Јуј — борац за обожавање Јехове

ЈУЈ се борио за обожавање истинитог Бога. Био је предузимљив, хитар, доследан, реван и храбар. Поседовао је особине које и ми треба да имамо.

Јуј је добио један задатак када је у израелском народу владало лоше стање. Земља је била под утицајем зле Језавеље, Ахавове удовице и мајке тадашњег краља Јорама. Она је наводила народ да обожава Вала уместо Јехову, убијала је Божје пророке и лоше утицала на народ својим ’блудом и врачањем‘ (2. Краљ. 9:22; 1. Краљ. 18:4, 13). Јехова је објавио да ће истребити цео Ахавов дом, па и Јорама и Језавељу. Ту акцију ће водити Јуј.

Јуј се први пут спомиње у Писму када седи с војним заповедницима на окупу у време док су Израелци ратовали са Сиријцима код Рамота у Галаду. Он је био официр високог ранга, ако не и заповедник целе израелске војске. Пророк Јелисеј је послао једног од пророчких синова да помаже Јуја за краља и да му каже да убије све мушке чланове Ахавове отпадничке породице (2. Краљ. 8:28; 9:1-10).

Када су други заповедници питали Јуја за разлог његове посете, он најпре није ништа хтео да им каже. Али на њихово инсистирање, рекао им је истину и онда су он и његови људи почели да кују заверу против Јорама (2. Краљ. 9:11-14). Вероватно је међу војницима већ постојала озлојеђеност и отпор према краљевској породици и Језавељином утицају. Шта год да је било по среди, Јуј је пажљиво размислио на који би начин било најбоље да изврши задатак који му је поверен.

Краљ Јорам је био рањен у бици па се склонио у град Језраел да би се опоравио. Јуј је знао да нико у Језраелу не сме сазнати за његов план уколико жели да он успе. Зато је рекао: „Нека нико не побегне из града [Рамота у Галаду] да не би отишао и јавио то у Језраел“ (2. Краљ. 9:14, 15). Можда је очекивао да ће наићи на известан отпор јединица које су биле одане Јораму. Желео је да искључи било какву могућност за тако нешто.

МАХНИТА ВОЖЊА

Играјући на фактор изненађења, Јуј је бојним колима прешао раздаљину од 72 километра између Рамота у Галаду и Језраела. Док се брзо приближавао граду, стражар на кули је видео „мноштво Јујевих људи“ (2. Краљ. 9:17). Вероватно је Јуј са собом повео велику војску,  јер је хтео да буде сигуран да ће остварити свој план.

Уочивши храброг Јуја у једним од кола, стражар је узвикнуо: „Вози махнито“ (2. Краљ. 9:20). Јуј је вероватно и у нормалним околностима брзо возио, али овом приликом је био нарочито брз.

Након што је одбио да било шта каже двојици гласника који су били послати, пред Јуја су изашли краљ Јорам и јудејски краљ Охозија, сваки на својим колима. На Јорамово питање: „Долазиш ли с миром?“, Јуј је оштро одговорио: „Како може бити мир док је блуда твоје мајке Језавеље и њеног силног врачања?“ Кад је то чуо, Јорам је хтео да побегне. Али Јуј је био бржи! Натегао је лук и зарио стрелу Јораму у срце. Краљ се срушио мртав у својим колима. Премда је Охозија успео да побегне, Јуј га је стигао па су његови људи и њега убили (2. Краљ. 9:22-24, 27).

Следећи члан Ахавовог дома кога је требало убити била је зла краљица Језавеља. Јуј је њу с правом назвао ’проклетницом‘. Док је улазио у Језраел, видео ју је како гледа с прозора краљевског двора. Не трошећи много речи, заповедио је дворанима да је баце с прозора. Затим су ту жену која је искварила цео Израел изгазили његови коњи. Јуј је потом убио на десетине чланова породице злог Ахава (2. Краљ. 9:30-34; 10:1-14).

Иако није пријатно размишљати о насиљу, треба да разумемо да је Јехова у то време користио своје слуге да би спровеле у дело његове пресуде. Писмо каже: „Бог је учинио да Охозији буде на пропаст што је дошао код Јорама. Кад је тамо дошао, отишао је с Јорамом у сусрет Јују, Нимсијевом унуку, кога је Јехова помазао да истреби Ахавов дом“ (2. Лет. 22:7). Када је наредио да се Јорамово тело избаци из кола на Навутејеву њиву, Јуј је схватио да се тиме испунило Јеховино обећање да ће казнити Ахава што је убио Навутеја. Поред тога, Јују је било заповеђено да ’освети крв [Божјих] слугу‘ коју је пролила Језавеља (2. Краљ. 9:7, 25, 26; 1. Краљ. 21:17-19).

Данас ниједан Јеховин слуга не користи физичку силу против оних који се супротстављају обожавању истинитог Бога. „Моја је освета“, каже Бог (Јевр. 10:30). Али да би се скупштина заштитила  од особа које је могу искварити, старешине морају бити храбре попут Јуја (1. Кор. 5:9-13). Сви чланови скупштине такође треба да буду одлучни у намери да се не друже са искљученима (2. Јов. 9-11).

