„Плод духа“ прославља Бога
„Плод духа“ прославља Бога
„Мој Отац се прославља тиме да доносите много плода“ (ЈОВ. 15:8)
1, 2. (а) Како бисмо могли позитивно утицати на друге? (б) Који дар од Јехове нам помаже да му још боље служимо?
ЗАМИСЛИМО две ситуације: Једна сестра примећује да је једна млађа сестра у скупштини нешто забринута. Договара се с њом да иду у службу проповедања. Док су у служби, млађа сестра почиње да прича шта је мучи. Касније тог истог дана, она захваљује Јехови у молитви што је та зрела сестра била заинтересована за њу. Управо то јој је било потребно. Негде другде, један брачни пар се недавно вратио из једне стране земље у коју су ишли да проповедају. Док у једном друштву одушевљено причају шта су тамо доживели један млади брат их пажљиво слуша. Неколико година касније, док се и сам спрема да као мисионар крене у једну страну земљу, присећа се тог брачног пара и разговора који га је подстакао да размишља о таквој служби.
2 Можда те ове ситуације подсећају на некога ко је имао велики утицај на твој живот. Наравно, ретко кад само један разговор може променити нечији живот, али зато свакодневно имамо прилике да храбримо и јачамо друге. Замисли да постоји нешто захваљујући чему можеш стећи неке вештине и развити особине које ће ти омогућити да будеш од још веће користи својој браћи и сестрама и да на још бољи начин служиш Богу. Зар то не би било дивно? Јехова нам пружа један такав дар — свој свети дух (Лука 11:13). Када Божји дух делује у нашем животу, он у нама ствара добре особине које се позитивно одражавају на нашу целокупну службу Богу. Свети дух је предиван дар! (Прочитати Галатима 5:22, 23.)
3. (а) Како развијањем ’плода духа‘ славимо Бога? (б) На која ћемо питања добити одговор?
3 Особине које свети дух ствара у нама јесу одраз личности Јехове Бога, од кога и потиче тај дух (Кол. 3:9, 10). Исус је показао који је најважнији разлог због ког хришћани треба да се угледају на Бога. Он је апостолима рекао: „Мој Отац се прославља тиме да доносите много плода“ a (Јов. 15:8). Када развијамо „плод духа“, то се јасно види по начину на који говоримо и поступамо и тада доносимо хвалу нашем Богу (Мат. 5:16). У ком смислу се плод духа разликује од онога по чему је препознатљив Сатанин свет? Како можемо развијати плод духа? Зашто нам то може бити тешко? Одговоре на та питања добићемо док будемо разматрали прва три плода духа, наиме љубав, радост и мир.
Љубав која је одраз Божје љубави
4. Какву љубав као Исусови следбеници треба да имамо према другима?
4 Љубав која настаје деловањем светог духа знатно се разликује од љубави која је уобичајена у овом свету. У ком смислу? Она је одраз Божје љубави. Исус је указао на ту разлику у Проповеди на гори. (Прочитати Матеја 5:43-48.) Он је рекао да су чак и грешници добри према онима који су добри према њима. Код такве љубави нема праве самопожртвованости, већ се све своди на узајамно чињење услуга. Ако желимо да будемо „синови свог Оца који је на небесима“ морамо бити другачији. Уместо да према другима будемо онакви какви су они према нама, треба да гледамо на њих и да се опходимо према њима исто као Јехова. Исус је рекао да треба да волимо своје непријатеље. Али како је то могуће?
5. Како можемо показати љубав према онима који нас прогоне?
5 Размислимо о следећем примеру из Библије. Док су проповедали у Филипима, Павле и Сила су били ухапшени, кажњени батинама и бачени у затвор, где су им ноге стављене у кладе. Највероватније је и затворски чувар био груб према њима. Када су изненада били ослобођени услед једног земљотреса, да ли су искористили ту прилику да му се освете? Не. Они су имали самопожртвовану љубав и зато су му брзо прискочили у помоћ и омогућили њему и читавој његовој породици да прихвате хришћанство (Дела 16:19-34). И данас многа наша браћа ’благосиљају оне који их прогоне‘ (Римљ. 12:14).
