Изабране мисли из Авдије, Јоне и Михеја
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Авдије, Јоне и Михеја
„АВДИЈИНА визија“ (Авдија 1). Тим речима започиње књига пророка Авдије. У књизи коју је написао 607. пре н. е., пророк о себи не открива ништа изузев свог имена. Међутим, пророк Јона у књизи која је довршена више од два века раније отворено прича о томе шта је лично доживео на својој мисионарској додели. Михеј је као пророк служио 60 година, и то после Јониног а пре Авдијиног времена, тачније од 777. до 717. пре н. е. Све што Михеј каже о себи јесте да је „из [села] Моресета“ и да му се Јеховина реч јавила „у данима Јотама, Ахаза и Језекије, краљева Јудиних“ (Михеј 1:1). Из илустрација које користи док преноси своју поруку народу види се да је био упознат са сеоским начином живота.
ЕДОМ ЋЕ БИТИ „ИСТРЕБЉЕН ЗАУВЕК“
Авдија о Едому каже: „Због насиља над твојим братом Јаковом срамота ће те покрити, и бићеш истребљен заувек.“ Пророк још увек добро памти како су Едомци у недавној прошлости били насилни према Јаковљевим синовима — Израелцима. Године 607. пре н. е. када су Вавилонци уништили Јерусалим, Едомци су ’стајали по страни‘ и удружили су се с ’туђинцима‘ који су напали град (Авдија 10, 11).
У супротности с тим, Јаковљев дом ће бити обновљен. Авдија је прорекао: „Они који буду преживели биће на гори Сион, и она ће бити света“ (Авдија 17).
Одговори на библијска питања:
5-8 — Зашто се уништење Едома упоређује с доласком пљачкаша ноћу и с доласком берача грожђа? Ако би лопови дошли у Едом, узели би само оно што желе. Да су берачи дошли у земљу, оставили би за собом и нешто од рода за пабирчење. Међутим, када Едом буде пао, његови освајачи ће темељно претражити све у потрази за његовим благом. Потпуно ће га опљачкати управо његови „савезници“, Вавилонци (Јеремија 49:9, 10).
10 — На који је начин Едом био „истребљен заувек“? Као што је и било проречено, Едомски народ је потпуно нестао, са својим владарима и становништвом које је живело на одређеном подручју. Вавилонски краљ Набонид освојио је Едом средином шестог века пре нове ере. До четвртог века пре нове ере на подручју Едома живели су Наватејци, а Едомци су морали да се настане у јужном делу Јудеје, на подручју Негева које је касније постало познато као Идумеја. Након што су Римљани разорили Јерусалим 70. н. е., Едомци су престали да постоје.
Поука за нас:
3, 4. Због тога што су живели у кршевитом пределу с високим планинама и дубоким клисурама, што је био одличан стратешки положај, дрски Едомци су се можда заваравали осећајем безбедности и сигурности. Међутим, Јеховин суд се не може избећи.
8, 9, 15. Људска мудрост и снага неће представљати никакву заштиту током ’Јеховиног дана‘ (Јеремија 49:7, 22).
12-14. Едомци служе као пример упозорења за оне који се наслађују гледајући невоље с којима се суочавају Божје слуге. Јехова веома озбиљно гледа на то када неко чини зло његовом народу.
17-20. Пророчанство о обнови почело је да се испуњава када се остатак Јаковљевих синова вратио из Вавилона у Јерусалим 537. пре н. е. Јеховина реч се увек обистињује. Можемо се потпуно поуздати у његова обећања.
„НИНИВА ЋЕ БИТИ УНИШТЕНА“
Уместо да послуша Божју заповест да ’иде у Ниниву, велики град, и објави му осуду‘, Јона бежи на супротну страну. Подигавши „јак ветар на мору“ и користећи „велику рибу“, Јехова враћа Јону и по други пут му даје задатак да иде у асирску престоницу (Јона 1:2, 4, 17; 3:1, 2).
Јона улази у Ниниву и објављује сасвим јасну поруку: „Још само четрдесет дана и Нинива ће бити уништена!“ (Јона 3:4). Због неочекиваног исхода до ког је довело његово проповедање, Јона се „разгневио“. Јехова га поучава о милосрђу помоћу једне ’тикве‘ (Јона 4:1, 6).
