1. Како многи гледају на оно што имају?

ЧЕСТО чујемо следећу изреку: „Човек не зна да цени оно што има све док то не изгуби.“ Да ли си некад то помислио? Људи који поседују нешто од детињства обично то не цене довољно. На пример, особа која одрасте у имућној породици можда узима здраво за готово већину ствари које поседује. Због мањка животног искуства, млади понекад не умеју да процене шта је заиста важно.

2, 3. (а) Зашто млади хришћани треба да буду опрезни? (б) Шта нам помаже да ценимо оно што имамо?

² Можда си тинејџер или имаш нешто више од 20 година. Шта сматраш важним? За многе у свету, све се врти око материјалних ствари — добре плате, удобног дома или најновијих уређаја. Али ако нам је стало само до тога, онда недостаје нешто важно — духовно богатство. Нажалост, данас ретко ко уопште и размишља о томе. Млади које су родитељи одмалена поучавали о Јехови морају бити опрезни да не би заборавили колико је вредно њихово духовно наслеђе (Мат. 5:3). Недостатак  цењења би могао водити до озбиљних последица које би им обележиле цео живот.

³ Али ти то можеш спречити. Шта ће ти помоћи да сачуваш духовно наслеђе? Осмотримо библијске примере из којих се види зашто је мудро вредновати наше духовно наслеђе. Ти примери могу послужити не само младима већ свим Божјим слугама да цене поуку коју су добили.

4. Шта из 1. Самуилове 8:1-5 сазнајемо о Самуиловим синовима?

⁴ У Библији се спомињу неки који су имали богато духовно наслеђе, али га нису ценили. Један пример је породица пророка Самуила, који је од детињства верно служио Богу (1. Сам. 12:1-5). Самуило је био добар пример, на који су његови синови Јоило и Авија могли да се угледају. Међутим, они нису марили за то и постали су лоше особе. У Библији читамо да су „извртали правду“. (Прочитати 1. Самуилову 8:1-5.)

5, 6. Какве су особе били Јосијини синови и унук?

⁵ Слично је било и са синовима краља Јосије. Он је био беспрекоран Божји слуга. Када је пронађена књига Божјег Закона, послушао је шта у њој пише и свесрдно се трудио да се држи Јеховиних заповести. Радио је све што је могао да искорени идолопоклонство и спиритизам из земље и подстицао је народ да слуша Јехову (2. Краљ. 22:8; 23:2, 3, 12-15, 24, 25). Његови синови су примили непроцењиво духовно наслеђе! Три његова сина и један унук касније су постали краљеви, али ниједан није показао цењење за оно што је имао.

⁶ Јосијин син Јоахаз наследио је престо, али је „чинио оно што је зло у Јеховиним очима“. Владао је само три месеца а потом га је египатски фараон заробио и одвео у заточеништво, где је и умро (2. Краљ. 23:31-34). Потом је његов брат Јоаким краљевао 11 година. Ни он није ценио оно што је наследио од оца и чинио је лоше ствари. Јеремија је за њега прорекао: „Кад умре, биће му као што бива магарцу — одвући ће га и бацити напоље“ (Јер. 22:17-19). Међу Јосијиним наследницима били су и његов син Седекија и унук Јоахин, али нису били ништа бољи — нимало се нису угледали на њега (2. Краљ. 24:8, 9, 18, 19).

7, 8. (а) Како је Соломон изгубио своје духовно наслеђе? (б) Шта учимо од оних који су изгубили своје духовно наслеђе?

⁷ Соломона је његов отац, Давид, поучавао како да служи Јехови. Иако је имао повољне околности и једно време поступао исправно, касније је скренуо с правог пута. „Кад је Соломон остарио, његове жене навеле су његово срце да се окрене другим боговима, и више није био целим срцем одан Јехови, свом Богу, као што је био његов отац Давид“ (1. Краљ. 11:4). На крају је изгубио Јеховину наклоност.

⁸ Ови људи су имали све услове да верно служе Јехови и чине оно што је исправно, али су протраћили ту прилику. Ипак, нису сви направили такву грешку. Има и библијских и савремених примера на које се млади могу угледати. У наставку ће бити речи о некима од њих.

9. Зашто су Нојеви синови одличан пример? (Видети слику на почетку чланка.)

⁹ Можемо много научити од Нојевих синова. Њему је Јехова заповедио да изгради арку. Његови синови су сигурно разумели колико је важно бити послушан Јехови. Заједно са својим оцем годинама су градили арку у коју су ушли пре Потопа (Пост. 7:1, 7). То је било неопходно да би се спасли људи и животиње, које су доведене „да им се сачува врста на земљи“ (Пост. 7:3). Пошто су ценили своје духовно наслеђе, Нојеви синови су имали част да допринесу очувању људског рода и поново успоставе праву религију на земљи (Пост. 8:20; 9:18, 19).

10. Како су четири млада Јеврејина у Вавилону показала да цене оно чему су поучавани?