6. Како можемо показати самопожртвовану љубав према нашој браћи? (Видети оквир на 21. страни.)
6 Љубав према нашим суверницима иде још даље. „Ми смо дужни да свој живот положимо за своју браћу.“ (Прочитати 1. Јованову 3:16-18.) Међутим, углавном су у питању много мање ствари у којима треба да покажемо љубав. На пример, ако смо рекли или урадили нешто чиме смо повредили неког брата, љубав ћемо показати тако што ћемо се потрудити да изгладимо односе с њим (Мат. 5:23, 24). А шта ако неко увреди нас? Да ли смо ’спремни да опростимо‘ или смо понекад кивни на неког брата или сестру? (Пс. 86:5). Снажна љубав која настаје деловањем светог духа може нам помоћи да пређемо преко мањих грешака, спремно опраштајући другима „као што је Јехова спремно опростио“ нама (Кол. 3:13, 14; 1. Петр. 4:8).
7, 8. (а) Како љубав према Богу утиче на нашу љубав према људима? (б) Како можемо развити још већу љубав према Јехови? (Видети слику.)
7 Како можемо развијати самопожртвовану љубав према нашој браћи? Тако што ћемо развијати још већу љубав према Богу (Еф. 5:1, 2; 1. Јов. 4:9-11, 20, 21). Тренуци када смо сами с Јеховом док читамо Библију, размишљамо о томе што смо прочитали и молимо се испуњавају нам срце љубављу према нашем небеском Оцу. Међутим, да бисмо се приближили Богу потребно је да искупљујемо време за то.
8 Приказаћемо то једним примером: Замисли да сваког дана само током одређеног сата смеш да читаш Божју Реч, да размишљаш о њој и да се молиш Јехови. Зар не би онда љубоморно чувао тај термин у ком можеш да приступиш Јехови? Наравно, нико ти не може одредити кад ћеш се молити Богу и већина нас може читати Библију кад год то пожели. Па ипак, можда треба да предузмемо одређене кораке како се не би десило да у мору свакодневних обавеза изгубимо време које би требало да посветимо Јехови. Да ли сваког дана у складу са својим околностима искупљујеш време да би се приближио Јехови?
’Радост која долази посредством светог духа‘
9. Чиме се одликује радост која настаје деловањем светог духа?
9 Истакнута карактеристика плода духа је постојаност. Она долази до изражаја и код радости, која је други по реду плод духа о ком ћемо сада говорити. Радост је попут отпорне биљке која опстаје чак и у суровој средини. Многе Божје слуге широм света су ’упркос многим невољама прихватиле реч с радошћу која долази посредством светог духа‘ (1. Сол. 1:6). Други се суочавају с проблемима и губицима. Али Јехова им путем светог духа даје снагу да ’потпуно устрају и буду дуготрпљиви с радошћу‘ (Кол. 1:11). На чему се заснива та радост?
10. Зашто смо радосни?
10 За разлику од ’несигурног богатства‘ Сатаниног света, духовно благо које добијамо од Јехове има непролазну вредност (1. Тим. 6:17; Мат. 6:19, 20). Радосни смо јер нам је Јехова дао дивну наду у вечни живот. Радосни смо и зато што смо део међународног хришћанског братства. Изнад свега, радосни смо зато што смо у пријатељству с Богом. Попут Давида, који је хвалио Јехову у песми иако је морао да живи као бегунац, и ми можемо рећи: „Јер је љубав твоја боља од живота; зато ће те усне моје хвалити. Тако ћу те благосиљати целог живота свога“ (Пс. 63:3, 4). Чак и када имамо проблеме, ми од свег срца с радошћу хвалимо Бога.
11. Зашто је важно да с радошћу служимо Јехови?
