’Ваша дела биће награђена‘

НА ЧЕЛУ своје војске, краљ Аса журно прелази долину од јудејских брда до приобалне равнице. Тамо где се долина шири, Аса застаје и у чуду скоро остаје без даха. Угледао је огроман логор у коме дословно има милион етиопских војника. Његова војска је скоро упола мања.

О чему Аса размишља уочи битке? Да ли о томе како да организује војску? Како да их охрабри? Да ли да напише писмо својој породици? Не, не размишља о томе. Аса се у тој озбиљној ситуацији моли Јехови.

Пре него што размотримо његову молитву и сазнамо шта се десило, погледајмо какав је човек био краљ Аса. Зашто је у овој ситуацији тако поступио? Да ли је имао основа да тражи и очекује Божју помоћ? Како нам запис о краљу Аси помаже да разумемо да Јехова благосиља дела својих слугу?

АСА ПОДУПИРЕ ОБОЖАВАЊЕ ЈЕХОВЕ

У периоду од 20 година након што је Израел подељен на два краљевства, Јудино краљевство се потпуно искварило паганским обичајима. Када је Аса постао краљ 977. пре н. е., чак је и краљевски двор био упрљан обожавањем хананских богова и богиња плодности. Али запис о Асиној владавини, написан под Божјим надахнућем, каже да је он „чинио оно што је добро и исправно у очима Јехове, његовог Бога“. Аса је ’уклонио олтаре туђих богова и обредне узвишице, оборио обредне стубове и посекао обредна дебла‘ (2. Лет. 14:2, 3). Осим тога, протерао је из Јуде „храмске блуднике“, који су у име религије упражњавали хомосексуалне односе. Али Аса се није зауставио на томе. Подстицао је народ да ’тражи Јехову, Бога својих праочева, и да се држи закона и заповести‘ (1. Краљ. 15:12, 13; 2. Лет. 14:4).

Јехова је био задовољан оним што је Аса чинио и наградио га је тиме што је у земљи владао мир. Зато је краљ могао рећи: „Тражили [смо] Јехову, свог Бога. Тражили смо га, и он нам је дао мир на свим нашим границама.“ Народ је искористио период мира да утврди градове широм Јуде. У Библији се каже: „Тако су градили и имали су успеха“ (2. Лет. 14:1, 6, 7).

НА БОЈНОМ ПОЉУ

Имајући у виду оно што смо сазнали о Аси, не треба да нас изненади што се молио Јехови када се суочио с најбројнијом војском која се спомиње у Светом писму. Аса је знао да Бог награђује своје слуге када исказују веру у њега. У молитви је преклињао Јехову за помоћ. Схватио је да уколико се ослања на Бога и има његову подршку, уопште није важно колико је бројан и моћан непријатељ. Исход тог сукоба могао је или прославити или осрамотити Јехову, и Аса је то споменуо у молитви. Краљ се молио: „Помози нам, Јехова, Боже наш, јер се на тебе ослањамо и у твоје име смо изашли на ово мноштво. Јехова, ти си наш Бог, не дај да смртни човек буде јачи од тебе“ (2. Лет. 14:11). Аса је у суштини рекао: ’Етиопска војска у ствари напада тебе, Јехова. Немој дозволити да твоје име буде осрамоћено тиме што ће обични људи поразити оне који носе твоје име.‘ Зато је „Јехова поразио  Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и Етиопљани су побегли“ (2. Лет. 14:12).

Јеховин народ и данас има много моћних непријатеља. Ми се не боримо с њима дословним оружјем на неком бојном пољу. Али ипак можемо бити сигурни да ће Јехова наградити победом све своје верне слуге које воде духовни рат у његово име. Можда се ми лично боримо да не подлегнемо лежерном ставу што се тиче морала и неким својим слабостима, или се трудимо да заштитимо своју породицу од искварујућих утицаја. Међутим, с каквим год проблемима да се суочавамо, могу нас охрабрити речи из Асине молитве. Његова победа је у ствари била Јеховина победа и она показује шта могу очекивати сви они који се ослањају на Бога. Ниједна људска сила не може опстати пред Јеховом.

ОХРАБРЕЊЕ И УПОЗОРЕЊЕ

Кад се Аса враћао из битке, у сусрет му је дошао пророк Азарија. Он га је охрабрио, али и упозорио: „Чујте ме, Асо и цео Јудин и Венијаминов народе! Јехова ће бити с вама све док ви будете с њим. Ако га будете тражили, даће вам да га нађете, али ако га оставите, и он ће оставити вас.“ Још му је рекао: „А ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер ће ваша дела бити награђена“ (2. Лет. 15:1, 2, 7).

Ове речи могу ојачати нашу веру. Оне нам гарантују да ће Јехова бити с нама све док му верно служимо. Можемо бити сигурни да нас чује кад га молимо за помоћ. Азарија је рекао: „Будите храбри.“ Често нам је потребна велика храброст да бисмо чинили оно што је исправно, али знамо да уз Јеховину помоћ можемо успети у томе.

