„Посвети се... поучавању“

„ВИ МИ се обраћате са ’Учитељу‘ и ’Господе‘, и с правом то говорите, јер то и јесам“ (Јов. 13:13). Овим речима је Исус ученицима нагласио да је једна од његових улога да буде учитељ. Затим им је, нешто пре него што је узашао на небо, дао следећу заповест: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа... учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (Мат. 28:19, 20). Касније је апостол Павле такође истакао колико је важно бити учитељ Божје Речи. Он је хришћанског старешину, Тимотеја, овако саветовао: „Посвети се јавном читању, подстицању, поучавању... Размишљај о томе, сав се томе посвети, да твој напредак свима буде очигледан“ (1. Тим. 4:13-15).

Данас, баш као и тада, поучавање је истакнуто обележје, како наше службе проповедања, тако и наших хришћанских састанака. Међутим, како се можемо посветити поучавању и како ће нам то помоћи да напредујемо као учитељи Божје Речи?

Угледај се на Великог Учитеља

Исусов начин поучавања свидео се многима који су га слушали. Запази како су његове речи деловале на присутне у синагоги у Назарету. Лука је у свом јеванђељу забележио: „Сви су му одобравали и дивили се привлачним речима које су излазиле из његових уста“ (Лука 4:22). Исусови ученици су у проповедању следили образац који је он поставио. Тако је апостол Павле својим суверницима рекао: „Угледајте се на мене, као што сам се и ја угледао на Христа“ (1. Кор. 11:1). Пошто се трудио да користи Исусове методе поучавања, Павле је био веома делотворан док је ’поучавао јавно и од куће до куће‘ (Дела 20:20).

Поучавање „на тргу“

У 17. поглављу Дела апостолских налази се извештај из ког се види Павлова изванредна способност да јавно поучава. Тамо се говори о његовој посети Атини. Павле је свуда по том граду — на улицама и другим јавним местима — видео идоле. Није чудо што је био веома узнемирен. Па ипак, он је своје емоције држао под контролом. У ствари, он је „у синагоги резоновао с Јудејцима... а и на тргу сваки дан с онима који су се тамо затекли“ (Дела 17:16, 17). Какав добар пример за нас! Када се трудимо да разговарамо са свим људима, без обзира на њихово порекло, и то не на осуђивачки начин, већ с поштовањем, ми утиремо пут за неке који ће слушати и можда се чак ослободити ропства кривој религији (Дела 10:34, 35; Откр. 18:4).

Није било лако проповедати тим људима на тргу. Међу њима је било филозофа чија су гледишта била неспојива са истином коју је Павле проповедао. Када се у нечему нису слагали с њим, сигурно је узео у обзир њихове примедбе. Неки су за њега рекли да је „брбљивац“ (на грчком дословно: „скупљач семења“). Други су рекли: „Изгледа да објављује нека туђа божанства“ (Дела 17:18).

Међутим, Павла нису обесхрабриле ниподаштавајуће опаске тих људи. Напротив, када су тражили од њега да објасни учења о којима говори, он је искористио ту прилику да им изнесе један дубокоуман говор. У њему су дошле до изражаја његове учитељске способности (Дела 17:19-22; 1. Петр. 3:15). Сада ћемо детаљно анализирати тај говор како  бисмо извукли поуке које нам могу помоћи да будемо вештији учитељи.

Успостави заједнички темељ

Павле је рекао: „Људи Атињани, видим да сте у свему побожнији од других. Наиме... посматрајући оно што ви обожавате, нашао сам и олтар с натписом: ’Непознатом Богу‘. Дакле, оно што ви обожавате, а да и не познајете, то вам ја објављујем“ (Дела 17:22, 23).

Павле је обраћао пажњу на своје окружење. На основу својих запажања могао је доста тога сазнати о онима којима се обраћао. И ми можемо доста тога сазнати о станару ако запажамо неке ствари. Примера ради, играчке у дворишту или неки детаљи на вратима могу нам много тога рећи. Уколико можемо претпоставити какве су животне околности станара, моћи ћемо да одлучимо не само шта да кажемо већ и како да то кажемо (Кол. 4:6).

Павле није осуђивао Атињане. Међутим, он је установио да се њихов начин ’обожавања‘ заснива на незнању. Павле им је јасно рекао како могу обожавати истинитог Бога (1. Кор. 14:8). Зато је веома важно да када говоримо о доброј вести о Божјем Краљевству будемо јасни и да својим говором не осуђујемо друге.

