Срећа се заиста може наћи

ПОНЕКАД је тешко наћи праву, трајну срећу. То је посебно случај зато што се многи људи, у непрестаној потрази за њом, обраћају погрешним изворима. Када би само имали поверљивог и способног пријатеља који би могао да их исправно упути!

Библија је извор таквог неопходног упутства. Осмотримо само једну од библијских књига — Псалме. Ова књига је збирка 150 песама посвећених Јехови Богу, од којих је отприлике половину саставио древни израелски краљ Давид. Ипак, далеко важније од тога ко их је написао јесте то што су писани под надахнућем најбољег пријатеља човечанства, Јехове. Зато можемо бити сигурни да је у овој библијској књизи пружено Божје вођство нама на корист и да она показује како се може наћи срећа.

Особе које су писале псалме биле су уверене у то да срећа произлази из доброг односа с Богом. Један од псалмиста је написао: „Блажен човек који се Јехове боји“ (Псалам 112:1). Ниједан међуљудски однос, материјални посед нити лично достигнуће не може донети срећу која проистиче из тога што припадамо „народу чији је Бог Јехова“ (Псалам 144:15). Истинитост ових речи потврђују искуства многих данашњих Божјих слугу.

Једна од њих је Сузане, која има нешто више од 40 година. a Она је рекла: „Данас се многи прикључују одређеним групама како би постигли заједничке циљеве или зато што имају слична интересовања. Међутим, реткост је да се сви у групи међусобно сматрају пријатељима. У Јеховином народу је другачије. Наша љубав према Јехови наводи нас да имамо наклоност једни према другима.  Без обзира на то где се тренутно налазимо, осећамо прави мир међу Божјим народом. То јединство у великој мери обогаћује наш живот. Ко још може да се похвали тиме што за пријатеље има људе који потичу из сасвим различитих друштвених слојева, средина и многих, многих народа? Од свег срца могу да кажем да бити део Јеховиног народа води до среће.“

Мери, која је рођена у Шкотској, такође је увидела да је за срећу неопходан добар однос с Јеховом. Она је испричала: „Пре него што сам упознала библијску истину, волела сам да гледам филмове страве и ужаса. Међутим, ноћу нисам могла да заспим без крста у руци чиме сам хтела да отерам духове и вампире који су били приказани у многим филмовима. Ипак, када сам упознала истину и престала да гледам такве филмове, пријатељство с Јеховом ми је помогло да на спавање одлазим без страха, срећна што служим Богу који је много моћнији од демона или измишљених вампира.“

Поуздање у Јехову води до среће

Немамо разлога да сумњамо у безграничну моћ и мудрост Створитеља. Знајући да се може у потпуности поуздати у Јехову и наћи уточиште у његовом окриљу, Давид је написао: „Блажен човек који наде своје у Јехову ставља“ (Псалам 40:5).

Марија је рекла: „Из искуства које сам стекла док сам била у Шпанији и на другим местима знам да најбоље резултате постижемо онда када обављамо ствари на Јеховин начин, чак и ако нас осећања наводе да другачије поступамо. То води до среће, зато што је Јеховин начин увек најбољи.“

И Андреас, хришћански старешина који је служио у неколико европских земаља, из личног искуства зна да се можемо поуздати у Јехову. Он је рекао: „У младости сам био под великим утицајем свог старијег брата, који не дели моја религиозна уверења. Он ме је подстицао да тежим ка каријери која ће ми пружити финансијску сигурност. Био је веома разочаран када сам започео пуновремену службу, уместо да се ослоним на такозвану сигурност коју су нудила световна пензијска осигурања. Током своје пуновремене службе, никада нисам био у оскудици, а доживео сам благослове о којима други могу само да маштају.“

Феликс је 1993. био је позван да помогне приликом проширења објеката подружнице Јеховиних сведока у Селтерсу, у  Немачкој. Након што се посао завршио, позван је да постане члан бетелске породице. Како је реаговао? „Прихватио сам позив са извесном зебњом. Али сада сам овде већ скоро десет година и уверен сам да је Јехова одговорио на моје молитве. Он зна шта је најбоље за мене. Тиме што имам потпуно поверење у њега и дозвољавам му да ме води, дајем му прилику да ми покаже шта жели да радим.“

Раније споменута Сузане је желела да служи као пуновремени објавитељ, пионир, али било јој је тешко да нађе посао са скраћеним радним временом. Након што је годину дана чекала повољну прилику, предузела је конкретне кораке уздајући се у Јехову. Она се присећа: „Предала сам молбу за општу пионирску службу. До тада сам уштедела довољно да покријем уобичајене трошкове за један месец. Испоставило се да је то био и те како узбудљив месец! Служба ми је била извор велике радости, али су са друге стране сви покушаји да нађем одговарајући посао били безуспешни. Међутим, баш као што и обећава, Јехова ме није напустио. Последњег дана тог месеца, потписала сам уговор о заснивању радног односа. Од тада знам да стварно могу да се поуздам у Јехову! То прво искуство у пуновременој служби учинило је мој живот испуњеним и срећним.“

Прихватање Божјих савета доприноси срећи

Краљ Давид је неколико пута озбиљно погрешио. Понекад му је требао мудар савет. Да ли смо попут Давида спремни да прихватимо савет и поуку?

