1. У ком смислу се Јеховина обећања разликују од људских?

ЈЕХОВА је ’Бог истине‘ (Пс. 31:5). Будући да су људи несавршени, не можемо се увек ослонити на оно што кажу, али што се Бога тиче ’није могуће да он лаже‘ (Јевр. 6:18; прочитати Бројеве 23:19). Он увек испуњава обећања која даje људима. На пример, на почетку сваког дана стварања Бог је рекао шта ће учинити и „било је тако“. На крају шестог дана стварања „Бог је погледао све што је начинио и било је веома добро“ (Пост. 1:6, 7, 30, 31).

2. Шта је Божји починак и зашто је Бог посветио тај дан?

² Када је Јехова Бог рекао да је све што је створио веома добро, најавио је почетак седмог дана. То није дан од 24 сата, већ дугачак период у коме он почива од стварања на нашој планети (Пост. 2:2). Божји починак још увек траје (Јевр. 4:9, 10). У Библији се не каже када је тачно почео тај дан, али знамо да је то било након стварања Адамове жене, Еве, пре отприлике 6 000 година. Ускоро ће почети Христова хиљадугодишња владавина, током које ће се испунити Божја намера да земља буде рај у коме ће вечно живети савршени људи (Пост. 1:27, 28; Откр. 20:6). Зашто можемо бити сигурни да нас очекује таква будућност? Зато што је Бог „благословио седми дан и посветио га“. То је била гаранција да ће се упркос непредвиђеним проблемима Божја намера сигурно испунити до краја његовог починка (Пост. 2:3).

3. (а) Шта се догодило након што је почео Божји дан починка? (б) Како је Јехова указао на решење тог проблема?

 ³ Након што је почео дан починка, дошло је до побуне. Сатана, један од Божјих анђела, покушао је да наведе друге да служе њему, а не Богу. Изрекао је прву лаж, којом је преварио Еву и навео је да буде непослушна Јехови (1. Тим. 2:14). Ева је затим навела свог мужа да јој се придружи у тој побуни (Пост. 3:1-6). Чак ни у том најгорем тренутку у историји читавог свемира, када је Сатана практично оптужио Јехову да лаже, Јехова није сматрао да је неопходно да се закуне да ће се његова намера испунити. Премда се оно што је тада рекао тек касније разумело, он је указао на то како ће решити тај проблем: „Ставићу непријатељство између тебе [Сатане] и жене и између твог потомства и њеног потомства. Оно [обећани Потомак] ће ти главу здробити, а ти ћеш га у пету ранити“ (Пост. 3:15; Откр. 12:9).

4, 5. Како је Аврахам у неким ситуацијама потврдио истинитост својих речи?

⁴ На самом почетку људске историје вероватно није било потребе заклињати се да је нешто истина. Савршени људи који воле Бога и поступају попут њега немају потребу да се заклињу јер увек говоре истину и верују једни другима на реч. Али ситуација се променила када су на сцену ступили грех и несавршеност. Када су лаж и превара постали уобичајени међу људима, постало је неопходно да се у важним стварима заклињу да говоре истину.

⁵ Аврахам је током свог живота барем три пута био у прилици да се закуне (Пост. 21:22-24; 24:2-4, 9). На пример, након што је победио краља Елама и његове савезнике, у сусрет су му дошли краљеви Салима и Содома. Мелхиседек, краљ Салима, био је и „свештеник Свевишњег Бога“. Зато је благословио Аврахама и хвалио Бога што је Аврахаму дао победу над његовим непријатељима (Пост. 14:17-20). Затим је краљ Содома желео да награди Аврахама што је избавио његов народ од непријатеља. Међутим, Аврахам је рекао: „Подигнуте руке заклињем се Јехови, Свевишњем Богу, Створитељу неба и земље, да нећу узети ништа од онога што је твоје, ни конца, ни ремена на сандалама, да не кажеш: ’Ја сам обогатио Аврама‘“ (Пост. 14:21-23).

6. (а) Какав нам је пример Аврахам оставио? (б) Како ћемо и ми бити благословљени зато што је Аврахам био послушан?