Одговори на библијска питања:
3:3 — Да ли је заиста требало „три дана хода“ да се Нинива пређе? Да. У древна времена, Нинива је вероватно обухватала и друга насеља, од Корсабада на северу до Нимруда на југу. Сва насеља у оквиру Ниниве формирала су четвороугао обима око 100 километара.
3:4 — Да ли је Јона морао да научи асирски како би проповедао Нинивљанима? Јона је можда већ знао асирски језик, или је чудом добио способност да га говори. Још једна могућност јесте да је преносио своју сажету поруку на хебрејском и да је неко то преводио. Ако је то био случај, тиме је сигурно изазвао још већу знатижељу за садржај поруке.
Поука за нас:
1:1-3. Ако бисмо намерно планирали неке друге активности како бисмо избегли да у потпуности учествујемо у проповедању о Краљевству и стварању ученика, то би био показатељ тога да наши мотиви нису исправни. Онај ко тако чини такорећи бежи од задатка који је добио од Бога.
1:1, 2; 3:10. Јеховино милосрђе није ограничено на један народ, расу или на неку посебну групу људи. „Јехова је добар према свима, и милосрђе његово почива над свим делима његовим“ (Псалам 145:9).
1:17; 2:10. То што је Јона био три дана и три ноћи у утроби велике рибе пророчански је указивало на Исусову смрт и ускрсење (Матеј 12:39, 40; 16:21).
1:17; 2:10; 4:6. Јехова је избавио Јону из узбурканог мора. Бог је такође „учинио да над Јоном израсте тиква, да му прави сенку над главом и да му олакша муку“. Јеховине данашње слуге могу се уздати у Бога и у његову милост, уверени да ће их он заштитити и избавити (Псалам 13:5; 40:11).
2:1, 2, 9, 10. Јехова слуша молитве својих слугу и обраћа пажњу на њихове усрдне молбе (Псалам 120:1; 130:1, 2).
3:8, 10. Истинити Бог је „зажалио“ што је Нинивљанима запретио невољом, и променио је своју намеру, тако да им ипак ’није нанео‘ невољу. Зашто? Због тога што су се Нинивљани ’одвратили од свог злог пута‘. И данас слично томе, Божја неповољна пресуда може бити промењена ако грешник покаже да се искрено каје.
4:1-4. Ниједан човек не може поставити границу Божјем милосрђу. Треба да пазимо да не будемо критични када Јехова исказује милосрђе према некоме.
4:11. Јехова стрпљиво води проповедање поруке о Краљевству широм света јер му је жао оних „који не знају шта је десно, а шта лево“, као што му је било жао и 120 000 људи из Ниниве. Зар не треба и нама да буде жао људи на нашем подручју и да због тога ревно учествујемо у проповедању о Краљевству и стварању ученика? (2. Петрова 3:9).
„ОБРИЈ ГЛАВУ“
Михеј разоткрива грехе Израела и Јуде, прориче опустошење њихових престоница и даје обећање о обнови. Самарија ће постати ’рушевина у пољу‘. Због тога што су учествовали у идолопоклонству, Израел и Јуда су заслужили срамоту, то јест да буду ’ошишани до главе‘. Тиме што ће бити послати у ропство, биће ’обријани да буду ћелави попут орла‘ — што се очигледно односи на неку врсту лешинара који је имао свега неколико меких пера на глави. Јехова обећава: „Заиста ћу сабрати Јакова“ (Михеј 1:6, 16; 2:12). Због искварених вођа и пророка, и од Јерусалима ће „остати само рушевине“. Међутим, Јехова ће „скупити“ свој народ. Из ’Витлејема Ефрате‘ изаћи ће „онај који ће бити владар у Израелу“ (Михеј 3:12; 4:12; 5:2).
Да ли је Јехова био неправедан према Израелу? Да ли је био престрог у ономе што је тражио од њега? Није. Све што Јехова тражи од својих слугу јесте да ’поступају праведно, да воле доброту и да скромно ходе‘ са својим Богом (Михеј 6:8). Међутим, Михејеви савременици су постали толико зли да је ’најбољи међу њима био као бодљикаво грмље, најпоштенији гори од трновите живе ограде‘, пошто су наносили бол свима око себе. Пророк поставља питање: „Ко је Бог као што [је Јехова]?“ Бог ће поново показати милосрђе свом народу и ’њихове грехе бациће у морске дубине‘ (Михеј 7:4, 18, 19).
