„Бога као владара морамо слушати пре него људе“

’Не можемо а да не говоримо о Исусу‘

ГОДИНА је 33. н. е. Догађај се одиграва у импозантној сали јеврејског националног суда у Јерусалиму. У таквом амбијенту Синедрион се спрема да суди дванаесторици следбеника Исуса Христа. Зашто? Зато што су проповедали о Исусу. Апостоли Петар и Јован су по други пут пред овим судом. За остале апостоле, ово је прво суђење.

Првосвештеник се обраћа дванаесторици апостола у вези с наредбом коју је суд дао нешто раније. Том приликом, када им је било наређено да престану да поучавају људе о Исусу, апостоли Петар и Јован су одговорили: „Сами просудите да ли је право пред Богом да слушамо вас, а не Бога. Ми не можемо а да не говоримо о ономе што смо видели и чули.“ Након што су се помолили за храброст, Исусови ученици су наставили да објављују добру вест (Дела апостолска 4:18-31).

Свестан тога да његове раније претње нису постигле свој циљ, првосвештеник на овом другом суђењу изјављује: „Строго смо вам забранили да не учите у то име, а ви сте напунили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас навучете крв тог човека“ (Дела апостолска 5:28).

Непоколебљива одлучност

Храбро одговарајући, Петар и други апостоли кажу: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела апостолска 5:29). Заиста, када се људски захтеви сукобљавају с Јеховиним заповестима, не треба да се покоравамо људима, већ Јехови. a

Требало је да речи којима су апостоли изразили своју оданост Богу оставе снажан утисак на чланове Синедриона. Ако би тим јеврејским вођама било постављено питање да ли треба бити послушан Богу, они би једногласно одговорили потврдно. На крају крајева, зар нису веровали да је Бог Суверени Господар свемира?

Апостол Петар, који је очигледно заступао све апостоле, рекао је да се они покоравају Богу а не људима када је у питању њихова служба. Тиме је побио оптужбу о наводној непослушности апостола̂. Требало је да чланови Синедриона из историје свог народа знају да постоје ситуације када је сасвим прикладно покоравати се Богу а не људима. Две бабице у Египту бојале су се Бога, а не фараона, и зато су поштеделе живот мушкој деци која су се рађала у јеврејским породицама (Излазак 1:15-17). Краљ Језекија је био послушан Јехови а не краљу Сенахириму, који је на њега вршио притисак да се преда (2. Краљевима 19:14-37). Хебрејски део Светог писма, с којим су чланови Синедриона били упознати, наглашава да Јехова од свог народа очекује да му буде послушан (1. Самуилова 15:22, 23).

Послушност је награђена

Изгледа да су речи: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ утицале бар на једног  члана овог високог суда. Гамалило, угледни судија Синедриона, уверио је остале чланове да послушају његов мудар савет, који им је дао на скупу који није био отворен за јавност. Наводећи примере из прошлости, Гамалило је истакао да није мудро мешати се у дело које врше апостоли. Закључио је речима: „Не дирајте те људе, него их пустите... иначе би се могло показати да се борите против Бога“ (Дела апостолска 5:34-39).

Гамалилове разумне речи навеле су судије тог високог суда да ослободе апостоле. Премда су апостоли били ишибани, то их није нимало заплашило. Штавише, у Библији се извештава: „Сваки су дан у храму и од куће до куће без престанка поучавали и објављивали добру вест о Христу, Исусу“ (Дела апостолска 5:42).

Апостоли су заиста били благословљени због тога што су Божји ауторитет сматрали најузвишенијим! Прави хришћани данас имају исти став. Јеховини сведоци на Јехову увек гледају као на Највишег Владара. Ако би им било наређено да поступају у супротности с Божјим заповестима, они би одговорили исто као и апостоли: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела апостолска 5:29).

[Фуснота]

[Оквир/Слике на 9 страни]

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

Како је јеванђелиста Лука могао сазнати оно што је Гамалило изјавио само пред члановима Синедриона? Можда су му Гамалилове речи откривене путем божанског надахнућа, или му је Павле (који је био Гамалилов ученик) пренео садржај тог говора. Или је то можда сазнао од неког пријатељски настројеног члана тог високог суда.