Можеш ли прећи у Македонију?

У ЛУЧКОМ граду Троади у Малој Азији, апостол Павле је имао визију. Један Македонац га је молио: „Пређи у Македонију и помози нам!“ Након те визије, Павле и његови сапутници ’закључили су да их Бог позива да објаве добру вест‘ Македонцима. Какав је био исход? У Филипима, водећем граду те области, Лидија и њен дом постали су верници. То су учинили и многи други из римске провинције Македоније (Дела 16:9-15).

Слична ревност може се запазити и међу Јеховиним сведоцима данас. Многи су били спремни да се о свом трошку преселе у подручје где је већа потреба за објавитељима Краљевства. На пример, Лиса је желела да се више посвети служби. Преселила се из Канаде у Кенију. Тревор и Емили, такође из Канаде, отишли су у Малави с циљем да прошире службу. Након што су се пензионисали, Пол и Меги из Енглеске схватили су да је то идеална прилика да учине више у служби Јехови и преселили су се у источну Африку. Да ли си и ти самопожртвован? Можеш ли размотрити такву могућност? Ако да, која ти библијска начела и практични предлози могу помоћи да успеш?

Преиспитај се

Нешто о чему треба да размислиш јесу твоји мотиви. Према Исусовим речима, највећа заповест је: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.“ Према томе,  разлог за служење у другој земљи треба да буде љубав према Богу и жеља да извршимо задатак стварања ученика. Исус је додао: „Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘“ Љубав према ближњима огледа се у искреној жељи да им помогнемо (Мат. 22:36-39; 28:19, 20). Служење у страној земљи често захтева доста труда и самопожртвованости. То је више од авантуристичког путовања. Твој мотив треба да буде љубав. Ремко и Сузане из Холандије, који сада служе у Намибији, сажели су то овим речима: „Овде смо захваљујући љубави.“

Вили, који служи као покрајински надгледник у Намибији, запажа: „Они који су опстали на страној додели нису дошли с очекивањима да ће локална браћа бринути о њима. Дошли су с намером да служе с њима раме уз раме и да им помогну у проповедању.“

Након што преиспиташ своје мотиве, размисли: ’Да ли имам нека искуства која би ми користила у страној земљи? Да ли сам делотворан у служби? Које језике говорим? Да ли сам спреман да научим неки нови?‘ Озбиљно разговарајте о томе у кругу породице. Посаветуј се са старешинама из своје скупштине. И наравно, моли се Јехови у вези с тим. Искрено самоиспитивање треба да ти помогне да увидиш да ли си заиста спреман и довољно одлучан да служиш у страној земљи. (Видети оквир  „Анализирај себе“.)

 Где служити

Павле је у визији био позван у Македонију. Јехова нас данас не усмерава натприродним путем. Па ипак, из овог часописа и других публикација Божје слуге могу сазнати за подручја на којима постоји већа потреба. Започни тако што ћеш направити списак таквих места. Ако ниси спреман да научиш нови језик или планираш да у другој земљи останеш само привремено, размисли о томе да се преселиш тамо где се говори језик који већ знаш. Затим се распитај о захтевима за визу, превозу, безбедности, трошковима живота, клими и томе слично. Може ти користити ако поразговараш с онима који су већ направили сличан корак. Док све то чиниш, моли се Јехови како би могао донети најбољу одлуку. Сети се да је Павлу и његовим сарадницима „свети дух забранио да проповедају реч у Азији“. Иако су покушали да оду у Витинију, „Исусов дух [им] није допустио“. Слично томе, можда ће ти бити потребно време како би утврдио где стварно можеш бити од користи (Дела 16:6-10).

До сада си можда утврдио неколико реалних могућности. Ако размишљаш о томе да служиш у другој земљи, напиши писмо подружницама Јеховиних сведока у земљама које имаш на уму. Укратко наведи теократска задужења која си имао или сада имаш, као и сва конкретна питања, на пример о трошковима живота, смештају који се може пронаћи, постојећим здравственим установама и могућностима за запослење. Затим писма предај службеном одбору своје скупштине. Они ће приложити писмо препоруке и послати директно подружницама које си навео. Одговори ће ти вероватно помоћи да одлучиш где би био најкориснији.

