1, 2. Шта ћемо у овом чланку сазнати о већим скуповима?

 ВЕЋ дуги низ година Јеховини сведоци се окупљају на међународним и обласним конгресима. Многи од нас можда већ деценијама долазе на такве радосне скупове.

² Божји народ се пре више хиљада година исто тако окупљао на светим скуповима. Сада ћемо размотрити како се Божји народ окупљао у древно доба, какве сличности постоје са данашњим окупљањима и усредсредићемо се на то како нам она користе (Пс. 44:1; Римљ. 15:4).

3. (а) Шта се догодило на првом скупу Јеховиног народа који се спомиње у Библији? (б) Како су Израелци знали када да се окупе?

³ Први велики скуп који се спомиње у Библији био је када су се Израелци окупили у подножју горе Синај да би примили поуку од Јехове. Био је то изузетно значајан догађај у историји народа који је на исправан начин обожавао Бога. Израелци сигурно никада нису заборавили ту прилику када им је Јехова показао своју моћ и дао им свој Закон (Изл. 19:2-9, 16-19; прочитати Излазак 20:18 и Поновљене законе 4:9, 10). Том приликом Израелци су ступили у посебан однос с Богом. Недуго после тога Јехова је рекао Мојсију како да сазива народ. Заповедио му је да направи две сребрне трубе којима ће сазивати „цео збор“ да се окупи „на улазу у шатор састанка“ (Бр. 10:1-4). Покушајмо само да замислимо какво је одушевљење тада владало у народу!

4, 5. Зашто су скупови које су организовали Мојсије и Исус Навин били посебно значајни?

 ⁴ Пред крај 40-годишњег путовања кроз пустињу, у изузетно важном тренутку у историји тог релативно новог народа, Мојсије је окупио своје сународнике. Израелци су били на самом прагу Обећане земље. То је био прави тренутак да Мојсије подсети своју браћу на све што је Јехова учинио за њих и што ће и даље чинити (Пон. зак. 29:1-15; 30:15-20; 31:30).

⁵ Можда је Мојсије баш том приликом рекао народу да треба да одржавају један посебан скуп. Сваке сабатне године током Празника сеница, мушкарци, жене, деца и странци који су живели међу њима морали су да се окупе на месту које је Јехова одредио ’да чују и да науче да се боје Јехове и да савесно поступају по свим речима овог закона‘. (Прочитати Поновљене законе 31:1, 10-12.) Тако је Јехова веома брзо након што су Израелци постали његов народ показао да жели да се они често састају да би научили његове заповести и сазнали шта је његова воља. Иако су Израелци освојили Обећану земљу, ипак су били окружени паганским народима. Зато их је Исус Навин окупио са циљем да их подстакне да остану верни Јехови. Они су се тог дана заклели да ће служити Богу (Ис. Нав. 23:1, 2; 24:1, 15, 21-24).

6, 7. Зашто се може рећи да су неки конгреси Јеховиних сведока у савремено доба били изузетно значајни?

⁶ И у савременој историји Јеховиног народа било је значајних конгреса који су били прекретница што се тиче организационих ствари или разумевања неких библијских стихова (Посл. 4:18). Истраживачи Библије су први велики конгрес после Првог светског рата одржали 1919. године у Сидар Поинту, у Охају. На том конгресу, коме је присуствовало око 7 000 људи, било је објављено да ће Божји народ уложити посебан труд да би се проповедало широм света. Године 1922, током деветодневног конгреса одржаног на истом месту, поново је било истакнуто колико је важно проповедати. Џозеф Ратерфорд је у свом говору рекао: „Будите верни и поуздани Господови сведоци! Борите се све док не буде избрисан и последњи траг Вавилона! Објављујте ту вест надалеко и нашироко! Свет мора сазнати да је Јехова Бог и да је Исус Христ Краљ над краљевима и Господар над господарима. Ово је најважнији дан. Гледајте, Краљ влада! Ви сте његови заступници. Зато објављујте, објављујте, објављујте вест о Краљу и његовом краљевству!“ Сви присутни на том конгресу, као и Божји народ широм света, наставили су да проповедају с још већом ревношћу.