Аида живи у Француској. Једном приликом је схватила да је направила озбиљну грешку. Она се присећа: „Најважније ми је било да поправим свој однос с Јеховом. Све друго је било неважно.“ Потражила је помоћ од хришћанских старешина. Након 14 година пуновремене службе, она каже: „Колико ме само радује што знам да ми је Јехова опростио!“

Када смо спремни да прихватимо Божји савет, то нас може заштити да и не погрешимо. Јудит је објаснила: „Када сам имала 20 година, заљубила сам се у једног колегу, који је давао све од себе да ме освоји. Био је уважен, имао је сјајну каријеру — и већ је био ожењен! Схватила сам да је требало да одлучим да ли ћу слушати Јеховине законе или ћу му потпуно окренути леђа. Поверила сам се родитељима. Отац ме је веома отворено подсетио на то шта Јехова очекује од мене. Разговарао је са мном без увијања — баш као што ми је и било потребно! Па ипак, моје срце је тражило неки изговор. Недељама је мајка проводила вечери разговарајући са мном о важности Божјих закона који нам могу спасти живот. Толико сам захвална што се моје срце постепено приближило Јехови. То што ме је Јехова исправио и поучио донело ми је велику срећу — многе дивне године у пуновременој служби и дивног хришћанског супруга који воли и мене, али и Јехову.“

Јасно је да оваква искуства наглашавају истинитост Давидових речи: „Блажен човек, коме је проштена кривица, и коме је грех покривен! Блажен човек коме Јехова не прима греха“ (Псалам 32:1, 2).

Срећа која произлази из показивања бриге према другима

„Благо ономе који се за сироте брине“, написао је краљ Давид. Он је даље наставио: „Њега ће Јехова у зли дан избавити. Јехова ће га гледати и живот му чувати! Биће [„срећан“, NW] у својој земљи“ (Псалам 41:1, 2). Подстакнут љубављу, Давид је показао бригу према Мефивостеју, хромом сину свог драгог пријатеља Јонатана, што је један пример исправног става према сиротима (2. Самуилова 9:1-13).

Марлис је мисионар већ 47 година и има предност да проповеда људима који су морали да избегну из кризних подручја Азије, Африке и Источне Европе. Она је рекла: „Ти људи имају пуно проблема и углавном осећају да нису у потпуности прихваћени, у ствари осећају да су дискриминисани.  Помагање таквим особама увек доноси срећу.“

Марина, која има нешто више од 40 година, написала је: „Пошто нисам удата, знам шта значи имати пријатеље који су спремни да помогну. То ме подстиче да храбрим друге путем телефона или писама. Многи показују да то цене. Срећна сам када помажем другима.“

Димитар још није напунио 30 година. Он је рекао: „Мајка ме је сама одгајила. Као дечак, био сам срећан што ме је надгледник групе за разматрање књиге сваке седмице водио у службу проповедања и тако ме поучавао. Још увек сам му захвалан што је био истрајан. Знам да му није увек било лако да ме мотивише.“ Захвалан за помоћ коју је раније примио, Димитар сада помаже другима: „Трудим се да барем једном месечно будем у служби проповедања с неком младом или старијом особом.“

У Псалмима се спомињу и друге ствари које воде до среће. Једна од њих је и важност ослањања на Јеховину, а не на властиту снагу: „Благо онима који се на [Јеховину] помоћ ослањају“ (Псалам 84:6).

Корина то може да потврди. Она се преселила у земљу у којој је постојала велика потреба за објавитељима. „Сусрела сам се с новим језиком, новом културом и новим начином размишљања. Осећала сам се као да сам дошла на другу планету. Помисао на проповедање у непознатом окружењу чинила ме је напетом. Молила сам Јехову за помоћ и само сам уз његову снагу могла да проповедам читав дан на удаљеном подручју. С временом, то ми је изгледало као најнормалнија ствар на свету. Почела сам да проучавам Библију с многим особама и то искуство ми још увек користи. Научила сам да уз снагу од Јехове можемо да савладамо наизглед несавладиве препреке.“

Заиста, пуно тога доприноси срећи. На пример, неговање пријатељства с Богом и његовим народом, потпуно поуздање у Јехову, прихватање његових савета и показивање бриге према другима. Када ходимо Јеховиним путевима и слушамо његове законе, можемо бити срећни и уживати у његовој наклоности (Псалам 89:16; 106:3; 112:1; 128:1, 2).

[Фуснота]

[Слика на 12. страни]

Марија

[Слика на 13. страни]

Мери

[Слика на 13. страни]

Сузане и Андреас

[Слика на 15. страни]

Корина

[Слика на 15. страни]

Димитар