11 Апостол Павле је подстицао хришћане: „Увек се радујте у Господу. И опет кажем: Радујте се!“ (Фил. 4:4). Због чега је важно да с радошћу служимо Јехови? Због спорног питања које је Сатана поставио у вези с тим да ли Јехова има право да буде Врховни Владар. Сатана тврди да нико не служи Богу драге воље (Јов 1:9-11). Ако бисмо Богу служили савесно али без радости, наша жртва хвале не би била потпуна. Зато се ми трудимо да се одазовемо на позив који упућује псалмиста: „Служите Јехови радосно! Дођите пред њега уз радосне поклике!“ (Пс. 100:2). Ми славимо Бога само када му радосно и драговољно служимо.
12, 13. Како се можемо изборити с негативним осећањима?
12 Руку на срце, понекад су чак и они који служе Јехови обесхрабрени и боре се да остану позитивни (Фил. 2:25-30). Шта нам може помоћи у таквим тренуцима? У Ефешанима 5:18, 19 пише: „Испуњавајте [се] духом... Певајте и песмом хвалите Јехову у својим срцима.“ Како можемо применити овај савет?
13 Када нас опхрвају негативна осећања молимо се Јехови и трудимо се да размишљамо о ономе што је хвале вредно. (Прочитати Филипљанима 4:6-9.) Некима значи када слушају и певуше песме из наше песмарице јер им то подиже дух и помаже им да позитивно размишљају. Један брат који је пролазио кроз један веома тежак период у свом животу, због чега је често био под стресом и обесхрабрен, каже: „Осим што сам се често горљиво молио, научио сам напамет неколико песама из наше песмарице. Певање тих прелепих хвалоспева, било наглас било у себи, враћало ми је унутрашњи мир. У то време је била објављена књига Приближи се Јехови. Те године сам је два пута прочитао. Она ми је била као мелем на рану. Знам да је Јехова благословио мој труд.“
’Мир који вас повезује‘
14. Чему доприноси мир који настаје деловањем светог духа?
14 На нашим међународним конгресима делегати из различитих земаља уживају у дружењу с браћом и сестрама. У таквим приликама долази до изражаја једна одлика мира у ком Божји народ данас ужива, а то је наше јединство широм света. Људи су често запањени када виде како се они од којих би се очекивало да су једни другима непријатељи ’истински труде да одрже јединство духа у миру који их повезује‘ (Еф. 4:3). То јединство је стварно задивљујуће, посебно када се узме у обзир шта су све многи од њих морали да превазиђу.
15, 16. (а) Којег је порекла био Петар и шта му је због тога тешко падало? (б) Како је Јехова помогао Петру да промени свој став?
15 Није лако ујединити људе различитог порекла. Да бисмо лакше разумели шта морамо превазићи да бисмо постигли такво јединство, погледајмо шта се десило апостолу Петру у првом веку. Какав је став имао према необрезаним нејеврејима види се из његових следећих речи: „Добро знате да Јудејцу Закон забрањује да се дружи с човеком из другог народа или да долази код њега, али мени је Бог показао да ниједног човека не зовем поганим или нечистим“ (Дела 10:24-29; 11:1-3). С обзиром на гледиште које је било уобичајено у то доба Петар је очигледно одрастао у уверењу да га Закон обавезује на то да воли само Јудејце. Можда му је било сасвим нормално да на нејевреје гледа као на непријатеље које треба мрзети. b
16 Замисли само колико је Петру било необично што улази у Корнелијеву кућу. Да ли човек који је раније имао лоше мишљење о нејеврејима може сада да живи с њима у миру и слози? (Еф. 4:3, 16). Може, јер је неколико дана пре тога под утицајем Божјег духа Петар почео да мења свој став и превазилази предрасуде. Јехова му је путем једне визије јасно показао да његово гледиште о људима не зависи од њихове расе или националности (Дела 10:10-15). Зато је Петар рекао Корнелију: „Сад заиста схватам да Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела 10:34, 35). Петар се променио и заиста је живео у јединству са ’свом браћом‘ (1. Петр. 2:17).
17. Зашто је јединство које влада међу Божјим народом задивљујуће?
