Одупри се погрешном размишљању!

КАДА је патријарха Јова задесила велика несрећа, посетила су га тројица пријатеља — Елифас, Вилдад и Софар. Дошли су да покажу саосећање према њему и да га утеше (Јов 2:11). Најутицајнији, а можда и најстарији међу њима био је Елифас. Он је био први који је говорио и имао је највише тога да каже. Какав се начин размишљања огледао у Елифасова три говора?

Присећајући се једног свог доживљаја који је потекао из натприродног извора, Елифас је рекао: „Дух тад један испред мене прође и коса ми се најежи. Непознати појав стаде пред очима мојим, и ја чух му глас, који тихо говораше“ (Јов 4:15, 16). Какав је то дух утицао на Елифасово размишљање? Из критичког тона који се огледа у његовим речима види се да тај дух сигурно није био Божји праведан анђео (Јов 4:17, 18). Било је то зло духовно створење. Зашто би иначе Јехова прекорио Елифаса и његова два пријатеља за то што су говорили лажи? (Јов 42:7). Заиста, Елифас је био под утицајем демона. Његове речи су одражавале безбожан начин размишљања.

Које се тврдње могу препознати у Елифасовим изјавама? Зашто је важно да се чувамо погрешног размишљања? И како му се можемо одупрети?

’Слугама својим не верује‘

У сва три говора, Елифас је изнео тврдњу да је Бог толико захтеван да ништа што његове слуге раде није довољно добро за њега. ’Гле, слугама својим не верује‘, рекао је он Јову, ’и у анђела својих налази недостатака‘ (Јов 4:18, ДК). Елифас је касније о Богу рекао: ’Бог се ни у свеце своје не поузда, пред очима његовим ни небеса ведра нису‘ (Јов 15:15). И поставио је питање: „Је ли свемогућему радост, ако си праведан?“ (Јов 22:3, ДК). Вилдад се слагао с тим, пошто је рекао: „Ни месец се не сјаји, нит’ су звезде чисте пред очима његовим [Божјим]“ (Јов 25:5).

Морамо се чувати да на нас не би утицало такво размишљање. Могли бисмо почети да мислимо како Бог од нас тражи превише. Такво гледиште би угрозило сам наш однос с Јеховом. Осим тога, ако бисмо почели тако да размишљамо, како бисмо реаговали на дисциплину која нам је неопходна? Уместо да понизно прихватимо исправку, наше срце би почело да се „на Јехову љути“ и могли бисмо почети да гајимо озлојеђеност према њему (Пословице 19:3). То би било заиста погубно у духовном погледу!

„Може л’ човек користан Богу бити?“

Још једно мишљење које је уско повезано с гледиштем да је Бог превише захтеван јесте то да Бог људе сматра бескориснима.  Елифас је у свом трећем говору поставио питање: „Може л’ човек користан Богу бити?“ (Јов 22:2). Елифас је указивао на то да човек није ни од какве користи Богу. Слично томе, Вилдад је закључио: „Како би могао човек праведан пред Богом бити, како би могао бити чист од жене рођени?“ (Јов 25:4). Према том гледишту, како би Јов, обичан смртник, могао и помислити да има праведан положај пред Богом?

Неке људе данас мучи то што имају негативно гледиште о себи. Томе је можда допринело њихово васпитање, притисци живота или то што су били жртве расне или етничке мржње. Поред тога, Сатана и његови демони такође уживају у томе да сломе неку особу. Ако би успели да утичу на некога да сматра како ништа што ради није довољно добро за Свемоћног Бога, та особа би постала подложнија потиштености. С временом би таква особа могла застранити, па чак и одступити од живог Бога (Јеврејима 2:1; 3:12).

Поодмакле године и здравствени проблеми могу нас ограничавати у ономе што можемо да урадимо. Оно што можемо учинити у служби за Краљевство можда изгледа незнатно у поређењу са оним што смо радили када смо били млађи, здравији и када смо имали више снаге. Како је важно разумети да Сатана и његови демони желе да мислимо да оно што радимо није довољно добро за Бога! Морамо се одупирати таквом размишљању.

Како се одупирати негативном размишљању

Упркос патњи коју му је Сатана Ђаво нанео, Јов је рекао: „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност бранити“ (Јов 27:5). Пошто је волео Бога, Јов је био одлучан да остане беспрекоран без обзира на то шта се деси, и није дозволио да га било шта поколеба у томе. У томе лежи кључ за одупирање негативном размишљању. Морамо добро разумети Божју љубав и развијати искрену захвалност за њу. Такође треба да продубимо своју љубав према њему. То можемо постићи тако што редовно проучавамо Божју Реч и уз молитву размишљамо о ономе што смо научили.

