Угледајмо се на Исуса — одважно проповедајмо

„Одважили смо се да вам проповедамо... добру вест“ (1. СОЛ. 2:2)

1. Зашто је добра вест о Краљевству тако привлачна?

 КАКО је лепо чути добру вест! А најбоља од свих јесте добра вест о Божјем Краљевству. Она нас уверава да ће доћи крај патњи, болести, боли, жалости и смрти. Пружа нам наду у вечни живот, открива Божју намеру и показује како можемо имати близак однос с њим. Можда сматрамо да би сви желели да чују ту добру вест коју је Исус пренео човечанству. Нажалост, није тако.

2. Објасни Исусову изјаву: „Нисам дошао да донесем мир“.

² Исус је рекао ученицима: „Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу. Нисам дошао да донесем мир, него мач. Јер сам дошао да раздвојим човека од његовог оца, и кћер од њене мајке, и снаху од њене свекрве. Заиста, човеку ће непријатељи бити његови укућани“ (Мат. 10:34-36). Већина људи не прихвата радо добру вест, већ је напротив одбија. Неки постају непријатељи оних који је објављују, чак и ако су им чланови породице.

3. Шта нам је потребно док извршавамо задатак да проповедамо?

³ Ми објављујемо исту вест као и Исус, и људи на наше проповедање данас реагују веома слично као и у његово време. То је било и проречено.  Исус је рекао својим ученицима: „Роб није већи од свог господара. Ако су прогонили мене, прогониће и вас“ (Јов. 15:20). У многим земљама се не суочавамо са отвореним прогонством, али наилазимо на равнодушност и презир. Зато су нам потребне вера и храброст да бисмо истрајали у одважном проповедању добре вести. (Прочитати 2. Петрову 1:5-8.)

4. Зашто је Павлу била потребна одважност да би проповедао?

⁴ Можда ти је понекад тешко да проповедаш или имаш страх од неких видова службе. Ако је тако, ниси сам. Иако је апостол Павле био одважан и неустрашив и веома је добро познавао истину, понекад му је било тешко да проповеда. Хришћанима у Солуну је написао: „Након што смо у Филипима, као што знате, најпре трпели и били злостављани, уз помоћ нашег Бога одважили смо се да вам проповедамо, уз тешку борбу, Божју добру вест“ (1. Сол. 2:2). У Филипима су Павле и Сила били ишибани, бачени у затвор и стављени у кладе (Дела 16:16-24). Па ипак, они су се одважили да наставе да проповедају. Како и ми то можемо учинити? Да бисмо добили одговор, осмотримо шта је Божјим слугама из библијских времена помогло да одважно говоре истину о Јехови и сазнајмо како их можемо опонашати.

Одважност у суочавању с непријатељством

5. Зашто је одважност увек била потребна онима који су верно служили Јехови?

⁵ Најбољи пример храбрости и одважности био је, наравно, Исус Христ. Па ипак, од почетка људске историје, одважност је увек била потребна онима који су верно служили Јехови. Зашто? Након побуне у Едену, Јехова је прорекао непријатељство између оних који служе Богу и оних који служе Сатани (Пост. 3:15). То непријатељство је брзо постало очигледно када је праведног Авеља убио његов брат. Касније је предмет непријатељства био Енох, верни човек који је живео пре Потопа. Он је прорекао да ће Бог доћи с миријадама светих анђела да суди свим безбожницима (Јуда 14, 15). То свакако није била омиљена порука. Људи су мрзели Еноха и вероватно би га убили да га Јехова није узео. Енох је заиста био одважан! (Пост. 5:21-24).

6. Зашто је Мојсију била потребна одважност да би говорио пред фараоном?

⁶ Размисли и о одважности коју је Мојсије показао када је говорио пред фараоном, владарем на кога се није гледало као на обичног представника богова, већ као на самог бога, сина бога сунца Ра. Можда је и он, као и други фараони, обожавао свој сопствени лик. Његова реч била је закон; његове наредбе биле су неприкосновене. Моћан, арогантан и тврдоглав фараон није навикао да му други говоре шта да ради. Пред једног таквог човека дошао је скромни пастир Мојсије, и то више пута — непозван и непожељан. А шта је Мојсије прорекао? Страшне невоље. Шта је тражио? Да фараон допусти да више милиона његових робова напусти земљу! Да ли је Мојсију била потребна одважност? Апсолутно! (Бр. 12:3; Јевр. 11:27).

7, 8. (а) С којим су се искушењима суочавале верне слуге из прошлости? (б) Шта је помогло слугама из претхришћанског доба да буду одважни у подупирању правог обожавања Бога?

