Пређи на садржај

Пређи на садржај

Изабране мисли из Дела апостолских

Изабране мисли из Дела апостолских

Јеховина Реч је жива

Изабране мисли из Дела апостолских

БИБЛИЈСКА књига која носи назив Дела апостолска садржи обухватну историју оснивања и ширења хришћанске скупштине. Написао ју је лекар Лука и представља динамичан извештај о активностима хришћана у периоду од око 28 година — од 33. н. е. до 61. н. е.

Први део Дела апостолских првенствено говори о делатности апостола Петра, а други део о делатности апостола Павла. Користећи прво лице множине, Лука указује на то да је био присутан када су се одиграли извесни догађаји. Уколико обратимо пажњу на оно што стоји у Делима апостолским, то ће нам помоћи да још више ценимо моћ Божје писане Речи и његовог светог духа (Јевр. 4:12). Такође ће нас покренути да будемо самопожртвовани и ојачаће нашу веру у библијска обећања о Краљевству.

ПЕТАР КОРИСТИ ’КЉУЧЕВЕ КРАЉЕВСТВА‘

(Дела 1:1–11:18)

Након што су примили свети дух, апостоли су одважно сведочили. Петар користи први ’кључ небеског краљевства‘ како би Јудејцима и прозелитима који су „прихватили оно што је говорио“ отворио врата знања и могућност да уђу у Краљевство (Мат. 16:19; Дела 2:5, 41). Због таласа прогонства, ученици су се расули посвуда, што је довело до ширења добре вести.

Када су чули да је Самарија прихватила Божју реч, апостоли из Јерусалима су тамо послали Петра и Јована. Петар је употребио и други кључ Краљевства када је Самарићанима отворио могућност да уђу у Краљевство (Дела 8:14-17). Након неких годину дана од Исусовог ускрсења, Савле из Тарса доживљава једну велику промену. Петар 36. н. е. користи и трећи кључ, и бесплатан дар светог духа бива изливен на необрезане незнабошце (Дела 10:45).

Одговори на библијска питања:

2:44-47; 4:34, 35 — Зашто су верници продали своју имовину и разделили приход? Многи који су постали верници дошли су из удаљених места и нису имали довољно средстава за дужи боравак у Јерусалиму. Па ипак, они су желели да остану дуже како би научили више о својој новој вери и како би сведочили другима. Да би помогли тим новим ученицима, неки хришћани су продали своју имовину и разделили приход онима којима је то било потребно.

4:13 — Да ли су Петар и Јован били неписмени и необразовани? Нису. Названи су ’неукима и обичнима‘ јер нису примили верску поуку у рабинским школама.

5:34-39 — Како је Лука могао да зна оно што је Гамалило изјавио само пред члановима Синедриона? Постоје најмање три могућности: (1) могао је то сазнати од Павла, бившег Гамалиловог ученика; (2) могао је да разговара с неким пријатељски настројеним чланом Синедриона, као што је био Никодим; (3) Бог му је могао открити ту информацију.

7:59 — Да ли се Стефан молио Исусу? Није. Само Јехову Бога треба обожавати, а то значи да и молитве треба упућивати само њему (Лука 4:8; 6:12). У уобичајеним околностима, Стефан би се обратио Јехови у Исусово име (Јов. 15:16). Међутим, у овој прилици, Стефан је имао визију „Сина човечјег како стоји с десне стране Богу“ (Дела 7:56). Знајући да је Исусу дата моћ да ускрсава мртве, Стефан се обратио, а не помолио директно Исусу, тражећи да га се сети кад дође време за ускрсење (Јов. 5:27-29).

Поука за нас:

1:8. Без помоћи светог духа Јеховине слуге не би могле обавити дело сведочења у светским размерама.

4:36–5:11. Јосиф с Кипра је добио надимак Варнава, што значи „син утехе“. Апостоли су му можда дали такав надимак јер је био срдачан, добар човек и помагао је другима. Треба да будемо попут њега а не попут Ананије и Сапфире, који су се служили преваром и били лицемерни и неискрени.

9:23-25. Ако измакнемо непријатељима како бисмо могли да наставимо с проповедањем, то није показатељ кукавичлука.

9:28-30. Треба да будемо разборити и да бирамо где и у које време ћемо проповедати уколико би сведочење у неком крају или сведочење извесним особама могло угрозити нашу физичку или духовну добробит, или пак лоше утицати на нас у моралном погледу.

9:31. Током периода релативног мира, треба да се трудимо да ојачамо своју веру путем проучавања и дубоког размишљања. То ће нам помоћи да живимо са страхом од Јехове примењујући оно што учимо и ревно учествујући у служби.

