„Бога као владара морамо слушати пре него људе“

Избављени „драгоценом крвљу“

ЈЕХОВА је на најизразитији начин показао љубав када је послао свог јединорођеног Сина да свој савршени људски живот да̂ као откупнину. Пошто смо грешни, такво избављење нам је и те како потребно, јер ниједан несавршен човек ’не може искупити човека, нити Богу за њ откупа дати... неће човек довека живети‘ (Псалам 49:7-10). Веома смо захвални Богу што је „дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“! (Јован 3:16).

Како нам откупнина омогућава избављење? Осмотримо четири начина на које нас тај изванредан чин Јеховине љубави ослобађа.

Откупнина нас ослобађа

Као прво, Исусова жртва нас избавља од наслеђеног греха. Сви смо ми рођени грешни. Грешни смо чак и пре него што смо у стању да прекршимо Јеховин закон. Како то? У Римљанима 5:12 стоји: ’Преко једног човека [Адама] у свет је ушао грех и преко греха смрт.‘ Као потомци грешног Адама, од њега смо наследили несавршенство. Међутим, пошто је за нас плаћена откупнина, можемо бити ослобођени ропства наслеђеном греху (Римљанима 5:16). Исус је „окусио смрт за свакога“, сносећи последице греха уместо Адамових потомака (Јеврејима 2:9; 2. Коринћанима 5:21; 1. Петрова 2:24).

Као друго, откупнина нас ослобађа од тешких последица греха. „Јер је плата коју даје грех смрт“ (Римљанима 6:23). Смрт је казна за грех. Путем своје жртвене смрти, Божји Син је омогућио послушним људима да добију вечни живот. Заиста, „ко исказује веру у Сина, има вечни живот; ко није послушан Сину, неће видети живот“ (Јован 3:36).

Важно је запазити да од последица греха можемо бити избављени само ако исказујемо веру у Божјег Сина. То значи да треба да извршимо промене у животу и ускладимо га с Божјом вољом. Морамо одбацити сваки погрешан начин живота који смо можда водили и предузети одговарајуће кораке како бисмо чинили оно што је Богу угодно. Апостол Петар је рекао да треба да се ’покајемо и обратимо да нам се избришу греси‘ (Дела апостолска 3:19).

Треће, Исусова жртва нас ослобађа од оптерећене савести. Сви који се предају Јехови и постану крштени ученици његовог Сина налазе утеху (Матеј 11:28-30). Упркос томе што смо несавршени, велику радост нам причињава то што можемо са чистом савешћу служити Богу (1. Тимотеју 3:9; 1. Петрова 3:21). Када признамо грехе и престанемо да их чинимо, Бог нам указује милосрђе, те нам савест више није оптерећена (Пословице 28:13).

Помоћ и нада

И на крају, када исказујемо веру у откупнину, ослобођени смо страха од тога да ћемо угрозити наш добар однос с Богом. Апостол Јован је написао: „Ако неко и почини грех, имамо помоћника код Оца: Исуса Христа“ (1. Јованова 2:1). Апостол Павле  је о Исусовој улози помоћника рекао: „Он може потпуно да спасе оне који преко њега приступају Богу, јер је увек жив да се заузима за њих“ (Јеврејима 7:25). Све док у нама постоји макар и мало греха, биће нам потребна служба Првосвештеника Исуса Христа како бисмо били у добром односу с Богом. Шта је Исус као првосвештеник учинио у нашу корист?

Четрдесет дана након ускрсења 33. н. е., Исус је узашао на небо, где је представио Богу вредност своје ’драгоцене крви‘. На основу тога, Исус ће ускоро ослободити послушне људе од греха и смрти a (1. Петрова 1:18, 19). Исус Христ сасвим сигурно заслужује нашу љубав и послушност!

Јехова Бог такође заслужује нашу љубав и послушност. Он нам је с љубављу омогућио „ослобођење откупнином“ (1. Коринћанима 1:30). Дугујемо му не само живот који сад имамо, већ и све изгледе за вечни живот. Зато имамо много разлога да ’Бога као владара слушамо пре него људе‘ (Дела апостолска 5:29).

[Фуснота]

[Оквир/Слике на 9. страни]

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

• Исус је узашао на небо с Маслинске горе (Дела апостолска 1:9, 12).

• Само су Исусови верни апостоли били сведоци његовог узнесења (Дела апостолска 1:2, 11-13).