Живимо у складу са ’светошћу у страху пред Богом‘

БИБЛИЈА приписује Јехови Богу највиши степен светости, када каже: „Свет, свет, свет је Јехова“ (Иса. 6:3; Откр. 4:8). Хебрејска и грчка реч за „светост“ носе мисао о неупрљаности, то јест о религиозној чистоћи, непорочности. Божја светост подразумева апсолутно морално савршенство.

Зар онда не би свети Бог, Јехова, очекивао од својих слугу да буду свети, то јест да буду чисти како у физичком тако и у моралном и духовном смислу? Библија јасно показује да Јехова од свог народа очекује да буде свет. У 1. Петровој 1:16 читамо: „Будите свети, јер сам ја свет!“ Могу ли несавршени људи заиста опонашати Јеховину светост? Могу, премда не у савршеном смислу. Бог нас може сматрати светима уколико га обожавамо на духовно чист начин и уколико имамо близак однос с њим.

Како онда можемо остати чисти у морално нечистом свету? Којих поступака треба да се клонимо? Које промене у говору и понашању треба да предузмемо? Погледајмо заједно шта у погледу тога можемо научити из онога што је Бог тражио од Јудејаца који су се из Вавилона враћали у своју домовину 537. пре н. е.

’Тамо ће бити Пут светости‘

Јехова је прорекао да ће се његов народ који је био прогнан у Вавилон вратити у домовину. То пророчанство о обнови садржавало је ово засигурање: „Тамо ће бити широк пут који ће се звати Пут светости“ (Иса. 35:8а). Ове речи показују да Јехова није само отворио пут за Јудејце да се врате у своју земљу већ их је уверио да ће их штитити.

За своје данашње слуге на земљи, Јехова је отворио „Пут светости“ који води из Вавилона Великог, светског царства криве религије. Јехова је 1919. ослободио помазане хришћане од духовног ропства кривој религији, а они су постепено очистили своје обожавање Бога од свих лажних учења. Као Јеховине данашње слуге, ми уживамо у једном чистом, мирном духовном окружењу у коме можемо обожавати Јехову и имати мирољубив однос с њим и с нашим суобожаваоцима.

Припадници ’малог стада‘ помазаних хришћана и све бројније ’велико мноштво других оваца‘ изабрали су да иду тим светим путем и они позивају и друге да им се придруже (Лука 12:32; Откр. 7:9; Јов. 10:16). Тај „Пут светости“ је отворен за све који су вољни да ’своја тела  дају као жртву живу, свету, угодну Богу‘ (Римљ. 12:1).

„Нико нечист неће њиме ићи“

Јудејци који су се 537. пре н. е. враћали у своју земљу морали су да удовоље једном важном захтеву. У вези с онима који су били прикладни да иду тим ’Путем светости‘, у Исаији 35:8б стоји: „Нико нечист неће њиме ићи, само они који су достојни да ходе њиме, а луди неће њиме лутати.“ Пошто је главни разлог повратка Јудејаца у Јерусалим био да поново успоставе исправан начин обожавања Бога, на том путу није било места за оне који су имали себичне мотиве, којима је недостајало цењења за свете ствари или за оне који су били духовно нечисти. Требало је да се повратници и даље држе Јеховиних високих моралних мерила. Они који у данашње време желе да имају Божје одобравање, треба да се држе истих мерила понашања. Они морају тежити за ’светошћу у страху пред Богом‘ (2. Кор. 7:1). С обзиром на то, којих се нечистих поступака морамо клонити?

Апостол Павле је написао: „Дела тела су очигледна. То су: блуд, нечистоћа, бесрамност“ (Гал. 5:19). Блуд се односи на све поступке у којима се употребљавају полни органи и то ван брачне заједнице. Бесрамност обухвата „развратност, разузданост, похотљивост“. Јасно је да су и блуд и бесрамност у супротности с Јеховином светошћу. Стога, они који упражњавају такве поступке не могу постати део хришћанске скупштине или се пак искључују из ње. Исто важи и за оне који врше оно што спада у велику нечистоћу, то јест ’похлепно чињење свакакве нечистоће‘ (Еф. 4:19).

