У БИБЛИЈИ је забележено доста ситуација у којима су неки људи раздерали своју одећу. Данашњим читаоцима Библије то изгледа чудно, али Израелци су тако изражавали јаке емоције као што су очај, туга, понижење или гнев.

На пример, када је Рувим схватио да је пропао његов план да избави свог брата Јосифа јер су га друга браћа продала у ропство „раздерао је своје хаљине“. Њихов отац Јаков је „раздерао свој огртач“ када је поверовао да је Јосифа растргла нека звер (Пост. 37:18-35). Јов је „раздерао свој огртач“ када је чуо да су му сва деца погинула (Јов 1:18-20). Један гласник се „раздераних хаљина“ појавио пред свештеником Илијем да му каже да су Израелци претрпели пораз, да су му оба сина погинула и да је отет ковчег истинитог Бога (1. Сам. 4:12-17). Када је Јосија чуо речи записане у књизи Закона и када је схватио колико је његов народ грешио, „раздерао је своје хаљине“ (2. Краљ. 22:8-13).

Првосвештеник Кајафа је на Исусовом суђењу „раздерао своје хаљине“ када је Исусове речи проценио као хулу (Мат. 26:59-66). Рабинска традиција је налагала да свако ко чује да се хули на Божје име раздере своју одећу. Међутим, према једном другом рабинском мишљењу, насталом након уништења храма у Јерусалиму, „ко чује да се хули на Божје име не треба да раздере своју одећу, јер ако то буде радио његова одећа ће се убрзо претворити у дроњке“.

Наравно, то што је неко раздерао своју одећу пред Јеховом ништа није вредело ако иза тога нису стајала искрена осећања. Зато је Јехова рекао свом народу да раздеру своја срца, а не хаљине и да му се врате (Јоило 2:13).