17 Оно што је Петар доживео помаже нам да разумемо колико су се у данашње време неки морали променити да би постали Божје слуге. (Прочитати Исаију 2:3, 4.) Милиони људи „из свих народа и племена и народности и језика“ променили су свој начин размишљања и ускладили га с ’Божјом вољом — оним што је добро, угодно и савршено‘ (Откр. 7:9; Римљ. 12:2). На многе од њих су раније утицали мржња, непријатељство и разједињеност који су раширени у Сатанином свету. Али захваљујући ономе што су научили из Божје Речи и уз помоћ светог духа, научили су да се ’труде да унапређују мир‘ (Римљ. 14:19). Јединство које из тога проистиче доноси хвалу Богу.
18, 19. (а) Како свако од нас може допринети миру и јединству у скупштини? (б) О чему ћемо говорити у следећем чланку?
18 Како свако од нас доприноси миру и јединству међу Божјим народом? У многим скупштинама има објавитеља који су се доселили из других земаља. Неки имају другачије обичаје или можда не говоре добро наш језик. Да ли се трудимо да их упознамо? Божја Реч нам то саветује. Павле је скупштини у Риму, у којој је било хришћана и јеврејског и нејеврејског порекла, написао: „Радо прихватајте једни друге, као што је и Христ радо прихватио нас, на славу Богу“ (Римљ. 15:7). Да ли у твојој скупштини постоји неко кога би могао боље упознати?
19 Шта још можемо учинити како бисмо дозволили да свети дух делује у нашем животу? У следећем чланку ћемо добити одговор на то питање док будемо говорили о преосталим плодовима духа.
[Фусноте]
a Плод који је Исус споменуо односи се и на „плод духа“ и на „плод усана“ који прави хришћани приносе Богу када проповедају добру вест о Краљевству (Јевр. 13:15). Грчка реч која је у Галатима 5:22 преведена са „плод“ јесте збирна именица, што значи да су љубав, радост, мир и остало што се спомиње у овом и следећем стиху плодови, то јест резултат деловања светог духа.
b У Левитској 19:18 пише: „Не освећуј се и не буди киван на синове свог народа. Воли свог ближњег као самог себе.“ Јудејске верске вође сматрале су да се изрази ’синови свог народа‘ и ’ближњи‘ односе само на Јудејце. Према Закону Израелци нису смели да се мешају с другим народима. Али Закон није одобравао гледиште које су заговарале верске вође из првог века, наиме да су сви нејевреји били непријатељи и да их је требало мрзети.
Како би одговорио?
• Како можемо показати самопожртвовану љубав према нашој браћи?
• Зашто је важно да с радошћу служимо Богу?
• Како можемо допринети миру и јединству у скупштини?
[Питања за разматрање]
[Оквир на 21. страни]
„То су прави хришћани“
У књизи Between Resistance and Martyrdom—Jehovah’s Witnesses in the Third Reich наводи се шта је рекао један млади Јеврејин када је описивао свој први сусрет с Јеховиним сведоцима након што је дошао у концентрациони логор Нојенгаме.
„Чим смо ми Јевреји из Дахауа стигли у логор, други Јевреји су почели да сакривају све што су имали да не би то морали да деле с нама... Пре него што смо доспели у логор помагали смо једни другима. Али овде, када се радило о животу и смрти, сви су мислили само на себе. Али замислите шта су Истраживачи Библије радили. У то време су имали веома тежак посао. Поправљали су неке водоводне цеви. Било је хладно, а они су по цео дан стајали у леденој води. Никоме није било јасно како су то могли да издрже. Говорили су да им Јехова даје снагу. И њима је, као и нама, хлеб био преко потребан јер су били гладни. Али шта су они урадили? Сакупили су сав хлеб који су имали и пола од тога су узели за себе, а остало су дали својим суверницима који су управо стигли из Дахауа. Срдачно су их дочекали и изљубили. Помолили су се пре него што су почели да једу. После тога су сви били сити и срећни. Рекли су да више нису гладни. Тада сам помислио: То су прави хришћани.“
[Слике на 19. страни]
Да ли сваког дана искупљујеш време да би се приближио Јехови?