1, 2. С којим се проблемима многи суочавају и на шта треба да буду спремне Божје слуге?

ЖИВИМО у тешким временима. Човечанство погађају небројене катастрофе као што су земљотреси, цунамији, пожари, поплаве, ерупције вулкана, торнада, тајфуни и урагани. Поред тога, многи људи су уплашени и забринути због породичних и личних проблема. Заиста је тачно да „време невоље и непредвиђени догађаји“ сналазе све нас (Проп. 9:11).

² Упркос томе, Божје слуге и даље радосно служе Богу. Па ипак, свако од нас треба да буде спреман за било коју невољу која нас може погодити док се овај свет ближи своме крају. Шта можемо учинити да не поклекнемо пред тим тешкоћама? Шта ће нам помоћи да се храбро суочимо с невољама?

3. Према Римљанима 15:4, како можемо добити утеху у тешкоћама?

³ Данас има тешкоћа више него икада раније, али то не значи да су оне искључиво обележје нашег времена. Погледајмо шта можемо научити од неких древних Божјих слугу које су храбро ишле кроз живот (Римљ. 15:4).

4. Које невоље је Давид доживео и шта му је помогло да се избори с њима?

⁴ Размотримо Давидов пример. Краљ Саул га је прогонио, нападали су га непријатељи, његове жене су биле отете, издали су га најближи и доживео је душевну патњу (1. Сам. 18:8, 9; 30:1-5; 2. Сам. 17:1-3; 24:15, 17; Пс. 38:4-8). Библија јасно показује колико су му бола нанеле те невоље. Али оне нису уништиле његов однос с Јеховом. Давид је с пуно вере рекао:  „Јехова је тврђава живота мога. Пред ким да стрепим?“ (Пс. 27:1; прочитати Псалам 27:5, 10).

5. Шта је помогло Аврахаму и Сари да се изборе с тешкоћама?

⁵ Аврахам и Сара су већину свог живота провели у шаторима као дошљаци у туђој земљи. Живот им није увек био лак. Па ипак, остали су храбри упркос глади и претњама околних народа (Пост. 12:10; 14:14-16). Како им је то пошло за руком? Божја Реч нам каже да је Аврахам „очекивао град који има праве темеље, чији је градитељ и творац Бог“ (Јевр. 11:8-10). Аврахам и Сара су остали усредсређени на Божја обећања и нису дозволили да на њих негативно утиче окружење у ком су живели.

6. Како се можемо угледати на Јова?

⁶ Јов је био изложен огромном притиску. Замислимо како се осећао када је у његовом животу све кренуло низбрдо (Јов 3:3, 11). Што је још горе, није разумео зашто му се све то дешава. Па ипак, никада се није предао. Остао је беспрекоран и сачувао је веру у Бога. (Прочитати Јова 27:5.) Он је одличан пример за нас!

7. Шта је све Павле доживео док је служио Богу, али шта му је дало храбрости да истраје?

⁷ Размотримо и пример апостола Павла. Био је у ’опасностима у граду, у пустињи, на мору‘. Рекао је и да је био у ’глади и жеђи, хладноћи и голотињи‘. Павле је споменуо и да је провео ’ноћ и дан у дубоком мору‘, осврћући се вероватно на један од бродолома који је преживео (2. Кор. 11:23-27). Упркос свему томе, запазимо какав је став показао након што је једном приликом за длаку избегао смрт због тога што је служио Богу: „То се догодило зато да се не бисмо уздали у себе, него у Бога који ускрсава мртве. Он нас је избавио из смртне опасности и избавиће нас“ (2. Кор. 1:8-10). Веома мало људи се нашло у тако опасним ситуацијама као он. Али многи од нас су се некада осећали попут њега и зато можемо добити утеху ако размотримо како је он показао храброст.

8. Како проблеми могу утицати на нас? Наведи пример.

⁸ У овом свету који је пун катастрофа, проблема и притисака, многи се осећају скрхано. То се може десити чак и хришћанима. Лани * је са својим супругом била у пуновременој служби у Аустралији. Она каже да је за њу био страшан шок када је сазнала да има рак дојке. Рекла је: „Због терапије сам се осећала веома лоше и изгубила сам самопоштовање.“ Поврх свега, морала је да брине о свом супругу који је оперисао кичму. Шта можемо урадити ако се нађемо у некој сличној ситуацији?

