’Страх од Јехове — то је мудрост‘
’Страх од Јехове — то је мудрост‘
„СЛУШАЈМО крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (Проповедник 12:15). Какав дубок закључак који је краљ Соломон из древног Израела извео под Божјим надахнућем! Патријарх Јов је такође увидео колико је драгоцен страх од Бога, јер је рекао: „Гле, мудрост је страх од Јехове, и удаљити се од зла, то је разум“ (Јов 28:28).
Библија придаје велику важност страху од Јехове. Зашто је мудро развијати страхопоштовање према Богу? Како страх од Бога користи нама лично и како користи Божјем народу у целини? Одговор се налази у 14. поглављу Пословица, од 26. до 35. стиха. a
„Јак ослонац“
„Јак ослонац има ко се Јехове боји“, каже Соломон, „и заклон код њега деца му имају“ (Пословице 14:26). Богобојазна особа не налази јак ослонац ни у коме другоме до у лојалном и свемоћном Богу Јехови. Није чудо што се таква особа са чврстим поуздањем суочава са оним што предстоји! Њена будућност је светла.
Шта се онда може рећи о будућности оних који се уздају у свет — у његове планове, организације, идеологије и његова материјална добра? Шта год да те људе чека у будућности, то неће трајати дуго, јер у Библији стоји: „Свет пролази, а и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17). Имамо ли икаквог разлога да ’волимо свет или оно што је у свету‘? (1. Јованова 2:15).
Шта могу учинити богобојазни родитељи како би се побринули за то да њихова деца нађу „заклон“? „Дођите, децо, слушајте ме!“, певао је псалмиста. „Научићу вас страху од Јехове“ (Псалам 34:12). Када родитељи својим примером и поуком помажу деци да се боје Бога, вероватније је да ће деца израсти у мушкарце и жене којима је Јехова јак ослонац (Пословице 22:6).
„Страх од Јехове извор је живота“, наставља Соломон, „да се замке смрти заобилазе“ (Пословице 14:27). Страх од Јехове је ’извор живота‘ јер је прави Бог „извор живе воде“ (Јеремија 2:13). Стицање спознања о Јехови и Исусу Христу може за нас значити вечни живот (Јован 17:3). Страх од Бога нам такође помаже да заобилазимо замке смрти. Како? У Пословицама 13:14 стоји: „Опомена [„закон“, NW] мудрог извор је живота, да се њоме замке смрти заобилазе.“ Када се бојимо Јехове, слушамо његов Закон и дозвољавамо његовој Речи да управља нашим корацима, зар нас то не штити од штетних поступака и од деструктивних осећања која могу довести до превремене смрти?
’Слава краљева‘
Током већег дела своје владавине, Соломон је био богобојазан краљ послушан Јехови. То је допринело успеху његовог владања. Чиме се мери успех једног владара? Одговор се налази у Пословицама 14:28: „Многобројан народ слава је краљева, а кад пада народ, тад и кнез пропада.“ Успех краља мери се тиме колико је његовим поданицима добро. Ако велико мноштво људи жели да остане под његовом владавином, то доказује да је он добар владар. Соломон је имао поданике ’од [Црвеног] мора до [Средоземног] мора и од реке [Еуфрат] до крајева земље‘ (Псалам 72:6-8). Његову владавину карактерисали су мир и напредак какав није забележен у историји (1. Краљевима 4:24, 25). Соломонова владавина је била успешна. С друге стране, када народ не подржава кнеза, то је срамота за њега.
Шта се у том погледу може рећи за славу Већег Соломона, месијанског краља Исуса Христа? Размисли о поданицима које он већ данас има. На целој земљи, више од шест милиона богобојазних мушкараца и жена већ је одлучило да живи под Христовом владавином. Они исказују веру у Исуса и уједињени су у правом обожавању живог Бога (Јован 14:1). До краја Хиљадугодишње владавине, ускрснуће сви који су у Божјем сећању. Рај на земљи биће пун срећних, праведних људи који ће показивати захвалност свом Краљу. Какво ће то сведочанство бити за успех Христове владавине! Држимо се чврсто наше дивне наде у Краљевство.
Духовне и физичке користи
Страхопоштовање према Богу може нам дати мир у срцу и спокојство духа, због тога што се међу многим одликама мудрости налазе и добро расуђивање и разборитост. У Пословицама 14:29 стоји: „Ко је спор на гнев, добар разум има [„веома је разборит“, NW], али плахи лудост своју проглашује.“ Разборитост нам помаже да увидимо да гнев, ако се не контролише, може разорно деловати на нашу духовност. „Непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева, препирке“ убројани су у дела тела која нас могу спречити да ’наследимо Божје краљевство‘ (Галатима 5:19-21). Библија нас саветује да не гајимо чак ни оправдани гнев (Ефешанима 4:26, 27). Ако смо плахи, то јест нестрпљиви, могли бисмо непромишљено говорити или поступати, због чега бисмо касније зажалили.
