Пораст у Уганди међу различитим људима

УГАНДА, земља која се налази између два крака источноафричке Велике раседне долине и лежи на обе стране екватора, обдарена је изузетном лепотом. Обилује разноликим пределима, бујном вегетацијом и занимљивим животињским светом. Пошто се налази на афричкој висоравни, ова земља има умерену климу и очаравајуће брдовите пределе који се протежу на стотине километара.

Нема пуно земаља у којима су на малом простору заступљене од екстремно хладне до тропске климе као што је то случај са Угандом. Она се протеже од снежних врхова Месечевих планина, то јест планина Рувензори на западу, до делимично сушног подручја на истоку. На њеним равницама можете видети слонове, биволе и лавове. У планинама и густим шумама живе гориле, шимпанзе и преко хиљаду врста птица. Док се велики део Афричког континента бори са сушом и глађу, Уганда обилује рекама и језерима као што је Викторијино, друго по величини слатководно језеро на свету. Својим горњим делом, Викторијино језеро излази на реку Нил. Не изненађује што је Винстон Черчил рекао за ову земљу да је „бисер Африке“!

„Бисер“ сјаји и данас

Међутим, највеће богатство Уганде су људи — пријатељски, гостољубиви и разнолики. Ова претежно „хришћанска“ земља може се описати као мешавина великог броја етничких група и култура. Ти људи се чак и данас разликују по својим обичајима и ношњи.

У последње време, у Уганди се све више људи одазива на добру вест из Библије о времену када ће на целој планети владати трајни мир (Псалам 37:11; Откривење 21:4). Изазов је свима пренети ову поруку у земљи која је велика као Енглеска.

После скромног почетка 1955, када је на језеру Викторија као Јеховин сведок била  крштена прва, и тада једина особа, „од најмањега“ је постала хиљада 1992. године. Од тада постоји стални пораст. То је у складу с Божјим охрабрујућим речима: „Ја, ја, Јехова, учинићу брзо то у своје време“ (Исаија 60:22).

Савладавање језичких препрека

Енглески је овде у широкој употреби, посебно у школству, али већини становника Уганде није матерњи језик. Стога, да би с добром вешћу дошли до што већег броја људи, Јеховини сведоци поклањају пажњу и другим већим језицима који се овде користе. То се показало неопходним зато што преко 80 процената од 25 милиона становника живи у сеоским подручјима или малим местима, где људи у свакодневној комуникацији користе свој матерњи језик. Потребан је велики напор да би се дошло до тих језичких група и задовољиле њихове духовне потребе.

И поред тога, Јеховини сведоци се труде да задовоље те потребе тако што сведоче људима на њиховом језику и издају библијску литературу на многим језицима. У Бетелу у главном граду Кампали раде преводилачки тимови за четири језичке групе: Ачоли, Луконзо, Луганда и Руњанкоре. Осим тога, посећеност хришћанских састанака који се одржавају широм земље на многим језицима изузетно је велика, тако да је број присутних скоро двоструко већи од броја Јеховиних сведока у Уганди. Ово јасно показује да труд који се улаже да би се дошло до разних језичких група доприноси брзом порасту. Али то није једино што доводи до пораста.

Пионири предводе у делу

Скупштине радо подупиру годишње акције, које трају око три месеца, током којих се проповеда на изолованим подручјима (Дела апостолска 16:9). У овом делу предводи све већи број ревних младих пионира, то јест пуновремених јеванђелизатора. Они путују у удаљена подручја, а у некима од њих добра вест никада није проповедана.

Две Сведокиње су послате да три месеца служе као специјални пионири у малом  граду Бушењи на западу Уганде. Оне су заједно с једином Јеховином сведокињом у том подручју проповедале и организовале састанке. Само у току једног месеца, те две пионирке су водиле редовне библијске разговоре са 40 особа, од којих је 17 почело да долази на састанке Јеховиних сведока. Оне кажу: „Неке особе којима смо оставиле брошуру Шта Бог захтева од нас? a дошле су после неколико дана код нас с неколико листова папира на којима су се налазили одговори на питања из брошуре. Желеле су да знају да ли су њихови одговори били тачни.“ Данас у том граду постоји скупштина која има своју Дворану Краљевства.

Два пионира су отпутовала у западну Уганду на подручје где се никада раније није проповедала добра вест. Они су написали: „Људи су заиста жедни библијске истине. Током три месеца која смо овде провели, започели смо и водили 86 библијских студија.“ Ускоро је у том подручју основана група Сведока.

Други ревни радници на терену

Међу ревним пионирима има неких који служе већ дуги низ година. Пре него што је постао Јеховин сведок, Патрик је, за време владавине Иди Амина, свирао кларинет у оркестру војног ваздухопловства. Шест месеци након свог крштења 1983. године, Патрик је постао пуновремени објавитељ. Данас је путујући надгледник који посећује и храбри скупштине.