’Нечистоћа‘ је израз који обухвата читав низ грехова. Грчка реч за њу односи се на нечистоћу или прљавштину сваке врсте — у поступцима, у говору и мешању, у духовном погледу, с онима који нису с нама у вери. Ту спадају и поступци који укључују различите степене нечистоће за које није потребно покретање правног поступка. * Међутим, да ли они који се упуштају у такво поступање теже за светошћу?

Претпоставимо да неки хришћанин почне тајно да гледа порнографију. Мало-помало, како нечисте жеље почињу да расту, његова одлучност да остане чист пред Јеховом бива поткопана. Иако се његово понашање можда није покварило до те тачке да се може сврстати у велику нечистоћу, он ипак не размишља о ономе ’што је чисто, похвално, честито и вредно хвале‘ (Фил. 4:8). Порнографија је нечиста и без сумње наноси штету нечијем пријатељству с Богом. Нечистоћа сваке врсте не треба ни да се спомиње међу нама (Еф. 5:3).

Размотримо сада један други пример. Рецимо да неки хришћанин има навику да мастурбира — што представља намерно надраживање полних органа чиме се  изазива сексуално узбуђење — без обзира да ли је то повезано с порнографијом или не. Иако се израз „мастурбација“ не појављује у Библији, треба ли и мало сумњати да је то навика која прља особу и у менталном и у емотивном погледу? Зар неће истрајавање у таквој прљавој навици нанети штету нечијем личном односу с Јеховом и учинити особу нечистом у Божјим очима? Стога, узмимо к срцу Павлов савет да се ’очистимо од сваке прљавштине тела и духа‘ и ’усмртимо оно што је земаљско у нашим удовима: блуд, нечистоћу, полну пожуду, злу жељу и лакомство‘ (2. Кор. 7:1; Кол. 3:5).

Овај свет којим влада Сатана толерише нечисто понашање, и чак подстиче на то. Заиста може бити тешко одупрети се искушењу да се упусти у нечисто понашање. Ипак, прави хришћани не смеју да живе „као што живе незнабошци у свом испразном размишљању“ (Еф. 4:17). Једино уколико избегавамо нечисто понашање, било да је тајно или не, Јехова ће нам допустити да ходимо ’Путем светости‘.

„Тамо неће бити лавова“

Уколико желимо да имамо одобравање Јехове, светог Бога, можда ће бити потребно да предузмемо неке корените промене у понашању и говору. У Исаији 35:9 стоји: „Тамо неће бити лавова, грабљиве звери на њега [Пут светости] неће долазити.“ Људи који су напрасити и насилни у поступању и говору сликовито су упоређени с дивљим животињама. За њих сигурно неће бити места у Божјем новом свету праведности (Иса. 11:6; 65:25). Зато је за оне који желе Божје одобравање од суштинске важности да оставе иза себе особине које су сличне онима какве имају дивље животиње и да и даље иду путем светости.

Свето писмо нас подстиче: „Нека се сва злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор уклони од вас заједно са свом злоћом“ (Еф. 4:31). У Колошанима 3:8 читамо: „Одбаците све ово: срџбу, гнев, злоћу, погрдан говор, а простачке речи нека не излазе из ваших уста.“ Израз „погрдан говор“ који се користи у ова два стиха у суштини указује на увредљив, понижавајућ, то јест простачки говор.

У данашње време је увредљив, вулгаран говор постао веома уобичајен, чак и у кругу породице. Супружници упућују једно другом и својој деци заједљиве, окрутне и понижавајуће речи. Такви вербални напади не би смели да постоје у хришћанским породицама (1. Кор. 5:11).

Благослов из живљења у ’светости и страху пред Богом‘

Каква је само част служити светом Богу, Јехови! (Ис. Нав. 24:19). Духовни рај у који нас је Јехова довео веома је драгоцен. Задржати своје понашање светим у Јеховиним очима без сумње је најбољи начин живота.

Божји обећани Рај на земљи ускоро ће постати стварност (Иса. 35:1, 2, 5-7). Они који га жељно ишчекују и труде се да живе побожно, биће благословљени јер ће живети у њему (Иса. 65:17, 21). Стога, свесрдно се трудимо да и даље обожавамо Бога на духовно чист начин и сачувајмо близак однос с њим.

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Шта се захтевало од Јудејаца да би ишли ’Путем светости‘?

[Слика на 27. страни]

Порнографија штети нечијем односу с Јеховом

[Слика на 28. страни]

„Нека се сва... вика и погрдан говор уклони од вас“