⁶ Јехова Бог се више пута заклињао да би људима пружио гаранцију да ће испунити своја обећања. У тим ситуацијама обично је говорио: „’Тако ја био жив‘, говори Суверени Господ Јехова“ (Језек. 17:16). У Библији је забележено више од 40 ситуација у којима се Јехова Бог заклео. Можда је најпознатији пример када се Бог заклео Аврахаму. Јехова је током година у више наврата дао Аврахаму нека обећања из којих је он могао закључити да ће обећани Потомак доћи из његове лозе, преко његовог сина Исака (Пост. 12:1-3, 7; 13:14-17; 15:5, 18; 21:12). Затим је Јехова ставио Аврахама на озбиљан испит, заповедивши му да жртвује свог вољеног сина. Аврахам је  без оклевања послушао Јехову и заиста би жртвовао Исака да га Божји анђео није спречио у томе. Затим се Јехова заклео Аврахаму: „’Заклињем се самим собом [...] зато што си ово учинио и ниси одбио да ми даш свог сина јединца, заиста ћу те благословити и заиста ћу умножити твоје потомство да га буде као звезда на небесима и као песка на обали мора. Твоје ће потомство освојити врата својих непријатеља. И преко твог потомства благословиће се сви народи на земљи зато што си послушао мој глас‘“ (Пост. 22:1-3, 9-12, 15-18).

7, 8. (а) Зашто се Бог заклео Аврахаму? (б) Како ће Исусове „друге овце“ имати користи од Божјих обећања?

⁷ Зашто се Бог заклео Аврахаму да ће испунити своја обећања? Да би тиме охрабрио оне који ће владати са Христом и да би ојачао њихову веру. (Прочитати Јеврејима 6:13-18; Гал. 3:29.) Као што је апостол Павле објаснио, Јехова је оно што је рекао ’потврдио заклетвом, да бисмо помоћу две непроменљиве ствари [његовог обећања и његове заклетве] у којима није могуће да Бог лаже, примили снажно охрабрење које нам помаже да се држимо наде која нам је дата‘.

⁸ Помазани хришћани нису једини који имају користи од обећања које је Бог дао Аврахаму. Јехова се заклео да ће се посредством Аврахамовог ’потомства благословити сви народи на земљи‘ (Пост. 22:18). Међу оне који ће бити благословљени спадају и Христове „друге овце“ које имају наду да ће заувек живети у рају на земљи (Јов. 10:16). Било да имамо небеску или земаљску наду, ’држимо се те наде‘ тако што ћемо и даље бити послушни Богу. (Прочитати Јеврејима 6:11, 12.)

9. Шта је Јехова уз заклетву обећао Аврахамовим потомцима када су били у ропству у Египту?

⁹ Јехова се вековима касније поново заклео да ће испунити обећања која је дао Аврахаму. То се догодило када је послао Мојсија да се обрати Аврахамовим потомцима који су били робови у Египту (Изл. 6:6-8). Указујући на ту ситуацију, Бог је рекао: „Оног дана кад сам изабрао Израел [...] заклео сам им се подигнуте руке да  ћу их извести из египатске земље и одвести их у земљу коју сам за њих извидео, у земљу у којој тече мед и млеко“ (Језек. 20:5, 6).

10. Шта је Јехова обећао Израелцима након што их је ослободио из Египта?

¹⁰ Након што су Израелци били ослобођени из Египта, Јехова им је дао још једно обећање рекавши: „Ако будете добро слушали мој глас и држали се мог савеза, бићете моје драгоцено власништво између свих других народа, јер је сва земља моја. И бићете ми краљевство свештеника и свети народ“ (Изл. 19:5, 6). Јехова им је тиме указао посебну част. То је значило да појединце из тог народа, уколико буду били послушни, Бог једног дана може користити као краљевство свештеника које ће донети благослове осталим људима. Када је касније објаснио шта је том приликом учинио за Израелце, рекао је: „Заклео сам ти се и склопио савез с тобом“ (Језек. 16:8).

11. Како су Израелци реаговали када им је Бог понудио да буду његов изабрани народ?

¹¹ Јехова том приликом није тражио од Израелаца да се закуну да ће бити послушни, нити их је приморавао да прихвате његову понуду. Они су сами рекли: „Све што је Јехова рекао спремни смо да чинимо“ (Изл. 19:8). Три дана касније, Јехова Бог је рекао Израелцима као свом изабраном народу шта очекује од њих. Најпре им је дао Десет заповести, а затим им је Мојсије пренео и друге заповести које су забележене у Изласку 20:22 – 23:33. Како су Израелци на то реаговали? „Цео народ је једногласно одговорио: ’Вршићемо све заповести које је Јехова дао‘“ (Изл. 24:3). Затим је Мојсије записао законе у „књигу савеза“ и прочитао их пред народом тако да су сви могли да их поново чују. После тога, по трећи пут, народ је обећао: „Чинићемо и послушаћемо све што је Јехова рекао“ (Изл. 24:4, 7, 8).