⁷ Током векова који су уследили, пророци и друге верне Божје слуге наставили су да храбро заступају право обожавање Бога. Сатанин свет их није волео. Павле је рекао: „Били су каменовани,  искушавани, претестерисани, побијени мачем, ходали су у овчијим и козјим кожама, били су у оскудици, у невољи, злостављани“ (Јевр. 11:37). Шта је помогло тим верним Божјим слугама да остану чврсти? Неколико стихова раније, апостол је навео шта је Авељу, Аврахаму, Сари и другима дало снагу да истрају. Рекао је: „Нису примили оно што им је било обећано, него су [очима вере] то видели издалека и поздравили“ (Јевр. 11:13). Нема сумње, и пророцима као што су Илија, Јеремија и друге верне слуге из претхришћанског доба, који су одважно подупирали право обожавање Јехове, помогло је то што су чврсто веровали у његова обећања (Титу 1:2).

⁸ Те верне слуге претхришћанског доба надале су се светлој будућности. Након што ускрсну, с временом ће постати савршени и биће ’ослобођени робовања распадљивости‘ посредством свештеничке службе Исуса Христа и 144 000 помазаника (Римљ. 8:21). Штавише, Јеремија и друге одважне Божје слуге из прошлости имали су храброст због Јеховиног обећања датог Јеремији: „Они ће се борити против тебе, али те неће надвладати, јер ’ја сам с тобом‘, говори Јехова, ’да те избављам‘“ (Јер. 1:19). И ми данас можемо бити ојачани ако размишљамо о Божјим обећањима за будућност и духовној заштити која нам је загарантована (Посл. 2:7; прочитати 2. Коринћанима 4:17, 18).

Љубав је покретала Исуса да одважно проповеда

9, 10. Како је Исус показао одважност пред (а) верским вођама? (б) групом војника? (в) првосвештеником? (г) Пилатом?

⁹ Наш Узор Исус је на многе начине доказао да је одважан. На пример, иако су га мрзели они који су имали моћ и утицај у друштву, он није разводњавао Божју поруку. Неустрашиво је разоткрио самоправичност и лажна учења верских вођа. Они су били осуђени, и Исус им је то јасно и гласно рекао. Једном приликом им се обратио следећим речима: „Тешко вама, писмозналци и фарисеји, лицемери, јер сте попут окречених гробова, који споља изгледају лепо, а унутра су пуни мртвачких костију и свакакве нечистоће. Тако и ви, споља људима изгледате праведни, а изнутра сте пуни лицемерства и безакоња“ (Мат. 23:27, 28).

¹⁰ Суочен с групом војника у гетсиманском врту, Исус се храбро представио (Јов. 18:3-8). Касније је одведен пред Синедрион, где га је испитивао првосвештеник. Иако је знао да он тражи разлог да га убије, Исус је неустрашиво потврдио да је Христ и да је Божји Син. Додао је да ће га видети „како седи с десне стране Силнога и долази с облацима небеским“ (Мар. 14:53, 57-65). Недуго након тога, Исус  је свезан стајао пред Пилатом, који је могао да га ослободи. Али Исус је ћутао и није одговорио на оптужбе упућене против њега (Мар. 15:1-5). За све то требало је много храбрости.

11. Како је одважност повезана с љубављу?

¹¹ Исус је Пилату рекао: „Ја сам се зато родио и зато сам дошао на свет, да сведочим за истину“ (Јов. 18:37). Јехова је дао задатак Исусу да проповеда добру вест, а Исус је уживао у томе јер је волео свог небеског Оца (Лука 4:18, 19). Он је такође волео људе. Знао је да тешко живе. Слично томе, наше одважно и неустрашиво сведочење засновано је на љубави према Богу и према ближњима (Мат. 22:36-40).

Свети дух нам даје снагу да одважно проповедамо

12. Шта је донело радост првим ученицима?

¹² У седмицама које су уследиле након Исусове смрти, ученици су се радовали док им је Јехова придодавао оне који су долазили на пут спасења. У само једном дану, крстило се око 3 000 Јудејаца и прозелита из многих земаља који су дошли у Јерусалим да прославе Пасху! О томе се сигурно много причало у јеврејској престоници. Библија каже: „Страх је обузео сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења“ (Дела 2:41, 43).

13. Зашто су се браћа молила за одважност и шта се затим десило?