9, 10. (а) Шта не смемо дозволити Сатани? (б) Како треба да гледамо на чињеницу која се спомиње у Делима апостолским 14:22?

⁹ Треба да задржимо на уму да Сатана користи кушње како би нам поткопао веру. Али не смемо му дозволити да нас на тај начин лиши радости. У Пословицама 24:10 стоји: „Ако се обесхрабриш у дан невоље, ослабиће снага твоја.“ Када дубоко размишљамо о библијским личностима, као што су оне о којима је било речи у претходним одломцима, то ће нам помоћи да будемо храбри у невољама.

¹⁰ Добро је и да не заборавимо да не можемо избећи све проблеме. У ствари, треба да их очекујемо (2. Тим. 3:12). У Делима апостолским 14:22 нам се каже: „Кроз многе  невоље ући ћемо у Божје краљевство.“ Када наиђу проблеми, немојмо због тога бити потиштени већ то сматрајмо приликом да покажемо храброст јер верујемо да Бог може да нам помогне.

11. Шта можемо урадити да не бисмо поклекли пред невољама?

¹¹ Морамо се усредсредити на позитивне ствари. Божја реч нам каже: „Радосно срце разведрава лице, а бол у срцу слама дух“ (Посл. 15:13). Медицинска истраживања већ дуго потврђују да позитивно размишљање доприноси опоравку. На пример, многи пацијенти су се осећали боље након што су попили пилуле за које су мислили да су прави лек. То се зове плацебо ефект. А дешавало се и супротно, наиме да се пацијентима погорша стање само зато што им је речено да ће неки лек имати негативне пропратне појаве. Овај пример показује да ако стално размишљамо о ономе што не можемо променити, то ће само негативно утицати на нас. С друге стране, захвални смо што нам Јехова пружа праву помоћ. Он то чини чак и у време невоље путем своје Речи, наших суверника, као и путем светог духа. Размишљање о свему овоме сигурно ће нас окрепити. Не треба да се заокупимо негативним догађајима, већ треба да радимо оно што можемо како бисмо се изборили са проблемима и усредсредили на позитивне стране живота (Посл. 17:22).

12, 13. (а) Шта Божјим слугама помаже да се суоче с природним катастрофама? Наведи пример. (б) Како се у време невоље јасно види шта је некоме најважније у животу?

¹² Недавно је неколико земаља претрпело катастрофе огромних размера. Вредно је пажње да су многа браћа у тим земљама показала изванредну истрајност. Наравно, то не значи да им је било лако. На пример, у Чилеу су почетком 2010. услед једног снажног земљотреса и цунамија многа браћа остала без домова и поседа, а некима од њих је пропао посао од ког су живели. Упркос томе, они су остали духовно активни. Самјуел је изгубио дом и он каже: „Током тог тешког времена, моја жена и ја нисмо престали да идемо на састанке и у службу проповедања. Мислим да нам је то помогло да се не препустимо очају.“ Попут њих ни многи други нису дозволили да буду обесхрабрени због оног што им се десило већ су наставили да ревно служе Јехови.

¹³ У септембру 2009. године, велике кише су поплавиле скоро целу Манилу на Филипинима. Један имућан човек који је изгубио доста тога рекао је да та непогода никога није поштедела и да је нанела „патњу и богатима и сиромашнима“. Његове речи нас подсећају на Исусов мудар савет: „Скупљајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају, и где лопови не проваљују и не краду“ (Мат. 6:20). Када се нечији живот окреће око материјалних ствари, које могу у тренутку нестати, то често води до разочарања. Много је мудрије да нам Јехова буде на првом месту у животу зато што можемо остати његови пријатељи шта год да се дешава око нас! (Прочитати Јеврејима 13:5, 6.)

14. Зашто треба да будемо храбри?

¹⁴ Исус је објаснио да ће током његове присутности бити тешкоћа, али је и рекао: „Не плашите се“ (Лука 21:9). Имамо све разлоге да будемо храбри зато што нас подупиру Исус Христ, наш Краљ, и Јехова, Створитељ читавог свемира. Павле је охрабрио Тимотеја  следећим речима: „Бог нам није дао дух који нас чини плашљивима, него дух који нам даје снагу, љубав и разборитост“ (2. Тим. 1:7).

15. Наведи пример Божјих слугу које су показале да се уздају у Бога и објасни како и ми можемо бити храбри попут њих.

