Да ли имамо бесмртну душу?

Да ли смо само људи од крви и меса? Или смо нешто више од скупа елемената од којих смо начињени? Да ли нас данас има а сутра већ нема? Или неки невидљиви део нас наставља да живи и после смрти?

ИАКО светске религије научавају разна збуњујућа веровања о загробном животу, већина се слаже око једне основне идеје: У човеку постоји нешто бесмртно што наставља да живи и после смрти. Многи људи верују да је то „нешто“ душа. У шта ви верујете? Да ли смо делом тело а делом душа? Шта је душа? Да ли људи имају бесмртну душу? Веома је важно да знамо истину о томе шта смо!

„Човек је постао жива душа“

Да ли је „душа“ део човека који се приликом смрти одваја од тела и наставља да живи? Према делу Holman Illustrated Bible Dictionary, „душа се често поистовећује с целокупном особом“. На пример, у Постанку 2:7 наводи се: „Јехова Бог је створио човека од земаљског праха и удахнуо му у ноздрве дах живота, и човек је постао жива душа.“ Први човек Адам је био душа.

И други библијски стихови подупиру објашњење да се реч „душа“ може односити на целокупну особу. На пример, Библија говори о души која ради (Левитска 23:30). За душу се каже да јој је било неподношљиво, да је мучена, да нема сна, да ју је обузео страх и да је потиштена (Судије 16:16; Јов 19:2; Псалам 119:28; Дела апостолска 2:43; 1. Солуњанима 5:14). Говорећи о души као о особи, у Римљанима 13:1 се каже: „Нека сваки човек [дословно: „свака душа“, фуснота] буде подложан властима.“ А у 1. Петровој 3:20 читамо: „У Нојевим данима... свега неколико људи, то јест осам душа, спасло [се] прошавши кроз воду.“ Ништа у овим стиховима не указује на то да је душа неки нематеријални део бића који наставља да живи и после смрти.

 Шта рећи за животиње и биљке? Да ли су и оне душе? Осмотримо како Библија описује стварање животиња. „Нека водама проврви мноштво живих душа“, заповедио је Бог. Затим је следећег стваралачког дана Бог рекао: „Нека земља пусти из себе живе душе по својим врстама, стоку, друге животиње што се мичу и дивље животиње земаљске по својим врстама“ (Постанак 1:20, 24). Према томе, сва су жива створења — и људи и животиње — душе. За биљке се у Библији не каже да су душе.

Реч „душа“ користи се у још једном смислу. У Јову 33:22 читамо: „Душа му се јами приближава, и живот његов к онима који смрт његову траже.“ Овде се речи „душа“ и „живот“ користе као синоними, то јест једна реч појашњава значење друге. Тако се реч „душа“ може односити и на живот који неко има као жива душа, то јест особа. Зато Свето писмо за Мојсијеве непријатеље који су хтели да му одузму живот каже да су то ’они који су прогонили његову душу‘ (Излазак 4:19). У вези са Исусом Христом, Библија каже: ’Син човечји је дошао да свој живот [дословно: „душу“, фуснота] да као откупнину за многе‘ (Матеј 20:28).

Библијска дефиниција душе је једноставна и доследна. Та реч се може односити на човека или животињу или пак на живот који неко биће има као жива душа. Као што ћемо видети, такво разумевање је у складу с библијским гледиштем о томе шта се дешава с душом приликом смрти.

’Душа која греши умреће‘

Библија каже: „Душа која греши, она ће умрети“ (Језекиљ 18:4). Очајни пророк Илија се ’молио да умре [дословно: „да му душа умре“, фуснота]‘ (1. Краљевима 19:4). Исто тако, Јона је „желео... да му душа умре“ (Јона 4:8). Да, када особа умре, умире и душа; она није бесмртна. Пошто је особа душа, кад кажемо да је неко умро, то је исто као да смо рекли да је његова душа умрла.

Али, шта рећи за библијске стихове који говоре о томе да је душа изашла из особе или се вратила у њу? С обзиром на то што се десило с Рахелом када је рађала сина, Библија каже: „Док се растављала са животом [дословно: „душом“, фуснота], јер је умирала, дала му је име Венонија, а његов отац га је назвао Венијамин“ (Постанак 35:16-18). А у вези са  удовичиним сином који је био ускрснут, у 1. Краљевима 17:22 стоји: „Јехова је услишио Илијин глас [у молитви] тако да се живот детета вратио у њега и он је оживео.“ Да ли ови стихови указују на то да је душа нешто невидљиво и тајанствено, што може да напусти тело или се врати у њега?

Присетите се да је једно од значења речи „душа“ у ствари „живот“. Отуда, Рахела се растављала с душом у том смислу што је умирала. У ствари, у неким Библијама је део текста „растављала се са [душом]“ преведен као „њен живот се гасио“ (Knox) или „она је издисала“ (Jerusalem Bible). Слично томе, у случају удовичиног сина, дечаку се вратио живот (1. Краљевима 17:23).

Шта је човек

Библија недвосмислено показује шта је човек. Он нема душу; он сам је душа. Пошто је човек душа, када умре, свака његова нада у будући живот зависи од ускрсења. Библија обећава: „Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути [Исусов] глас и изаћи ће — они који су чинили добро у ускрсење живота, а они који су чинили зло у ускрсење осуде“ (Јован 5:28, 29). То поуздано обећање о ускрсењу — а не учење о бесмртној души — представља темељ праве наде за умрле.

Колико је само важно да сазнамо праву истину о томе шта је ускрсење и шта оно значи за човечанство! Такође је битно да добро упознамо Бога и Христа, јер је Исус у молитви рекао: „А да би добили вечни живот, треба да добро упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3). Јеховини сведоци из вашег краја радо ће вам помоћи да сазнате шта Библија научава и тако проширите своје знање о Богу и његовом Сину, као и о Божјим обећањима. Позивамо вас да ступите у контакт са Сведоцима или пишете издавачу овог часописа.

[Слике на 4. страни]

Сви су они душе

[Извор]

Коза: CNPC—Centro Nacional de Pesquisa de Caprinos (Sobral, CE, Brasil)