⁷ Истраживачи Библије су 1931. године на конгресу у Колумбусу, у Охају, са одушевљењем прихватили име Јеховини сведоци. Затим је 1935. године у Вашингтону брат Ратерфорд објаснио на кога се односи израз „велико мноштво“ за које се у Откривењу каже да ’стоји пред престолом и пред Јагњетом‘ (Откр. 7:9-17). Године 1942, у јеку Другог светског рата, Натан Нор је одржао занимљив говор са темом „Мир — може ли потрајати?“ У том говору је објаснио ко је „скерлетна звер“ из 17. поглавља Откривења и да после рата треба још доста да се проповеда.

8, 9. Зашто су неки конгреси били упечатљиви?

⁸ На конгресу „Радосни народи“, одржаном 1946. у Кливланду, у Охају, брат Нор је изнео занимљив  говор под насловом „Изазови обнове и изградње“. Један брат који је током тог говора био на подијуму описао је реакцију публике следећим речима: „Те вечери сам стајао на бини иза њега и док је говорио о плановима за проширење бруклинског Бетела и штампарије, публика је то више пута поздравила громогласним аплаузом. Иако са те удаљености многима нисам могао видети лице, њихова радост се могла осетити.“ На међународном конгресу у Њујорку 1950. године, браћа и сестре су били одушевљени када је објављено да је изашао превод грчког дела Светог писма — Нови свет. У том преводу на савременом енглеском језику Божје име је било враћено на место које му с правом припада (Јер. 16:21).

⁹ Конгреси на којима је Јехова окупљао своје верне Сведоке после периода прогонства или забране исто тако су били упечатљиви. На пример, Адолф Хитлер се на једном стадиону у Нирнбергу зарекао да ће истребити Јеховине сведоке у Немачкој. Али 1955. године 107 000 Сведока се окупило на конгресу који је одржан на том истом месту. Многи од присутних нису могли задржати сузе радоснице. У Пољској су 1989. године одржана три конгреса под називом „Оданост Богу“. На њима је било 166 518 присутних, од којих су многи били из тадашњег Совјетског савеза и Чехословачке, као и из других источноевропских земаља. Многима је то био први пут да присуствују неком скупу на ком је било више од 15 или 20 Божјих слугу. И замислимо само каква је радост била 1993. године на међународном конгресу „Божанска поука“ у Кијеву, у Украјини, где су се крстиле 7 402 особе, што је највећи број крштених на неком конгресу у историји Јеховиних сведока! (Ис. 60:22; Аг. 2:7).

10. Који су конгреси за тебе били незаборавни и зашто?

¹⁰ Можда је и за тебе неки обласни или међународни конгрес био незабораван. Вероватно се сећаш првог конгреса коме си присуствовао или можда оног кад си се крстио. То су за тебе били веома значајни догађаји — успомене које никада не бледе (Пс. 42:4).

11. Које су празнике према Божјој заповести Израелци славили сваке године?

¹¹ Јехова је заповедио Израелцима да се састају у Јерусалиму три пута годишње и то за Празник бесквасних хлебова, Празник седмица (касније назван Педесетница) и за Празник сеница. Он им је рекао: „Три пута у години сви твоји мушкарци нека дођу пред лице истинитог Господа, Јехове“ (Изл. 23:14-17; Пон. зак. 16:16). Многи Израелци су добро разумели да ти празници играју важну улогу у служењу Јехови и зато су их празновали  са целом својом породицом (1. Сам. 1:1-7; Лука 2:41, 42).

12, 13. Шта су многи Израелци морали да раде да би присуствовали годишњим празницима?

¹² Размислимо само шта је за израелску породицу значило једно такво путовање. На пример, Јосиф и Марија су од Назарета до Јерусалима морали прећи око 100 километара. Колико им је само времена требало за такво путовање и то још са малом децом? Кад читамо како је Исус као дечак путовао у Јерусалим видимо да су рођаци и пријатељи понекад путовали заједно. Сигурно је било занимљиво путовати у друштву, припремати оброке и пронаћи преноћиште у непознатим местима. Али ипак знамо да су та путовања била безбедна јер су родитељи дозволили Исусу извесну меру слободе иако је имао само 12 година. Ти празници су сигурно били незаборавни, посебно за младе (Лука 2:44-46).