¹⁵ Запазимо како су неке Божје слуге показале да се уздају у Бога. Давид је рекао: „Јехова је снага моја и штит мој. У њега се узда срце моје, помоћ сам добио, па срце моје кличе“ (Пс. 28:7). Апостол Павле је казао: „У свему томе надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је волео“ (Римљ. 8:37). Слично томе, само мало пре него што ће бити ухапшен и убијен, Исус је рекао нешто чиме је показао да има близак однос са Богом. Својим апостолима је рекао: „Ја нисам сам, јер је Отац са мном“ (Јов. 16:32). Шта можемо закључити из њихових речи? Сви су се они безусловно уздали у Јехову. Ако се ми на сличан начин уздамо у Бога, имаћемо храбрости да се суочимо с било којом невољом. (Прочитати Псалам 46:1-3.)

16. Зашто је за нас важно да проучавамо Божју Реч?

¹⁶ Храброст једног хришћанина не проистиче из самопоуздања. Напротив, она проистиче из познавања Бога и поуздања у њега, које стичемо редовним проучавањем Библије. Једна сестра која се бори с депресијом рекла је шта јој помаже: „Увек изнова читам стихове који ми пружају посебну утеху.“ Да ли смо послушали савет да редовно одвајамо време за породично проучавање? Проучавање Божје Речи ће нам помоћи да имамо став попут псалмисте који је рекао: „Како волим закон твој! По цео дан о њему размишљам“ (Пс. 119:97).

17. (а) Шта ће нам помоћи да останемо храбри? (б) Наведи неку животну причу која те је посебно охрабрила.

¹⁷ Имамо и библијску литературу која јача наше поуздање у Јехову. Многој нашој браћи и сестрама помажу животне приче из наших часописа. Једној сестри из Азије која пати од биполарног поремећаја много је значило када је прочитала животну причу некадашњег мисионара који се успешно бори са истим проблемом. Она је написала: „То ми је помогло да боље разумем своје стање и пружило ми је наду.“

18. Зашто треба да се често молимо?

¹⁸ Молитва нам може помоћи у свим могућим ситуацијама. Апостол  Павле је истакао колика је вредност молитве када је рекао: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу. И Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса“ (Фил. 4:6, 7). Да ли се у тешким ситуацијама често молимо за снагу да истрајемо? Алекс, један брат из Велике Британије који се већ дуго бори с депресијом, каже да му молитва и читање Јеховине Речи највише помажу.

19. Како треба да гледамо на скупштинске састанке?

¹⁹ Јехова нам помаже и путем скупштинских састанака. Псалмиста је написао: „Душа моја чезне и вене за двориштима дома Јеховиног“ (Пс. 84:2). Да ли и ми тако гледамо на састанке? Лани, о којој је било речи, каже колико њој значе састанци: „Ни на тренутак нисам помислила да не долазим на састанке. Знала сам да морам бити на њима ако желим да ми Јехова помогне.“

20. Како нам помаже служба проповедања?

²⁰ Учествовање у служби проповедања такође нам помаже да останемо храбри (1. Тим. 4:16). Једна сестра из Аустралије која је имала много проблема рекла је: „Најмање што сам желела било је да идем да проповедам, али један старешина ме је позвао у службу проповедања и прихватила сам његов позив. Сигурна сам да ми је Јехова помогао, јер сам била срећна сваки пут када сам ишла у службу проповедања“ (Посл. 16:20). Многа наша браћа и сестре су утврдили да када помажу другима да развију веру у Јехову, они јачају и своју веру. Захваљујући томе што помажу другима, нису заокупљени својим проблемима већ су усредсређени на оно што је најважније (Фил. 1:10, 11).

21. У шта можемо бити уверени иако имамо проблеме?

²¹ Јехова нам је пружио много тога како бисмо се храбро суочили с проблемима. Када користимо све што нам он даје, када дубоко размишљамо о примерима храбрих Божјих слугу и трудимо се да их опонашамо, тада можемо бити сигурни да ћемо успети да изађемо на крај с проблемима. Иако се доста тога лошег може још десити пре него што дође крај овог света, можемо са уверењем рећи што и апостол Павле: „Обарани смо, али нисмо уништени [...] не посустајемо.“ Уз Јеховину помоћ, ми се можемо храбро суочити с проблемима. (Прочитати 2. Коринћанима 4:17, 18.)