Маргарет се крстила 1962. године. Упркос томе што има скоро 80 година и проблема с куком који ограничава њено кретање, она око 70 сати месечно разговара с другима о својој нади темељеној на Библији. На клупу испред своје куће она послаже литературу и започне разговор с неким од пролазника који жели да слуша добру вест о мирном новом свету.

Симон, земљорадник са истока Уганде, трагао је за истином 16 година све док 1995. није пронашао нешто од литературе коју су издали Јеховини сведоци. Оно што је прочитао побудило је у њему жељу да сазна нешто више о Божјем Краљевству и Јеховиној дивној намери са Земљом. Путовао је око 140 километара до Кампале како би пронашао Сведоке, јер их у његовом месту, Камули, није било. Данас у његовом селу постоји скупштина.

 „Ми остајемо овде“

Као што је случај и у другим подручјима Африке, и овде многи људи очекују од религиозне групе да има прикладно место за обожавање. То је представљало наизглед несавладив проблем за неке скупштине Јеховиних сведока јер нису имале новчаних средстава за градњу прикладних Дворана Краљевства. Нема тих речи којима би се описала захвалност коју су показала браћа када је крајем 1999. године уведен програм брзе градње Дворана Краљевства широм света. Током наредних пет година, у Уганди је изграђено 40 нових Дворана Краљевства. Данас скоро све скупштине имају скромне али пристојне Дворане Краљевства. Такве грађевине преносе јасну поруку локалном становништву: „Ми остајемо овде.“ Захваљујући томе, дошло је до пораста.

На северу Уганде, једна мала скупштина раније је одржавала састанке испод разгранатог манговог дрвећа. Када су добили један плац, ситуација се нагло променила. Браћа из тима за градњу почела су заједно с тамошњим Сведоцима да граде Дворану Краљевства. То је на једног бившег истакнутог политичара оставило снажан утисак. Предложио је да се састанци одржавају у његовој гаражи док Дворана Краљевства не буде готова. Такође је прихватио да проучава Библију с једним од добровољаца са градње. Сада је реван крштени објавитељ, срећан што може да обожава Јехову у тој лепој новој Дворани Краљевства!

Током градње једне Дворане Краљевства у југоисточном делу земље, један локални зидар је био толико дирнут због пријатељског става, љубави и сарадње коју је запазио међу браћом да се добровољно понудио да им помогне. При крају тог пројекта, он је чак радио читаву ноћ да би Дворана Краљевства следећег јутра била спремна за посвећење. Он је рекао: „Ви сте једини који се заиста међусобно волите, а не да само причате о томе.“

И усред невоља могућ даљи пораст

Откако се проповеда на новим подручјима у Уганди, постоји стални пораст броја Сведока, а такође и многе заинтересоване особе посећују скупштинске састанке. Међутим, озбиљан проблем представља велики број избеглица који пристиже у Уганду. Грађански рат у једној суседној земљи погађа и Јеховин народ. Сведоци у избегличким камповима показују изванредно поуздање у Јехову. Бивши високи званичник једне од суседних земаља који је и сам учествовао у прогањању Сведока током забране дела у тој земљи, сада се присећа да је некада живео лагодним начином живота. Након што је проучавао Библију у једном избегличком кампу и постао Сведок, он је рекао: „Материјално благостање и висок положај у овом свету немају никакву стварну вредност. Иако сам сада сиромашан и болестан, мој живот је далеко бољи него што је икада био. Упознао сам Јехову и веома ценим предност молитве. Осим што имам чврсту наду у будућност, знам због чега данас морамо да подносимо потешкоће. Због тога имам унутрашњи мир који никада раније нисам имао.“

Овде се у народу каже да уколико увече забодете штап у плодну земљу Уганде, он ће до јутра пустити жиле. Духовни пораст у овој земљи указује на то да је и духовна земља такође веома плодна. Захваљујемо Јехови што допушта да још многи људи у Уганди сазнају више о његовом Краљевству, које је Исус упоредио са ’бисером велике вредности‘. Данас у Уганди све већи број људи то разуме (Матеј 13:45, 46).

[Фуснота]

[Мапе на 8. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

СУДАН

УГАНДА

Нил

Камули

Тороро

Кампала

Бушењи

Језеро Викторија

КЕНИЈА

ТАНЗАНИЈА

РУАНДА

[Слика на 9. страни]

Троје од многих ревних пионира

[Слика на 10. страни]

Патрик

[Слика на 10. страни]

Маргарет

[Слика на 10. страни]

Симон

[Слика на 10. страни]

Обласни конгрес у Торороу

[Извор слике на 8. страни]

Позадина: © Uganda Tourist Board