Асина бака Маха је начинила „језивог идола за обожавање обредног дебла“. Није му било лако да је свргне с положаја „краљице мајке“, али је у томе ипак успео и спалио њеног идола (1. Краљ. 15:13). Јехова је благословио, то јест наградио Асу због његове одлучности и храбрости. И ми морамо непоколебљиво заступати Јехову и његова праведна мерила, без обзира на то да ли чланови наше породице верно служе Јехови. Он ће нас наградити ако му останемо верни.

Један од благослова које је Аса имао било је и то што је видео како су многи Израелци из северног краљевства огрезлог у отпадништву прешли код њега у Јуду кад су схватили да има Јеховину наклоност. Они су толико ценили исправан начин обожавања Јехове да су били спремни да напусте свој дом да би живели међу Јеховиним слугама. Аса и цело краљевство Јуде ’склопили су савез да ће тражити Јехову свим својим срцем и свом својом душом‘, и народ се због тога радовао. До чега је то довело? Бог им је ’дао да га нађу и Јехова им је дао мир на свим њиховим границама‘ (2. Лет. 15:9-15). И ми се радујемо кад они који воле правду почну да служе Јехови на исправан начин.

Међутим, у речима пророка Азарије било је и упозорења. Он је рекао: ’Ако оставите Јехову и он ће оставити вас.‘ Немојмо дозволити да нам се тако нешто деси, јер последице заиста могу бити трагичне (2. Петр. 2:20-22). Свето писмо нам не каже зашто је Јехова упозорио Асу, али је очигледно да се краљ није обазирао на то.

 „БЕЗУМНО СИ ПОСТУПИО“

Тридесет и шесте године Асиног владања, израелски краљ Васа је показао своје непријатељство према Јуди. Можда је Васа желео да спречи своје поданике да одлазе код Асе и да се окрену исправном начину обожавања Јехове, па је из тог разлога почео да утврђује погранични град Раму, удаљен осам километара северно од Јерусалима. Уместо да тражи Божју помоћ, као што је то учинио кад су га напали Етиопљани, Аса је тражио помоћ од људи. Послао је дар краљу Сирије тражећи од њега да нападне северно краљевство Израела. Када је сиријска војска напала неке израелске градове, Васа је обуставио радове у Рами (2. Лет. 16:1-5).

Јехови се није допало оно што је Аса урадио и зато је послао пророка Ананија да му то каже. Будући да је Аса већ раније видео како је Јехова поступио са Етиопљанима, морао је знати да „Јехова очима својим претражује сву земљу да би показао своју силу штитећи оне који су му одани целим срцем“. Можда је добио лош савет или је можда сматрао да Васа и његова војска нису толико велика претња и да зато сам може да реши ту ситуацију. У сваком случају, Аса се није уздао у Јехову већ у несавршене људе. Ананије му је рекао: „Безумно си поступио у томе, и зато ће се од сада дизати ратови на тебе“ (2. Лет. 16:7-9).

Аса се лоше понео кад је чуо те речи. Наљутио се на Ананија и бацио га у кладе (2. Лет. 16:10). Да ли је Аса можда помислио: ’Зар после толико година верне службе заслужујем овакав прекор?‘ Да ли је можда у поодмаклим годинама изгубио здраво расуђивање? Свето писмо нам не каже ништа о томе.

У тридесет и деветој години свог владања, Аса је добио тешку болест ногу. У Библији се каже: „Ни док је био болестан није тражио Јехову него лекаре.“ Изгледа да је Аса у то време занемарио своје духовно здравље. По свему судећи, до краја живота није променио свој став. Умро је у четрдесет и првој години свог владања (2. Лет. 16:12-14).

Упркос свему, изгледа да су Асине добре особине и ревност за исправан начин обожавања Јехове превагнуле у односу на његове грешке. Никада није престао да служи Јехови (1. Краљ. 15:14). Шта онда можемо научити из његовог животног искуства? Оно нам помаже да схватимо колико је важно да размишљамо о томе како нам је Јехова раније помагао, јер нас таква драгоцена сећања могу подстаћи да га молимо за помоћ када се суочавамо с новим кушњама. И не смемо мислити да нам није потребан библијски савет зато што годинама верно служимо Богу. Без обзира на то колико му дуго већ верно служимо, Јехова ће нас прекорити ако грешимо. С понизношћу и благошћу треба да прихватимо исправку да бисмо имали користи од ње. Што је најважније, наш небески Отац ће бити с нама све док смо ми с њим. Јехова претражује целу земљу да би нашао оне који су му верни. Награђује их тако што их штити својом силом. Јехова је то учинио за Асу, а то може учинити и за нас.

[Истакнути текст на 9. страни]

Јехова награђује своје верне слуге које воде духовни рат

[Истакнути текст на 10. страни]

Потребна нам је храброст да бисмо чинили оно што је пред Јеховом исправно