Скрећући пажњу на штетне последице гнева, краљ Израела каже: „Мирно срце живот јесте телу, а завист је болест која кости гризе“ (Пословице 14:30). Међу болести које настају услед гнева и беса спадају болести дисајних органа, повишен крвни притисак, као и болести јетре и панкреаса. Лекари такође наводе гнев и бес као емоције које погоршавају, па чак и проузрокују, болести као што су чир, осип, астма, болести коже и проблеме с пробавом. С друге стране, „мирно срце живот јесте телу“ (Пословице 14:30). Зато је мудро да „тежимо за оним што доприноси миру и за оним што служи узајамном изграђивању“ (Римљанима 14:19).
Страх од Бога помаже нам да будемо непристрани
„Убогога гњечити, то је вређати створитеља његовог“, каже Соломон, „а смиловати му се, то је частити га“ (Пословице 14:31). Богобојазан човек схвата да сви људи имају истог Створитеља, Јехову Бога. Дакле, онај ко је убог такође је човек, и на Створитеља човечанства утиче то како се поступа с таквима. Да бисмо славили Бога, морамо бити праведни и непристрани у опхођењу с другима. У духовном погледу, о сиромашним хришћанима треба бринути исто као и о другима. Добру вест о Краљевству треба да преносимо и сиромашнима и богатима.
Указујући на још једну корист страха од Бога, мудри краљ је рекао: „Злобног злоба његова обара, а праведан и у смрти својој заклон има [„налази уточиште у беспрекорности својој“, NW]“ (Пословице 14:32). Како то злобна особа бива оборена? Сматра се да ове речи указују на то да она нема никакву могућност да се опорави када доживи неку несрећу. С друге стране, када богобојазну особу задеси невоља, она налази уточиште у својој беспрекорности пред Богом. Пошто има безусловно поуздање у Јехову до саме смрти, она показује исти одлучан став какав је имао и Јов, који је рекао: „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност [’беспрекорност‘, NW] бранити“ (Јов 27:5).
Да бисмо сачували беспрекорност, потребно је да имамо страх од Бога и мудрост. Где се мудрост може наћи? „Мудрост у срцу разумних почива“, стоји у Пословицама 14:33, „ал’ је усред лудих она без заштите [„а што је у безумнима познаје се“, ДК].“ Заиста, мудрост се може наћи у срцу разумне особе. Међутим, како се познаје оно што је у безумнима? Према једном делу, „безумна особа, жељна да се покаже као мудра, непромишљено говори о ономе што мисли да је мудро, али на крају се покаже да је то лудост“.
„Узвисује народ“
Скрећући нашу пажњу с тога како страх од Бога утиче на појединце на то како утиче на цео народ, краљ Израела каже: „Правда узвисује народ, а грех је пропаст људи!“ (Пословице 14:34). Како се то начело јасно показало на Израелу! Када се држао Божјих мерила, Израел је био узвишен изнад околних народа. Међутим, пошто су увек изнова били непослушни, то је наносило срамоту Јехови, који их је на крају и одбацио. То начело се примењује и на данашњи Божји народ. Хришћанска скупштина се разликује од света зато што се држи Божјих праведних начела. Међутим, да бисмо задржали тај узвишени положај, сви ми као појединци морамо да живимо честито. Ако бисмо чинили грех, то би била срамота за нас саме, а осрамотили бисмо и скупштину и самог Бога.
Говорећи о томе каква особа стиче краљеву наклоност, Соломон каже: „Краљева наклоност за разумног је слугу, а гнев његов за срамотног“ (Пословице 14:35). У Пословицама 16:13 стоји: „Усне праведника краљеве придобијају, они воле оног који право збори.“ Заиста, наш Вођа и Краљ, Исус Христ, задовољан је кад поступамо праведно и разумно и када својим уснама проповедамо о Краљевству и учествујемо у стварању ученика. Зато будимо запослени у том делу док уживамо у благословима које добијају они који имају страх од Бога.
[Фуснота]
a Ради разматрања Пословица 14:1-25, види Кулу стражару од 15. новембра 2004, стране 26-29 и од 15. јула 2005, стране 17-20.
[Слика на 15. страни]
Страх од Бога се учи