Буди тактичан и непристран

Павле је даље рекао: „Бог који је створио свет и све што је у њему, он, Господар неба и земље, не пребива у храмовима саграђеним рукама, нити му служе људске руке као да је њему нешто потребно, јер он сам даје свима живот и дах и све“ (Дела 17:24, 25).

Павле је овде тактично скренуо пажњу на Јехову који је извор живота када је на њега указао као на ’Господара неба и земље‘. За нас је велика част што можемо помагати људима доброг срца, који долазе из различитих религија и потичу из различитих култура, да разумеју да сва жива створења дугују свој живот Јехови Богу (Пс. 36:9).

Павле је затим рекао: „И од једног човека начинио је сав људски род... и одредио је времена и поставио границе њиховог становања, да траже Бога не би ли га некако напипали и нашли, иако није далеко ни од кога од нас“ (Дела 17:26, 27).

Људи стичу утисак о томе какав је наш Бог на основу тога како их поучавамо. Јехова није пристран и допушта људима из свих народа да га ’некако напипају и нађу‘. Слично томе, и ми смо непристрани јер свима проповедамо. Трудимо се да онима који верују у Створитеља помогнемо да му се приближе, јер ће им то донети вечне благослове (Јак. 4:8). Али како да помогнемо онима који сумњају да Бог постоји? Тако што ћемо се угледати на Павла. Погледајмо шта је он даље рекао.

„По њему имамо живот и мичемо се и постојимо, као што су и неки од ваших песника рекли: ’Чак смо и потомство његово.‘ Кад смо дакле Божје потомство, не смемо сматрати да је Бог налик злату или сребру или камену“ (Дела 17:28, 29).

 Да би придобио пажњу Атињана, Павле је цитирао неке песнике које су они знали и ценили. Ми се исто тако трудимо да успоставимо заједнички темељ с људима тако што с њима резонујемо о ономе што логично могу прихватити. Примера ради, поређење које је Павле дао у својој посланици Јеврејима данас је уверљиво баш као и онда. Он је тамо рекао: „Сваки дом је неко саградио, а онај ко је све саградио јесте Бог“ (Јевр. 3:4). Када размисле о овом једноставном поређењу, станари могу увидети да је оно о чему говоримо истина. Размотримо сада још једно обележје Павловог делотворног поучавања, а то је мотивација.

Нагласи да није остало још много времена

Павле је рекао: „Истина, Бог се не обазире на времена таквог незнања, него сада поручује људима да се сви свуда покају. Јер је одредио дан у ком намерава да суди свету по правди, преко човека ког је за то одредио“ (Дела 17:30, 31).

То што Бог привремено допушта зло свима нама омогућава да му покажемо шта нам је заиста у срцу. Од пресудне је важности да истичемо чињеницу да живимо у свету ком није остало још много времена и да са уверењем говоримо о благословима Божјег Краљевства које је сада тако близу (2. Тим. 3:1-5).

Људи различито реагују

„Кад су чули за ускрсење мртвих, једни су почели да се ругају, док су други рекли: ’Слушаћемо те о томе и други пут.‘ Тако је Павле отишао од њих. Неки људи су му се придружили и постали верници“ (Дела 17:32-34).

Неки одмах прихвате нашу поуку, док је другима потребно више времена да би се уверили у ваљаност нашег резоновања. Али чак и када само једна особа на основу тога што смо јој јасно и једноставно објашњавали библијска учења добро упозна Јехову, ми смо захвални што ју је Бог преко нас привукао свом Сину (Јов. 6:44).

Поуке које можемо извући

Док размишљамо о Павловом говору можемо много научити о томе како да библијска учења објаснимо другима. Уколико у скупштини држимо јавна предавања, треба да се угледамо на Павла и да будемо тактични бирајући речи, чиме ћемо помоћи онима који нису Сведоци да разумеју и прихвате библијска учења. Ми желимо да та учења изнесемо јасно, али ћемо при том пазити да не критикујемо уверења било кога међу присутнима. Исто тако, трудимо се да док јавно проповедамо будемо и уверљиви и тактични. Ако тако радимо, онда заиста можемо рећи да смо послушали Павлов савет да се ’посветимо поучавању‘.

[Слика на 30. страни]

Павле је поучавао јасно, једноставно и с пуно такта

[Слика на 31. страни]

Попут апостола Павла и ми треба да пазимо на осећања оних којима проповедамо