„Уживам у опоменама твојим“

„Све што је раније написано, написано је нама за поуку“ (РИМЉАНИМА 15:4).

1. Како нас Јехова путем својих опомена подсећа на оно што је важно, и зашто су нам те опомене потребне?

 ЈЕХОВА подсећа своје слуге на многе опомене које је дао да би им помогао да изађу на крај с притисцима ових тешких времена. На неке од тих опомена наилазимо када читамо Библију, док друге долазе у облику информација или коментара који се износе на хришћанским састанцима. Велики део онога што прочитамо или чујемо у тим приликама већ знамо. Вероватно смо већ осматрали сличне мисли. Међутим, пошто смо склони да заборављамо, потребно је да се увек изнова подсећамо на Јеховине намере, законе и смернице. Зато треба да будемо захвални што нас Бог подсећа на њих. Они нас храбре тако што нам помажу да останемо усредсређени на разлоге због којих смо почели да живимо у складу с Божјом вољом. Зато је псалмиста певао Јехови: „Уживам у опоменама твојим“ (Псалам 119:24, NW).

2, 3. (а) Зашто се Јехова побринуо да животне приче о библијским личностима остану сачуване до данас? (б) Које ћемо извештаје из Писма осмотрити у овом чланку?

² Иако је записана пре много векова, Божја Реч има моћ (Јеврејима 4:12). У њој налазимо истините извештаје о животу људи из библијских времена. Иако су се од тада обичаји и гледишта доста променили, изазови с којима се морамо суочавати често су слични. Многи извештаји који су за наше добро сачувани у Библији, садрже дирљиве примере људи који су волели Јехову и верно му служили упркос неповољним околностима. Други извештаји нам скрећу пажњу на понашање које Бог мрзи. Јехова је сва та искуства, како добра тако и лоша, укључио у Библију да би нас подсетио на важне поуке. Баш као што је апостол Павле и написао: „Све што је раније написано, написано је нама за поуку, да бисмо својом истрајношћу и утехом из Писма имали наду“ (Римљанима 15:4).

³ Усредсредимо се на три извештаја из Писма: о томе како је Давид поступао са Саулом, о Ананији и Сапфири и о томе како се Јосиф поставио према Петефријевој жени. Из сваког од њих можемо извући вредне поуке.

Верност Божјим одредбама

4, 5. (а) Какви су односи владали између краља Саула и Давида? (б) Како је Давид реаговао на Саулово непријатељство?

⁴ Краљ Саул није био веран Јехови и стога није био достојан да влада над Његовим народом. Зато га је Бог одбацио и рекао пророку Самуилу да помаже Давида за будућег краља над Израелом. Када се Давид показао као изузетан ратник и када га је народ почео величати, Саул је од тада на њега гледао као на супарника. Више пута је покушао да га убије. Давид је сваки пут преживео јер је Јехова био с њим (1. Самуилова 18:6-12, 25; 19:10, 11).

⁵ Давид је годинама морао да живи као бегунац. Када му се пружила прилика да убије Саула, они који су били  с њим подстицали су га да то уради, говорећи да му је Јехова предао непријатеља у руке. Ипак, Давид није то урадио. Поступио је на тај начин зато што је био веран Јехови и зато што је поштовао положај који је Саул имао као помазани краљ Божјег народа. Зар није Јехова поставио Саула за краља над Израелом? Јехова ће га у своје време и уклонити. Давид је сматрао да нема право да се меша у то. Након што је у тим околностима предузео све што је могао да би ублажио Саулово непријатељство, Давид је закључио: „Јехова сам може да удари на њега, било да му дође дан његов да умре, или да изиђе на бојно поље и погине. Не дао ми Бог да дигнем руку на помазаника Јеховиног!“ (1. Самуилова 24:3-15; 26:7-20).

6. Зашто је извештај о Давиду и Саулу битан за нас?

⁶ У овом извештају се налази једна важна поука. Да ли си се икада питао зашто се појављују извесни проблеми у хришћанској скупштини? Можда неко поступа на неприкладан начин. Његово понашање можда не представља озбиљан преступ, али те узнемирава. Како треба да реагујеш? Подстакнут хришћанском бригом према тој особи и верношћу према Јехови, можда ћеш решити да на љубазан начин поразговараш с њом, с циљем да решите проблем. Међутим, шта ако не решиш проблем? Након што си предузео све што си могао, препусти то у Јеховине руке. То је оно што је Давид урадио.

7. По угледу на Давида, како треба да реагујемо ако смо жртве неправде или предрасуда?