¹³ Чак и када су се Израелци расејали ван граница своје домовине, долазили су на те празнике. На Педесетницу 33. године, Израелци и прозелити допутовали су у Јерусалим из Италије, Либије, са Крита, из Мале Азије и Месопотамије (Дела 2:5-11; 20:16).

14. Како је присуствовање годишњим празницима требало да утиче на Израелце?

¹⁴ Током тих путовања Израелцима је било најбитније то што могу славити Јехову заједно са хиљадама других који му исто тако верно служе. Како је то утицало на њих? Јехова је свом народу у вези са Празником сеница рекао: „Радуј се на свој празник, ти и твој син, твоја кћи, твој роб, твоја робиња, сви Левијеви синови, странац, сироче и удовица који живе у твом граду. Седам дана слави празник у част Јехови, свом Богу, на месту које Јехова изабере, јер ће Јехова, твој Бог, благословити сваку твоју летину и свако дело твојих руку. И буди весео“ (Пон. зак. 16:14, 15; прочитати Матеја 5:3).

15, 16. Како си се ти жртвовао да би присуствовао неком конгресу и зашто је то било вредно труда?

¹⁵ Ти древни скупови представљају изванредан пример за Божји народ у данашње време. Иако се током векова много тога променило, данашњи конгреси су по много чему слични тим скуповима. Попут Божјег народа у библијско доба, и данас многи морају да се на неки начин жртвују да би присуствовали конгресима. Али то је ипак вредно сваког труда. Велики скупови су били, и још увек су веома важни у нашем обожавању Јехове. На њима добијамо поуку која нам помаже да останемо блиски са Јеховом. Конгресни програм нас подстиче да применимо оно што смо научили, помаже нам да избегнемо неке проблеме и да останемо усредсређени на оно што нас окрепљује, а не на оно што нам одузима снагу (Пс. 122:1-4).

¹⁶ Конгреси су увек изнова извор радости за браћу и сестре. У једном извештају са великог конгреса одржаног 1946. каже се да је заиста било изванредно видети толико хиљада радосних Сведока на једном месту. Било је посебно лепо чути браћу и сестре како уз пратњу великог оркестра песмом хвале Јехову. У извештају је још писало да су се у свим одељењима многобројни добровољци ставили на располагање. Били су срећни што могу служити својој браћи и сестрама. Вероватно си и ти доживео нешто  слично на обласним или међународним конгресима (Пс. 110:3; Ис. 42:10-12).

17. Шта се променило што се тиче организовања конгреса?

¹⁷ Неке ствари су се промениле што се тиче организовања конгреса. На пример, неке Божје слуге се сећају времена када су конгреси трајали и по осам дана! Програм је имао преподневни, послеподневни и вечерњи део. Служба проповедања је била редован део програма. Понекад је програм почињао у девет сати ујутру, а завршавао се у девет увече. Добровољци су напорно радили да би за све припремили доручак, ручак и вечеру. Данас конгреси не трају толико дуго и већина браће и сестара може несметано пратити програм јер свако од куће понесе нешто за оброк.

18, 19. Ком делу програма се посебно радујеш и зашто?

¹⁸ Неким деловима програма се већ дуги низ година посебно радујемо. Духовну „храну у право време“, која нам помаже да још боље разумемо библијска пророчанства и учења, добијамо не само посредством говора већ и посредством нових публикација које се објављују на конгресима (Мат. 24:45). Такве публикације често користимо док помажемо људима да разумеју библијску истину. Драме које се заснивају на Библији подстичу и младе и старе да преиспитају своје мотиве и да се заштите од утицаја овог света. Говор за крштење свима нама пружа прилику да поново размислимо о томе шта нам је најважније у животу и да се радујемо са онима који су одлучили да своје предање Јехови симболизују крштењем.

¹⁹ Велики скупови су већ хиљадама година саставни део исправног начина обожавања Јехове. Они нам данас помажу да будемо срећни, да останемо верни Јехови у тешким временима и да му служимо са још већом ревношћу. Пружају нам прилику да стекнемо нове пријатеље и да ценимо наше међународно братство. Конгреси су још један начин на који Јехова благосиља свој народ и брине о њему. Сви ми сигурно желимо да учинимо све што до нас стоји да бисмо присуствовали целокупном програму наших конгреса (Посл. 10:22).