ПАВЛОВА РЕВНА СЛУЖБА

(Дела 11:19–28:31)

Године 44. н. е., Агав долази у Антиохију где Варнава и Савле поучавају већ „целу годину“. Агав прориче ’велику глад‘ и то пророчанство се испуњава две године касније (Дела 11:26-28). Након што су ’испоручили помоћ у Јерусалим‘, Варнава и Савле се враћају у Антиохију (Дела 12:25). Године 47. н. е., око 12 година након Савловог преобраћења, свети дух шаље Варнаву и Савла на мисионарско путовање (Дела 13:1-4). Године 48. н. е. враћају се у Антиохију, „где су били поверени Божјој незаслуженој доброти“ (Дела 14:26).

Око девет месеци касније, Павле (познат и као Савле) изабира Силу за свог сарадника и креће на своје друго путовање (Дела 15:40). Тимотеј и Лука му се придружују на том путовању. Лука остаје у Филипима док Павле наставља пут до Атине а затим и до Коринта, где среће Акилу и Прискилу и где проводи годину и шест месеци (Дела 18:11). Остављајући Тимотеја и Силу у Коринту, Павле са собом води Акилу и Прискилу и плови даље за Сирију почетком 52. н. е. (Дела 18:18). Акила и Прискила су га пратили све до Ефеса, где су на крају остали.

Након што је провео неко време у Сиријској Антиохији, Павле 52. н. е. креће на своје треће путовање (Дела 18:23). У Ефесу је „Јеховина реч силно расла и бивала све јача“ (Дела 19:20). Павле тамо проводи око три године (Дела 20:31). Уочи Педесетнице 56. н. е. долази у Јерусалим. Након што бива ухапшен, он неустрашиво даје сведочанство пред властима. У Риму, Павле проводи две године у кућном притвору (око 59-61. н. е.) проналазећи начине да и одатле проповеда о Краљевству и поучава „о Господу Исусу Христу“ (Дела 28:30, 31).

Одговори на библијска питања:

14:8-13 — Зашто су људи у Листри назвали ’Варнаву Зевс, а Павла Хермес‘? Зевс је био врховни бог у грчкој митологији а његов син Хермес био је познат по речитости. Пошто је Павле углавном говорио, људи из Листре су га назвали Хермес док су Варнаву назвали Зевс.

16:6, 7 — Зашто је свети дух забранио Павлу и његовим сарадницима да проповедају у области Азије и Витиније? Било их је мало те их је свети дух усмерио на плодоносније подручје.

18:12-17 — Зашто се проконзул Галион није умешао када су посматрачи почели да туку Состена? Галион је можда сматрао да је тај човек који је изгледа предводио руљу против Павла добио оно што је заслужио. Међутим, изгледа да је овај догађај довео до доброг исхода пошто је утицао на то да се Состен преобрати на хришћанство. Касније Павле говори о Состену као о ’нашем брату‘ (1. Кор. 1:1).

18:18 — Какав је завет Павле дао? Неки изучаваоци претпостављају да је Павле био под назирејским заветом (Бр. 6:1-21). Међутим, Библија не каже о каквом завету се радило. Она такође не открива да ли је Павле тај завет дао пре него што је постао хришћанин или након тога, нити да ли је ово био почетак извршавања завета или га је тиме испунио. Шта год да је било у питању, није било погрешно што је то учинио.

Поука за нас:

12:5-11. Ми можемо и треба да се молимо за нашу браћу.

12:21-23; 14:14-18. Ирод је спремно прихватио славу која припада само Богу. За разлику од тога, Павле и Варнава су одмах снажно одбили неприкладну хвалу и част која им је упућена. Каква год да су наша достигнућа у служби Јехови, не треба да прижељкујемо славу.

14:5-7. Опрезност нам може помоћи да останемо активни у служби (Мат. 10:23).

14:22. Хришћани очекују невоље. Не покушавају да их избегну тиме што би учинили компромис што се тиче своје вере (2. Тим. 3:12).

16:1, 2. Млади хришћани треба да се марљиво труде у духовним активностима и да траже Јеховину помоћ како би стекли добру репутацију међу браћом.

16:3. Треба да чинимо све што можемо у оквиру библијских начела како бисмо добру вест учинили привлачном за друге (1. Кор. 9:19-23).

20:20, 21. Сведочење од куће до куће је главни вид наше службе.

20:24; 21:13. Важније је остати беспрекоран пред Богом него сачувати живот.

21:21-26. Треба спремно да прихватамо добре савете.

25:8-12. Хришћани данас могу и треба да користе правна средства „у одбрани и законском потврђивању права на проповедање добре вести“ (Фил. 1:7).

26:24, 25. Треба да објављујемо „речи истине и здравог разума“ премда су оне за ’телесне људе‘ лудост (1. Кор. 2:14).

[Слика на 30. страни]

Када је Петар користио ’кључеве краљевства‘?

[Слика на 31. страни]

Дело сведочења светских размера не би могло да се обави без помоћи светог духа