⁷ Такође, може се десити да имаш проблеме услед социјалних неправди или верских предрасуда. Тренутно у вези с тим вероватно можеш да урадиш само нешто мало или ништа. Веома је тешко издржати у таквој ситуацији, али нешто можемо научити из начина на који је Давид реаговао на неправду. Псалми које је Давид написао не представљају само дирљив писани траг о његовим усрдним молитвама Богу да га сачува од Саула него и о његовој верности Јехови и жељи да се прослави Божје име (Псалам 18:2-7, 26-28, 31-33, 49-51; 57:1-11). Давид је остао веран Јехови иако је Саул годинама неправедно поступао. И ми треба да останемо верни Јехови и његовој организацији, без обзира на неправде које доживљавамо и на поступке других. Можемо бити уверени да Јехова има потпуну слику о ономе што се дешава (Псалам 86:2).

8. Како су Јеховини сведоци из Мозамбика реаговали када је била доведена у питање њихова верност Јехови?

⁸ Хришћани из Мозамбика представљају савремен пример особа које се верно држе Јехове у време кушњи. Њихова села су 1984. више пута нападали наоружани  чланови једног покрета отпора који су пљачкали, палили куће и убијали. Изгледало је као да ти прави хришћани не могу ништа да ураде да би се одбранили. Људи из тог подручја били су регрутовани за један војни покрет или присиљавани да на друге начине пруже подршку. Јеховини сведоци су сматрали да тако нешто не би било у складу с хришћанском неутралношћу. Због тога су постали омражени. У току тих превирања, чак 30 Сведока је било убијено, али ни претња смрћу није могла сломити верност Божјег народа. a Попут Давида, они су издржали неправду, и на крају изашли као победници.

Упозоравајућа опомена

9, 10. (а) Како нам могу користити неки библијски примери? (б) Шта је било неисправно у ономе што су урадили Ананија и Сапфира?

⁹ Неке особе које су споменуте у Писму служе као упозоравајући примери у погледу понашања које треба избегавати. У Библији постоје многи записи о људима од којих су неки били чак и Божје слуге, а лоше су поступали и сносили су последице због тога (1. Коринћанима 10:11). Тако нешто се десило са Ананијом и Сапфиром, мужем и женом из првог века који су били чланови хришћанске скупштине у Јерусалиму.

¹⁰ Након Пентекоста 33. н. е., било је потребно пружити материјалну помоћ новим верницима који су остали у Јерусалиму да би се охрабрили дружењем са апостолима. Неки чланови скупштине су продали имовину и та средства приложили како нико ни у чему не би оскудевао (Дела апостолска 2:41-45). Ананија и Сапфира су продали једну њиву и донели апостолима само део новца, тврдећи да су донели на дар сав новац који су добили од продаје. Наравно, Ананија и Сапфира су могли сами да одлуче колико ће дати, али њихов мотив је био лош, а поступци непоштени. Желели су да импресионирају друге и да оставе утисак како су урадили више него што је то заиста био случај. Под надахнућем светог духа, апостол Петар је разоткрио њихово непоштење и лицемерје и Јехова их је казнио смрћу (Дела апостолска 5:1-10).

11, 12. (а) Које су неке од опомена које нас подстичу да будемо поштени? (б) Како нам користи то што смо поштени?

¹¹ Ако бисмо икада дошли у искушење да искривимо истину у жељи да  наведемо људе да мисле добро о нама, нека нам извештај о Ананији и Сапфири послужи као снажна опомена. Можда бисмо могли да преваримо људе, али не можемо обманути Јехову (Јеврејима 4:13). Писмо нас увек изнова подстиче да будемо поштени једни према другима, јер на земљи која ће бити очишћена од неправде неће бити места за лажове (Приче Соломунове 14:2, ДК; Откривење 21:8; 22:15). Разлог за то треба да буде јасан. Иза свих неистина не стоји нико други до Сатана Ђаво (Јован 8:44).

¹² Ако поштено живимо, то ће нам користити на многе начине. Између осталог, имаћемо чисту савест и лепо ћемо се осећати зато што други имају поверење у нас. У многим случајевима, хришћани су добили посао или су га задржали зато што су били поштени. Међутим, најважније је то што због поштења можемо бити пријатељи Свемоћног Бога (Псалам 15:1, 2).

Остати морално чист

13. У каквој се ситуацији нашао Јосиф, и како је реаговао?

