Изабране мисли из Јеванђеља по Луки
Јеховина Реч је жива
Изабране мисли из Јеванђеља по Луки
СМАТРА се да је Матејево јеванђеље писано првенствено за читаоце јеврејског порекла, а Марково за нејевреје. Лукино јеванђеље је било намењено људима свих народа. Написано је око 56-58. н. е. и представља опширан извештај о Исусовом животу и служби.
Лука пише из угла једног брижног лекара који води рачуна о детаљима. Он је ’помно испитао све од почетка‘ и својом књигом обухватио период од 35 година — од 3. пре н. е. до 33. н. е. (Лука 1:3). Скоро 60 посто онога што се налази у Лукином јеванђељу не спомиње се у остала три Јеванђеља.
ПОЧЕТАК СЛУЖБЕ
Након што износи детаље који се тичу рођења Јована Крститеља и Исуса, Лука нам говори о томе да је Јован започео своју службу 15. године владавине цара Тиберија, то јест у пролеће 29. н. е. (Лука 3:1, 2). У јесен те године Јован је крстио Исуса (Лука 3:21, 22). До 30. н. е., ’Исус се вратио у Галилеју и почео да поучава у њиховим синагогама‘ (Лука 4:14, 15).
Исус креће на своје прво проповедничко путовање по Галилеји. Говори мноштву народа: „И другим градовима морам објавити добру вест о Божјем краљевству“ (Лука 4:43). Позива рибара Симона и друге да пођу с њим. Каже им: ’Од сада ћете ловити људе‘ (Лука 5:1-11; Мат. 4:18, 19). Дванаест апостола прати Исуса на другом проповедничком путовању по Галилеји (Лука 8:1). На трећем путовању, он шаље дванаесторицу да „проповедају Божје краљевство и да лече болесне“ (Лука 9:1, 2).
Одговори на библијска питања:
1:35 — Да ли је Маријина јајна ћелија имала икаквог удела у зачећу? Да би Маријино дете било прави наследник Аврахама, Јуде и Давида, као што је Бог обећао, њена јајна ћелија је морала да буде оплођена (Пост. 22:15, 18; 49:10; 2. Сам. 7:8, 16). Међутим, Јехова је користио свети дух да би пренео савршени живот свог Сина и проузроковао зачеће (Мат. 1:18). Изгледа да је свети дух неутралисао несавршеност у Маријиној јајној ћелији и од самог почетка штитио плод од сваког штетног утицаја.
1:62 — Да ли је Захарија и онемео и оглувео? Није. Само му је била одузета моћ говора. Истина је да су га други „помоћу знакова“ питали како би желео да му се син зове, али то не значи да је Захарија био глув. Он је вероватно чуо шта је његова жена рекла о томе како ће им се звати син. Можда су га само питали за мишљење користећи неки гест. Чињеница да је Захарији требало вратити само моћ говора указује на то да није изгубио слух (Лука 1:13, 18-20, 60-64).
2:1, 2 — Како указивање на „први попис“ помаже да се одреди време Исусовог рођења? За време цара Августа, извршена су најмање два пописа — први је био 2. године пре н. е. и представљао је испуњење Данила 11:20, а други је био 6. или 7. године н. е. (Дела 5:37). Квириније је био намесник Сирије за време оба пописа, и изгледа да је на том положају био два пута. Лукино указивање на први попис помаже нам да утврдимо да се Исус родио 2. године пре н. е.
2:35 — У ком смислу је требало да мач прободе Маријину душу? То се односи на бол који је Марија доживела када је видела да већина људи не прихвата Исуса као Месију и указује на жалост која ју је обузела када је Исус умро мучном смрћу (Јов. 19:25).
9:27, 28 — Зашто Лука каже да се преображење одиграло „осам дана“ након што је Исус обећао својим ученицима да неки од њих неће „окусити смрт“ док га не виде како долази у свом Краљевству, док су и Матеј и Марко рекли да се то десило „шест дана касније“? (Мат. 17:1; Мар. 9:2). Изгледа да је Лука укључио два додатна дана — дан када је дато то обећање и дан када је оно испуњено.
9:49, 50 — Зашто Исус није спречио човека који је истеривао демоне да то чини, иако тај човек није ишао с њим? Исус га није у томе спречио јер хришћанска скупштина још није била основана. Зато није било неопходно да неко дословно прати Исуса како би показао веру у његово име и истеривао демоне (Мар. 9:38-40).