¹³ Пуне гнева, верске вође су ухватиле Петра и Јована, задржале их у затвору преко ноћи и наредиле им да не говоре о Исусу. Када су ослобођени, испричали су браћи шта се догодило и заједно су се помолили за помоћ због прогонства, рекавши: „Јехова... дај својим слугама да и даље са свом одважношћу говоре твоју реч!“ Шта се затим десило? „Сви су се испунили светим духом па су одважно говорили Божју реч“ (Дела 4:24-31).

14. Како нам свети дух помаже у проповедању?

¹⁴ Запази да је Јеховин моћни свети дух помогао ученицима да одважно говоре Божју реч. Храброст да објављујемо истину другима, чак и онима који се противе нашој поруци, не долази од нас самих. Јехова нам може дати свети дух ако га за то замолимо, и он ће то и учинити. Уз Јеховину помоћ, и ми можемо бити одважни како бисмо изашли као победници кад се суочавамо с прогонством. (Прочитати Псалам 138:3.)

Данашњи хришћани одважно проповедају

15. Како истина данас раздваја људе?

¹⁵ У наше време, као и у прошлости, истина раздваја људе. Неки се одазивају, док други не разумеју нити цене наш начин обожавања Бога. Неки нас критикују, исмевају или чак мрзе, баш као што је Исус прорекао (Мат. 10:22). Понекад нас погрешно представљају или смо предмет злобне медијске пропаганде (Пс. 109:1-3). Па ипак, Јеховин народ широм света одважно објављује добру вест.

16. Који пример показује да наша одважност може променити нечији став?

¹⁶ Због наше одважности људи могу променити став према поруци о Краљевству. Једна сестра из Киргизије прича: „Док сам била у служби проповедања, један човек ми је рекао: ’Верујем у Бога, али не у хришћанског. Ако поново дођете на ова врата, пустићу пса на вас!‘ Иза њега је стајао велики булдог на ланцу. Међутим, током акције с Вешћу Краљевства бр. 37, ’Близу је крај кривој религији!‘, одлучила сам да поново одем до те куће надајући се да ћу срести неког другог члана  породице. Ипак, врата је отворио исти човек. Брзо сам се помолила Јехови и затим рекла: ’Добар дан. Сећам се нашег разговора од пре три дана, и такође се сећам вашег пса. Али нисам могла да вас заобиђем јер као и ви, и ја верујем у јединог правог Бога. Он ће ускоро казнити религије које га срамоте. Можете сазнати више о томе ако прочитате ово.‘ На моје велико изненађење, човек је прихватио Вест Краљевства. Затим сам отишла до друге куће. Неколико минута касније, он је дотрчао до мене носећи трактат у руци. ’Прочитао сам‘, рекао је. ’Шта треба да радим да избегнем Божји гнев?‘“ С њим је започет библијски студиј и почео је да долази на хришћанске састанке.

17. Како је одважност једне сестре ојачала жену која је имала страх од људи?

¹⁷ Наша одважност такође може подстаћи и друге да буду храбри. Сестра из Русије путовала је аутобусом и понудила часопис једној жени. На то је један човек скочио са свог места, зграбио часопис из њене руке, згужвао га и бацио на под. Гласно ју је псовао, захтевајући да му каже своју адресу и запретио јој да више не проповеда у том селу. Сестра се помолила Јехови за помоћ и сетила се Исусових речи: „Не бојте се оних који убијају тело“ (Мат. 10:28). Мирно је устала и рекла човеку: „Нећу вам дати своју адресу и нећу престати да проповедам у селу.“ Затим је изашла из аутобуса. Сестра није знала да је жена с којом проучава Библију била у истом аутобусу. Та жена због страха од људи није ишла на хришћанске састанке. Међутим, када је видела одважност наше сестре, одлучила је да почне да долази на састанке.

18. Шта ће ти помоћи да одважно проповедаш попут Исуса?

¹⁸ У овом свету отуђеном од Бога, потребна је одважност да бисмо проповедали попут Исуса. Шта ти може помоћи у томе? Гледај у будућност. Нека твоја љубав према Богу и ближњима остане јака. Моли се Јехови за храброст. Увек имај на уму да ниси сам, јер је Исус с тобом (Мат. 28:20). Свети дух ће те ојачати, а Јехова ће те благословити и подржати. Зато будимо пуни храбрости и рецимо: „Јехова је мој помоћник, нећу се бојати. Шта ми може човек?“ (Јевр. 13:6).

Како би одговорио?

• Зашто је Божјим слугама потребна одважност?

• Шта о одважности можемо научити од...

верних људи који су живели пре Христа?

Исуса Христа?

првих хришћана?

данашњих сухришћана?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Исус је неустрашиво разоткрио верске вође

[Слика на 23. страни]

Јехова нам даје храброст да проповедамо