¹³ Јосиф, син патријарха Јакова, био је продат у робље са 17 година. Тако је доспео у домаћинство Петефрија, службеника на египатском двору, где је привукао пажњу жене свог господара. Она је желела да има полне односе с Јосифом, који је био леп младић, и дан за даном му је говорила: „Лези са мном.“ Јосиф је био далеко од своје породице, у земљи у којој га нико није познавао. Лако је могао да има односе с том женом а да нико и не сазна за то. Ипак, када га је Петефријева жена на крају ухватила за хаљину, Јосиф је побегао (Постање 37:2, 18-28; 39:1-12).

14, 15. (а) Зашто је извештај о Јосифу битан за нас? (б) Зашто је једна хришћанка захвална што је послушала Божје опомене?

¹⁴ Јосиф је одрастао у богобојазној породици и разумео је да нису исправни полни односи између особа које нису у браку. „Како бих ја тако грдно зло починио и Богу згрешио?“, питао је. До таквог закључка је вероватно дошао зато што је знао да је Бог још у Едену поставио моногамију као мерило за људе (Постање 2:24). Добро је да данашње Божје слуге размишљају о томе како је Јосиф реаговао у тој ситуацији. У неким поднебљима, ставови према полним односима су толико попустљиви да околина исмева младе који не желе да се упусте у неморал. Ванбрачни односи међу  одраслима су уобичајени. Зато је оно што је записано о Јосифу правовремена опомена за нас. За Бога су блуд и прељуба и даље греси (Јеврејима 13:4). Многи који су попустили пред притиском да имају недозвољене полне односе слажу се да постоје снажни разлози против тога. Нежељене последице могу бити осећај срама, узнемирена савест, љубомора, трудноћа и полне болести. Као што нас Писмо и подсећа, особа која је неморална „греши против свог тела“ (1. Коринћанима 5:9-12; 6:18; Пословице 6:23-29, 32).

¹⁵ Џени, b која је Јеховин сведок и неудата је, има разлога да цени Божје опомене. Њој се удварао један згодан колега. Пошто Џени није реаговала, он је постао још упорнији. „Борила сам се да останем морално чиста“, признаје она, „зато што си поласкан када се особа супротног пола занима за тебе.“ Ипак, схватала је да би била само још једна у низу жена које је имао тај човек. Када је осетила да јој је све теже да се одупре, усрдно је молила Јехову да јој помогне да му остане верна. Џени је установила да јој је оно што је разумела док је проучавала Библију и хришћанске публикације било попут опомена које су је тргле и подстакле да се чува. Једна од тих опомена био је извештај о Јосифу и Петефријевој жени. „Докле год размишљам о томе колико волим Јехову“, закључује она, „не морам се плашити да ћу починити тако велико зло и згрешити против њега.“

Обрати пажњу на Божје опомене!

16. Зашто је корисно да читамо и размишљамо о животу особа које су споменуте у Библији?

¹⁶ Сви можемо повећати своје цењење за Јеховина мерила ако се потрудимо да разумемо зашто је сачувао за нас извесне извештаје у Писму. Шта учимо из њих? Које особине или склоности особа из Библије треба да опонашамо или избегавамо? У Божјој Речи се спомињу дословно стотине особа. Свима који воле Божју поуку користиће ако развијају жељу за животодајном мудрошћу, која обухвата и поуке које можемо извући из примера које је Јехова пажљиво сачувао. У овом часопису се често појављују чланци о особама чије су животне приче поучне за нас. Зашто не бисмо издвојили време да их осмотримо?

17. Шта осећаш према Јеховиним опоменама, и зашто?

¹⁷ Можемо бити веома захвални што је Јехова толико брижан према онима који настоје да врше његову вољу! Ми свакако нисмо савршени, као што то нису били ни људи и жене о којима се говори у Библији. Међутим, оно што је записано о њима од непроцењиве је вредности за нас. Ако обраћамо пажњу на Јеховине опомене, можемо избећи грешке које би нас скупо коштале и тако опонашати добре примере особа које су биле праведне. Ако тако радимо, моћи ћемо попут псалмисте да кажемо: „Срећни су они који се држе опомена [Јеховиних]. Свим срцем они га траже. Душа се моја држи опомена твојих, и веома их волим“ (Псалам 119:2, 167, NW).

[Фусноте]

Како би одговорио?

• Шта можемо научити из Давидовог става према Саулу?

• Чему нас учи извештај о Ананији и Сапфири?

• Зашто је Јосифова животна прича посебно значајна за данашње време?

[Питања за разматрање]

[Слика на 26. страни]

Зашто Давид није дозволио да Саул буде убијен?

[Слика на 27. страни]

Шта учимо из извештаја о Ананији и Сапфири?

[Слика на 28. страни]

Шта је навело Јосифа да одбије неморалне понуде?