12. Како је након склапања савеза поступио Јехова, а како његов изабрани народ?

¹² Јехова је одмах почео да испуњава свој део савеза. Изабрао је свештенике који ће служити у светом шатору и помагати несавршеним људима да му приступе. Али Израелци су брзо заборавили шта су му обећали и ’наносили су бол Светом Богу Израеловом‘ (Пс. 78:41). На пример, док је Мојсије био на гори Синај, где му је Јехова давао даљња упутства, Израелци су постали нестрпљиви и почели су да губе веру у Бога, мислећи да их је Мојсије напустио. Зато су направили златно теле и рекли: „Ово је твој Бог, Израеле, који те је извео из египатске земље“ (Изл. 32:1, 4). Затим су организовали „празник у част Јехови“, клањали се и приносили жртве пред тим кипом. Када је Јехова то видео, рекао је Мојсију: „Брзо су скренули с пута за који сам им заповедио да њиме иду“ (Изл. 32:5, 6, 8). Нажалост, током година које су уследиле, Израелци су много пута давали Јехови обећања која су касније кршили (Бр. 30:2).

13. Шта је Јехова обећао краљу Давиду и како се то односило на обећаног Потомка?

¹³ Јехова је током владавине краља Давида дао још два обећања која ће донети благослове свима који му буду послушни. Као прво, он се заклео Давиду да ће његов престо заувек постојати  (Пс. 89:35, 36; 132:11, 12). То је значило да ће обећани Потомак бити назван ’Давидовим сином‘ (Мат. 1:1; 21:9). Давид је свог будућег потомка понизно назвао „Господом“ јер је знао да ће Христ имати виши положај од њега (Мат. 22:42-44).

14. Шта је Јехова рекао у вези са обећаним Потомком и како то и нама користи?

¹⁴ Као друго, Јехова је открио Давиду да ће обећани Потомак бити не само Краљ већ и Првосвештеник. У Израелу нико није могао уједно да буде и краљ и свештеник. Свештеници су били из Левијевог племена, а краљеви из Јудиног. Међутим, Давид је за свог славног наследника прорекао следеће: „Јехова је рекао мом Господу: ’Седи мени с десне стране, док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.‘ Јехова се заклео и неће зажалити: ’Ти си свештеник довека попут Мелхиседека!‘“ (Пс. 110:1, 4). Баш као што је и било проречено, Исус Христ, обећани Потомак, сада влада као Краљ на небу. Он уједно служи и као Првосвештеник који помаже онима који се кају да дођу у добар однос с Богом. (Прочитати Јеврејима 7:21, 25, 26.)

15, 16. (а) О која два Израела се говори у Библији и који од њих данас има Божји благослов? (б) Шта је Исус рекао својим следбеницима што се тиче заклињања?

¹⁵ Пошто су Израелци одбацили Исуса Христа, изгубили су повлашћени положај који су имали пред Богом, као и могућност да постану „краљевство свештеника“. Исус је рекао њиховим верским вођама: „Божје краљевство узеће се од вас и даће се народу који доноси његове плодове“ (Мат. 21:43). Тај нови народ је настао на Педесетницу 33. године, када је Божји дух био изливен на око 120 Исусових ученика окупљених у Јерусалиму и назван је ’Израелом Божјим‘. Убрзо после тога је неколико хиљада људи из других народа постало део ’Израела Божјег‘ (Гал. 6:16).

¹⁶ За разлику од дословних Израелаца, који су били непослушни, припадници Израела Божјег и даље су послушни Богу. Једна од заповести које се они држе тиче се заклетве. У време када је Исус био на земљи људи су се заклињали за нешто што није било истина или за неке потпуно небитне ствари (Мат. 23:16-22). Али Исус је својим следбеницима рекао: „Не куните се никако [...] кад кажете: ’Да‘, нека то значи ’да‘, а кад кажете: ’Не‘, нека то значи ’не‘. Што је више од тога, од Злога је“ (Мат. 5:34, 37).

17. Која ћемо питања размотрити у следећем чланку?

¹⁷ Да ли то значи да никада не треба да се заклињемо? Што је још важније, шта то значи да наше ’Да‘ буде ’да‘? Ова питања ћемо размотрити у следећем чланку. Док и даље будемо дубоко размишљали о Божјој Речи, дозволимо јој да нас мотивише да увек будемо послушни Јехови. То ће нам у складу с његовим обећањем донети вечне благослове.