ЈУЈ НИЈЕ ДОЗВОЛИО ДА ИКО БУДЕ СУПАРНИК ЈЕХОВИ

С каквим мотивима је Јуј извршио свој задатак види се из онога што је рекао верном Јонадаву: „Пођи са мном и видећеш да нећу дозволити да ико буде супарник Јехови.“ Јонадав је прихватио тај позив, попео се на Јујева бојна кола и отишао с њим у Самарију. Тамо је Јуј „поступао лукаво, јер је хтео да истреби оне који су обожавали Вала“ (2. Краљ. 10:15-17, 19).

Јуј је објавио да жели принети „велику жртву“ Валу (2. Краљ. 10:18, 19). Један изучавалац каже да се „Јуј послужио вештом игром речи“. Премда тај израз „у ширем смислу значи ’жртвовати‘, такође се користио за ’покољ‘ отпадника“. Пошто Јуј није хтео да иједан обожавалац Вала изостане с тог догађаја, све их је сакупио у Валовом храму и обукао у посебну одећу. Чим је била принета жртва паљеница, наредио је осамдесеторици људи да побију Валове обожаваоце. Затим је срушио Валов храм и од њега направио нужнике, тако да више није могао служити својој првобитној намени (2. Краљ. 10:20-27).

Тачно је да је Јуј пролио много крви. Ипак, у Писму је приказан као храбар човек који је ослободио Израел тлачитељске владавине Језавеље и њене породице. Да би иједан израелски вођа успео у томе, морао је да буде храбар, одлучан и реван. У једном библијском речнику стоји: „То је био тежак подухват и без устезања је темељно извршен. Блажим мерама се вероватно не би искоренило обожавање Вала у Израелу.“

Сигурно си приметио да је у појединим ситуацијама с којима се суочавају данашње Јеховине слуге потребно поседовати неке особине попут Јуја. На пример, шта треба да урадимо ако се нађемо у искушењу да учествујемо у нечему што Јехова осуђује? Тако нешто треба брзо, храбро и одлучно одбацити. Када је у питању наша оданост Јехови, не можемо дозволити да му ико буде супарник.

ПАЗИ ДА ПОСТУПАШ ПО ЈЕХОВИНОМ ЗАКОНУ

Крај записа о Јују пружа нам једно упозорење. Јуј ’није одступио од обожавања златне телади у Ветиљу и Дану‘ (2. Краљ. 10:29). Како је могуће да је човек који је био толико реван за чисто обожавање Бога толерисао идолопоклонство?

Јуј је можда мислио да ће Израел остати независан од Јуде само ако то буде и у религиозном смислу. Зато је попут претходних израелских краљева покушао да задржи Израелце подаље од Јуде тиме што није укинуо обожавање телета. Али тако је показао недостатак поуздања у Јехову, који га је поставио за краља.

Јехова је похвалио Јуја зато што је „поступао добро, чинећи оно што је исправно у [Јеховиним] очима“. Међутим, Јуј „није пазио да целим срцем поступа по закону Јехове, Израеловог Бога“ (2. Краљ. 10:30, 31). Кад узмемо у обзир све што је Јуј раније урадио, можда смо изненађени и разочарани. Ипак, из свега тога извлачимо једну поуку. Никада не треба да олако гледамо на наше пријатељство с Јеховом. Сваког дана треба да развијамо оданост Богу тако што ћемо проучавати његову Реч, дубоко размишљати о њој и искрено се молити нашем небеском Оцу. Зато пазимо да целим срцем поступамо по Јеховином закону (1. Кор. 10:12).

[Оквир на 4. страни]

Јуј као историјска личност

Критичари често доводе у питање да ли су заиста постојале особе које се спомињу у Светом писму. Да ли постоје ванбиблијски докази који потврђују да је Јуј стварно живео?

Овај израелски краљ се спомиње по имену у најмање три извора из древне Асирије. У једном од њих се наводи да приказује Јуја, или једног његовог изасланика, како се клања пред асирским краљем Салманасаром III и предаје данак. Натпис гласи овако: „Данак Јуја (Иауе), сина Амријевог (Хумријевог); од њега добих сребра, злата, златну чинију саплу, златну вазу са зашиљеним дном, златних чаша, златних посуда, калаја, краљевску палицу, (и) дрвени пурухту [није познато значење последње речи].“ Јуј није дословно био „син Амријев“, већ се тај израз користио за израелске краљеве који су владали после њега, вероватно зато што је Амрије био чувен и зато што је он изградио израелску престоницу Самарију.

Ничим се не може потврдити изјава асирског краља да је Јуј наводно платио данак. Ипак, он три пута спомиње Јуја — на једној стели, на Салманасаровом кипу и у асирским краљевским аналима. Поред таквих навода, не остаје никаква сумња да је ова библијска личност заиста постојала.