо достигли хришћанску зрелост?

• Како нам дела вере помажу да испитамо какви смо?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Да ли знаш који је основни начин да испиташ да ли си у вери?

[Слика на 24. страни]

Своју хришћанску зрелост доказујемо тиме што и даље увежбавамо моћи запажања

[Слике на 25. страни]

То какве смо особе показујемо тиме што ’нисмо заборавни слушачи већ извршиоци речи‘