Поука за нас:
1:32, 33; 2:19, 51. Марија је чувала у свом срцу све догађаје и речи које су представљале испуњење пророчанстава. Да ли и ми чувамо у срцу оно што је Исус прорекао о ’свршетку овог поретка‘, упоређујући то с оним што се данас дешава? (Мат. 24:3).
2:37. Из Аниног примера учимо да треба да будемо постојани у служењу Јехови, да ’устрајемо у молитви‘ и да не пропуштамо „своје састанке“ (Римљ. 12:12; Јевр. 10:24, 25).
2:41-50. Јосиф је на прво место у животу стављао духовне ствари и бринуо је о материјалним и духовним потребама своје породице. У том погледу, он је пружио добар пример поглаварима породица.
4:4. Не смемо дозволити да прође дан а да нисмо размишљали о духовним стварима.
6:40. Учитељ Божје Речи мора пружити добар пример својим ученицима. Он мора живети у складу с оним што проповеда.
8:15. Да бисмо ’задржали реч и устрајно доносили плод‘, морамо разумети, ценити и усвојити Божју Реч. Када читамо Библију и публикације темељене на њој, неопходно је да дубоко размишљамо о томе под молитвом.
КАСНИЈИ ПЕРИОД ИСУСОВЕ СЛУЖБЕ
Исус шаље седамдесеторицу ученика у градове и места по Јудеји у која је и сам намеравао да дође (Лука 10:1). Путује ’кроз градове и села и поучава‘ (Лука 13:22).
Пет дана пре Пасхе 33. н. е., Исус улази у Јерусалим јашући на магарету. Долази време кад ће се испунити оно што је рекао својим ученицима: „Син човечји мора много да претрпи и да буде одбачен од старешина, свештеничких главара и писмозналаца, да буде убијен и да трећи дан ускрсне“ (Лука 9:22, 44).
Одговори на библијска питања:
10:18 — На шта је Исус указивао када је рекао седамдесеторици ученика: „Гледао сам Сатану како је као муња пао с неба“? Исус није рекао да је Сатана већ тада збачен с неба. То се десило кратко након што је Христ постављен за Краља на небу 1914. (Откр. 12:1-10). Иако не можемо са сигурношћу тврдити шта је Исус тиме мислио, изгледа да је указивањем на будуће догађаје у прошлом времену нагласио да ће се то сигурно десити.
17:34-37 — Ко су „орлови“ и шта је ’стрвина‘ на коју се они скупљају? Они који су „узети“, то јест избављени, упоређени су с далековидим орловима. Тело на које се скупљају је Христ у својој невидљивој присутности и духовна храна коју им Јехова пружа (Мат. 24:28).
22:44 — Зашто је Исус доживео тешку душевну патњу? То се десило из више разлога. Исус је био забринут за то како ће на Јехову Бога и његово име утицати то што ће он бити погубљен као да је злочинац. Осим тога, Исус је врло добро знао да су и његов вечни живот и будућност читавог човечанства зависили од тога да он остане веран.
23:44 — Да ли је помрачење сунца било узрок трочасовне таме? Није. До помрачења сунца долази само у време младог месеца, а не када је месец пун, што је случај у време Пасхе. Тама која се десила на дан Исусове смрти представљала је Божје чудо.
Поука за нас:
11:1-4. Ако упоредимо ове речи с мало другачијим речима узорне молитве коју је Исус изговорио у Проповеди на гори око 18 месеци раније, јасно је да наше молитве не треба да буду пуко понављање неких речи (Мат. 6:9-13).
11:5, 13. Иако је Јехова спреман да слуша наше молитве, и ми треба да будемо устрајни у молитви (1. Јов. 5:14).
11:27, 28. Права срећа произлази из тога да верно вршимо Божју вољу а не из породичних веза или материјалних достигнућа.
11:41. Када дајемо неки дар, то треба да чинимо из љубави и драге воље.
12:47, 48. Особа којој је поверено више одговорности али их не испуњава сноси већу кривицу од оне која не зна или не разуме у потпуности које су јој дужности.
14:28, 29. Мудро је да живимо у оквиру својих финансијских могућности.
22:36-38. Исус није рекао својим ученицима да треба да носе оружје ради заштите или самоодбране. Уместо тога, то што су имали мачеве са собом у ноћи када је издат, омогућило му је да им пружи једну важну поуку: „Сви који се мача хватају од мача ће и погинути“ (Мат. 26:52).
[Слика на 31. страни]
Јосиф је пружио добар пример поглаварима породица
[Слика на 32. страни]
Лука је написао најобухватнији извештај о Исусовом животу и служби