Одговори на библијска питања:
2:12 — Када се испунило пророчанство о ’скупљању преосталих од Израела‘? Прво испуњење је било 537. пре н. е. када се остатак Јевреја вратио у своју домовину из вавилонског ропства. У савремено доба, пророчанство се испуњава на „Израелу Божјем“ (Галатима 6:16). Од 1919, помазани хришћани су сакупљени „као овце у тору“. Откако им се придружило „велико мноштво“ ’других оваца‘, посебно од 1935, настала је „врева од људи“ (Откривење 7:9; Јован 10:16). Они заједно ревно унапређују исправан начин обожавања Јехове.
4:1-4 — Како „у последњим данима“ Јехова ’суди многим народима и исправља ствари међу моћним народима‘? Изрази ’многи народи‘ и ’моћни народи‘ не односе се на читаве народе, већ на појединце из свих народа који су постали Јеховине слуге. Јехова суди и исправља ствари међу њима у духовном погледу.
Поука за нас:
1:6, 9; 3:12; 5:2. Самарију су опустошили Асирци 740. пре н. е. — у Михејево време (2. Краљевима 17:5, 6). Асирци су током Језекијине владавине стигли и до Јерусалима (2. Краљевима 18:13). Вавилонци су спалили Јерусалим 607. пре н. е. (2. Летописа 36:19). У складу с пророчанством, Месија се родио у „Витлејему Ефрати“ (Матеј 2:3-6). Јеховина пророчанска реч се увек испуњава.
2:1, 2. Било би веома опасно да тврдимо да служимо Богу а да нам је при том на првом месту богатство уместо да најпре тражимо „краљевство и Божју праведност“ (Матеј 6:33; 1. Тимотеју 6:9, 10).
3:1-3, 5. Јехова очекује да они који имају одговорности у његовом народу поступају праведно.
3:4. Ако желимо да Јехова одговори на наше молитве, не смемо да чинимо грех и живимо двоструким животом.
3:8. Свој задатак да проповедамо добру вест, који укључује и објављивање поруке осуде, можемо испунити једино захваљујући снази Јеховиног светог духа.
5:5. Ово пророчанство о Месији нас уверава да ће, кад непријатељи нападну Божји народ, „седам пастира [што означава потпуност]“ и „осам кнезова“ — знатан број способних људи — бити постављени да предводе међу Јеховиним народом.
5:7, 8. Данас су многим људима помазани хришћани „као роса од Јехове“ — благослов од Бога. То је тако јер их он користи да објаве поруку о Краљевству. „Друге овце“ помажу доносећи духовну окрепу људима тиме што активно подупиру помазанике у делу проповедања (Јован 10:16). Каква је част учествовати у том делу, које доноси праву окрепу другима!
6:3, 4. Треба да опонашамо Јехову тиме што ћемо бити љубазни и саосећајни чак и према особама с којима је тешко сарађивати, као и према духовно слабима.
7:7. Док се суочавамо с проблемима на крају овог злог поретка, не треба да се обесхрабримо. Уместо тога, треба попут Михеја ’спремно да чекамо [нашег] Бога‘.
7:18, 19. Као што је Јехова спреман да опрости грехе нама, тако и ми треба да будемо спремни да опраштамо онима који нама греше.
И даље ’ходимо у име Јехове, нашег Бога‘
Они који се боре против Бога и његовог народа ’биће истребљени заувек‘ (Авдија 10). Међутим, Јеховин гнев се може одвратити од њих ако послушају његово упозорење и ’одврате се од свог злог пута‘ (Јона 3:10). „У последњим данима“ права религија се уздиже изнад свих кривих религија и послушне особе је прихватају (Михеј 4:1; 2. Тимотеју 3:1). Будимо зато одлучни да ’ходимо у име Јехове, нашег Бога, довека, у сву вечност‘ (Михеј 4:5).
У књигама пророка Авдије, Јоне и Михеја налазе се заиста вредне поуке! Премда су написане пре више од 2 500 година, њихова порука је „жива и делотворна“ чак и данас (Јеврејима 4:12).
[Слика на 13. страни]
Авдија је прорекао: ’Едом ће бити истребљен заувек‘
[Слика на 15. страни]
Михеј је ’спремно чекао Јехову‘, а то треба да чинимо и ми
[Слика на 16. страни]
Служба проповедања је част и треба да је ценимо