На пример, у Јовану 3:16 стоји: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина.“ Јехова има дубоку љубав према целом човечанству, и током времена је показао ту љубав начином на који је поступао с људима. Размишљање о примерима из прошлости треба да изгради наше цењење за Јехову и да продуби нашу љубав према њему, и да нам тако помогне да се одупремо погрешном или негативном размишљању.

Размотри како је Јехова поступао са Аврахамом непосредно пре уништења Содома и Гоморе. Аврахам је осам пута Јехови постављао питања о Његовој пресуди. Јехова ниједном није показао љутњу нити гнев. Уместо тога, његови одговори су Аврахама умирили и утешили (Постање 18:22-33). Када је Бог касније избавио Лота и његову породицу из Содома, Лот је затражио да побегне у оближњи град уместо у планине. Јехова му је одговорио: „Ето послушаћу те и зато и нећу затрти града за који рече“ (Постање 19:18-22). Да ли ови извештаји приказују Јехову као захтевног, безосећајног, диктаторског владара? Не. Приказују га у правом светлу — као брижног, љубазног и милосрдног Суверена, који има разумевања за људе.

Примери Арона, Давида и Манасије из древног Израела такође побијају тврдњу да Бог тражи грешке и да нико није довољно добар за њега. Арон је био крив за три озбиљне грешке. Направио је златно теле, придружио се својој сестри Марији у критиковању Мојсија и пропустио је да прослави Бога и да му припише част код Мериве. Међутим, Јехова је видео добро у њему и дозволио му да настави да служи као првосвештеник до краја  живота (Излазак 32:3, 4; Бројеви 12:1, 2; 20:9-13).

Краљ Давид је починио озбиљне грехе током своје владавине. Починио је прељубу, сковао је заверу да један недужан човек буде убијен и извршио је незаконит попис. Међутим, Јехова је запазио Давидово покајање и лојално се држао савеза за Краљевство тако што му је дозволио да до краја живота служи као краљ (2. Самуилова 12:9; 1. Летописа 21:1-7).

Јудејски краљ Манасија је подизао олтаре Валу, своје синове је проводио кроз огањ, унапређивао је спиритистичке обичаје и градио олтаре лажним боговима у дворишту храма. Међутим, када се искрено покајао, Јехова му је опростио, избавио га из ропства и вратио му краљевство (2. Летописа 33:1-13). Да ли би тако поступао Бог коме нико није довољно добар? Тешко!

Онај који лажно оптужује сам је крив

Не треба да нас изненади то што је Сатана оличење баш оних особина за које оптужује Јехову. Сатана је груб и захтеван. То се јасно може видети из тога што је у прошлости с кривим обожавањем било повезано жртвовање деце. Отпаднички Израелци су спаљивали своје синове и кћери — што Јехови никада није ни пало на ум (Јеремија 7:31).

Сатана је тај који тражи грешке, а не Јехова. У Откривењу 12:10, на Сатану се указује као на ’тужитеља наше браће, који их оптужује дан и ноћ пред нашим Богом‘. А што се тиче Јехове, псалмиста је певао: „Ако би ти, Јехова, безакоња памтио, Јехова, ко би могао опстојати? Али код тебе је смиловање“ (Псалам 130:3, 4).

Када више не буде погрешног размишљања

Какво је то олакшање за анђеоска духовна створења морало бити када је Сатана Ђаво заједно с демонима био збачен с неба! (Откривење 12:7-9). Отада ови зли духови више не могу да утичу на Јеховину анђеоску породицу на небу (Данило 10:13).

Становници земље ће се радовати у блиској будућности. Ускоро ће анђео који долази с неба с кључем од бездана и великим ланцем у руци свезати Сатану и његове демоне и бацити их у бездан неактивности (Откривење 20:1-3). Какво ће то олакшање бити!

До тада, морамо се чувати погрешног размишљања. Кад год уочимо да се код нас почињу јављати погрешне и негативне мисли, морамо им се одупрети тако што ћемо се усредсредити на Јеховину љубав. Тада ће ’Божји мир који превазилази сваку мисао чувати наша срца и наше мисаоне снаге‘ (Филипљанима 4:6, 7).

[Слика на 26. страни]

Јов се одупирао негативном размишљању

[Слика на 28. страни]

Лот се уверио да је Јехова Суверен пун разумевања