Јеврејско обредно прање претеча крштења?
Јеврејско обредно прање претеча крштења?
ЈОВАН КРСТИТЕЉ је проповедао ’крштење у знак покајања‘. И Исус је својим следбеницима заповедио да стварају ученике и да их крсте (Марко 1:4; Матеј 28:19).
Библија показује да хришћанско крштење подразумева потпуно подрањање под воду. У књизи Jesus and His World наводи се следеће: „Слични обичаји могу се видети у многим древним религијама и религијама нашег доба, у различитим земљама и културама.“ У овој књизи се износи тврдња да „хришћанско крштење води порекло... од јудаизма“. Да ли постоји основа за овакву тврдњу?
Базени за јеврејско обредно прање
Археолози који су вршили ископавања у близини јерусалимске храмске горе открили су близу 100 обредних купатила, то јест базена који потичу још из првог века пре н. е. и првог века н. е. У једном натпису на синагоги који датира из другог или трећег века н. е., говори се о таквим купатилима, намењеним „за потребе посетилаца“. Пронађено је још таквих купатила у делу Јерусалима у којем су живеле богате и свештеничке породице. Скоро свака породица је имала своје приватно обредно купатило.
То су били четвороугаони резервоари за воду исклесани у камену или ископани у земљи и озидани циглом или каменом. Били су измалтерисани да би се спречило отицање воде. Димензије већине њих су биле 1,8 са 2,7 метара. Пунили су се кишницом која је довођена путем цеви. Пошто је дубина воде била најмање 1,2 метра, особа је могла да се потпуно подрони под воду једноставно тако што би чучнула. Степенице, које су се спуштале у воду, понекад су биле подељене ниским преградним зидом. Сматра се да је особа која је била нечиста користила једну страну степеница да би ушла у базен а другу да би изашла, чиме би избегла било какво поновно прљање.
Ова купатила су се користила у повезаности с јеврејском ритуалном чистоћом. Шта је све било укључено у то?
Закон, традиција и обредно прање
Мојсијев закон је наглашавао потребу да Божји народ буде духовно и физички чист. Израелци су због разних поступака или ситуација могли да постану нечисти, па им је стога било потребно очишћење путем прања тела и одеће (Левитска 11:28; 14:1-9; 15:1-31; Поновљени закони 23:10, 11).
Јехова Бог је апсолутно чист и свет. У складу с тим се од свештеника и Левита захтевало, и то под претњом смрти, да оперу руке и ноге пре него што приступе Јеховином олтару (Излазак 30:17-21).
Изучаваоци сматрају да су до првог века н. е. захтеви у вези са свештеничком чистоћом под утицајем верских вођа били проширени и на обичан народ. И есени и фарисеји често су вршили овај обред прања. Што се тиче времена када је Исус живео, у једном делу се каже: „Ритуална чистоћа се захтевала од Јеврејина пре него што би ушао у храм, пре него што би принео жртву, пре него што би добио благослов од свештеника због жртве коју је принео, као и у другим сличним приликама.“ У Талмуду се наводи да се од особа које су обављале обредно прање захтевало да се потпуно подроне под воду.
Исус је осудио фарисеје због тога што су стављали превелик нагласак на церемонијално чишћење. Они су очигледно вршили „разна обредна прања“, укључујући и ритуално прање „чаша, бокала и бакарног посуђа“. Исус је рекао да су фарисеји преступали Божје заповести да би наметнули сопствене обичаје (Јеврејима 9:10; Марко 7:1-9; Левитска 11:32, 33; Лука 11:38-42). У Мојсијевом закону се нигде не налази захтев да се особа потпуно подрони под воду.
Да ли хришћанско крштење води порекло од обредног прања које су вршили Јевреји? Одговор је не!
Обредно прање и хришћанско крштење
Јевреји су сами вршили обредно прање. Ипак, крштење које је Јован обављао није била нека врста ритуалног прања с којом су Јевреји били добро упознати. То што је Јован постао познат као Крститељ указује на то да је подрањање под воду које је он обављао било нешто сасвим другачије. Чак су и јеврејске верске вође послале неке људе код Јована да га питају: „Зашто... крштаваш?“ (Јован 1:25).
Обред прања, који се захтевао по Мојсијевом закону, морао је да се понови сваки пут када би особа постала нечиста. То није био случај ни с крштењем које је обављао Јован, нити с крштењем које су касније обављали хришћани. Јованово крштење је представљало знак покајања и одбацивања некадашњег начина живота. Хришћанско крштење је било знак предања Богу. Хришћанин се крштавао једанпут, а не увек изнова.
Ритуално прање које се обављало у домовима јеврејских свештеника и у јавним обредним купатилима у близини храмске горе, било је само наизглед слично хришћанском крштењу. Његово значење је потпуно другачије. У делу The Anchor Bible Dictionary стоји: „Изучаваоци се углавном слажу да Јован [Крститељ] није преузео нити прилагодио ниједну врсту крштења које се практиковало у његовом окружењу“, то јест у јудаизму. Исто се може рећи и за крштење које се обавља у хришћанској скупштини.
Хришћанско крштење је „молба упућена Богу за чисту савест“ (1. Петрова 3:21). Оно је знак да се особа у потпуности предала Јехови да би му служила као ученик Његовог Сина. Потпуно подрањање под воду је одговарајућ симбол таквог предања. Урањање у воду симболично представља крај дотадашњег начина живота. Израњање из воде означава почетак новог живота посвећеног вршењу Божје воље.
Јехова Бог даје чисту савест онима који изврше такво предање и крсте се. Зато је апостол Петар под надахнућем могао рећи суверницима: „[Крштење] вас сада спасава.“ То је нешто што ниједно ритуално прање није могло омогућити.