Раније поменути Вили каже: „Они који су били успешни углавном су прво посетили земљу и потражили места у којима би реално могли бити срећни. Један брачни пар је схватио да би им било тешко да живе у удаљеном подручју. Зато су се преселили у мали град где је постојала потреба али где су могли имати услове живота у којима су могли бити срећни.“

Нови изазови

Пресељење у потпуно нову средину без сумње носи са собом неке изазове. „Осећања усамљености могу бити изузетно јака“, каже већ поменута Лиса. Шта јој помаже? Блиска сарадња с новом скупштином. Поставила је себи циљ да свакоме запамти име. Зато је на састанке долазила раније и остајала дуже након завршетка како би разговарала с браћом  и сестрама. Сарађивала је с другима у служби, позивала их у свој дом и стицала нове пријатеље. Она каже: „Нимало не жалим због жртава које сам учинила. Јехова ме је заиста благословио.“

Када су им деца одрасла, Пол и Меги су напустили дом у ком су живели 30 година. Он се присећа: „Оставити материјалне ствари било је лакше него што смо мислили. Али оставити породицу било је заиста тешко, много теже него што смо очекивали. У авиону смо јецали од туге. Лако смо могли помислити: ’Ми то једноставно не можемо.‘ Али ослонили смо се на Јехову. Нашу одлучност да наставимо још више је ојачало склапање нових пријатељстава.“

Грег и Кристал су одлучили да се преселе из Канаде у Намибију пошто говоре енглески, службени језик те земље. Ипак, касније су увидели да би било корисно научити локални језик. „Понекад смо били обесхрабрени. Тек када смо научили језик могли смо разумети локалну културу. Блиска сарадња с браћом помогла нам је да се привикнемо на нову средину.“

Таква понизност и спремност такође могу позитивно утицати на локалну браћу. Џени се радо сећа породица које су се доселиле у Ирску, где је она одрасла. „Били су веома гостољубиви“, каже она. „Заиста су дошли да служе другима а не да им други служе. Били су толико ревни и радосни да сам и сама желела да се опробам у томе.“ Она сада с мужем служи као мисионар у Гамбији.

„Благослов од Јехове обогаћује“

Павла је заиста обогатило оно што је доживео у Македонији. Око 10 година касније, он је браћи у Филипима написао: „Кад год вас се сетим, захваљујем свом Богу“ (Фил. 1:3).

Тревор и Емили, који су служили у Малавију пре него што су били позвани у библијску школу Галад, деле његова осећања. „Иако смо се понекад питали да ли смо донели праву одлуку, били смо срећни. Међусобно смо се зближили и осетили Јеховин благослов.“ Раније поменути Грег и Кристал кажу: „Не постоји ништа што бисмо више волели да радимо.“

Додуше, нису сви у могућности да служе у другој земљи. За неке ће можда бити боље да се у својој земљи преселе у неко подручје где је већа потреба. Неки пак могу служити у другој скупштини близу свог дома. Важно је да чиниш све што можеш у служењу Јехови (Кол. 3:23). Тада ћеш и ти доживети истинитост надахнутих речи: „Благослов од Јехове обогаћује, и никакав бол Бог при том не задаје“ (Посл. 10:22).

[Оквир/Слика на 5. страни]

 Анализирај себе

Да би се преиспитао и видео да ли можеш служити у страној земљи, осмотри следећа питања и искрено и уз молитву реално процени да ли је такав корак за тебе. Информације из ранијих издања Стражарске куле могу ти помоћи у томе.

• Да ли сам духовна особа? („Кораци ка срећи“, 15. октобар 1997, страна 6)

• Да ли сам делотворан у служби? („Како успети у пионирској служби“, 15. мај 1989. /енгл./, страна 21)

• Могу ли живети далеко од породице и пријатеља? („Суочавање с носталгијом у Божјој служби“, 15. мај 1994, страна 28)

• Могу ли научити нови језик? („Служење у скупштини на страном језику“, 15. март 2006, страна 17)

• Да ли ми финансијска ситуација омогућава да се преселим? („Да ли можеш служити на страном подручју?“, 15. октобар 1999, страна 23)

[Слика на 6. страни]

Понизност и спремност могу позитивно утицати на локалну браћу

[Слика на 7. страни]

Успех имају они који су дошли да служе