¹⁰ Вековима касније, четири млада Јеврејина на делу су показала да су била свесна тога шта је најважније. Ананија, Мисаило, Азарија и Данило били су одведени у Вавилон 617. пре н. е. Били су наочити, паметни и лако су се могли уклопити у тамошње друштво. Али они то нису желели. Из њихових поступака се види да су мислили на своје наслеђе, то јест на оно чему су били поучавани. Били су богато благословљени јер су се држали онога што су им пренели богобојазни родитељи. (Прочитати Данила 1:8, 11-15, 20.)

11. Зашто је Исусово духовно наслеђе било од значаја за друге?

¹¹ Ово разматрање не би било потпуно ако бисмо изоставили Исуса, Божјег Сина. Он је од Оца примио богату поуку коју је искрено ценио. То цењење се види у његовим речима: „Говорим онако како ме је Отац научио“ (Јов. 8:28). Исус је желео да другима пренесе оно што је добио. Једном је рекао мноштву: „И другим градовима морам објавити добру вест о Божјем краљевству, јер сам ради тога послат“ (Лука 4:18, 43). Помогао им је да увиде колико је важно да не буду део света, који не мари за духовне вредности (Јов. 15:19).

12. (а) Како се 2. Тимотеју 3:14-17 односи на већину младих хришћана? (б) О којим питањима они треба да размисле?

¹² Попут младих које смо споменули, можда су и тебе одгајали родитељи који верно служе Јехови. У том случају, и на тебе се односи оно што у Светом писму пише о Тимотеју. (Прочитати 2. Тимотеју 3:14-17.) Од својих родитеља си сазнао истину о Богу и томе како му можеш угодити. Вероватно су те поучавали још од малих ногу. То је сигурно допринело томе да будеш ’мудар како би добио спасење по вери која је у Христу Исусу‘ и ’потпуно опремљен‘ за службу Богу. Питање је: Да ли ћеш показати да цениш оно што си примио? Можда је потребно да се преиспиташ. Размисли о следећем: ’Да ли желим да будем у дугом низу верних сведока? Да ли сам поносан што сам међу малом групом оних које Бог познаје? Да ли сам свестан тога колика је част познавати истину?‘

13, 14. Шта може привући младе хришћане и зашто је мудро да се одупру томе? Наведи пример.

 ¹³ Неки који су одрасли у истини можда не увиђају оштар контраст између нашег духовног раја и мрачног Сатаниног света. Има оних који су пожелели да виде како изгледа живот у овом свету. Али да ли би истрчао пред аутомобил у пуној брзини само да би сазнао колико је болно и опасно по живот кад те удари? Свакако да не би. Слично томе, нема потребе да улазимо у „каљужу раскалашности“ овог света само да бисмо открили колико нам бола то може нанети (1. Петр. 4:4).

¹⁴ Џенер, који живи у Азији, одрастао је у породици Сведока. Крстио се са 12 година. Међутим, у тинејџерским годинама га је привукао овај свет. Он каже: „Хтео сам да искусим слободу коју овај свет наизглед нуди.“ Упао је у лоше друштво и почео да води двоструки живот. Већ са петнаест година се опијао и псовао. До касно у ноћ је остајао с пријатељима, играјући насилне компјутерске игре. Ипак, с временом је увидео да оно што свет нуди пружа пролазно задовољство. Био је то испразан живот. О свом повратку у скупштину каже: „Још увек се борим с неким изазовима, али благослови које Јехова даје надмашују све то.“

15. О чему треба да размишљају млади који нису одрасли у истини?

¹⁵ Наравно, постоје млади хришћани које нису поучавали богобојазни родитељи. Ако спадаш међу њих, размисли о томе колико ти радости пружа то што познајеш нашег Створитеља и служиш му! На земљи живе милијарде људи. Зато је прави благослов бити међу малобројнима које је Бог привукао и којима је открио истину из Библије (Јов. 6:44, 45). Данас отприлике само једна од 1 000 особа познаје истину, а ти си међу њима. Сви можемо бити срећни због тога, без обзира на то како смо упознали истину. (Прочитати 1. Коринћанима 2:12.) Џенер каже: „Сав се најежим кад помислим на то. Ко сам ја да би Јехова,  Владар целог свемира, обраћао пажњу на мене?“ (Пс. 8:4). Једна наша сестра је рекла: „Студенти су поносни када их њихов професор препозна. Колика је тек част када нас познаје Јехова, наш Величанствени Учитељ!“

16. Чему млади хришћани треба да посвете свој живот?

¹⁶ Кад размислиш о томе колику част имаш, да ли си одлучнији да останеш међу реткима који су направили мудар избор? Тако ћеш се придружити дугом низу верних Божјих слугу. То је много мудрије него да следиш већину младих који као по инерцији иду за овим светом, што ће их одвести у уништење (2. Кор. 4:3, 4).

17-19. Шта ће ти дати снагу да не поступаш попут људи у свету?

¹⁷ Наравно, ономе ко се разликује од света неће увек бити лако. Али руку на срце, мудра особа мора бити другачија. На пример, размисли о такмичару који се припрема за Олимпијаду. Без сумње, он мора водити другачији живот да би постигао успех. Мора се одрећи многих ствари које би му одвукле пажњу и одузеле време за тренирање. С друге стране, пошто је спреман да се разликује од вршњака, може да се посвети свом циљу и оствари га.

¹⁸ Људи у свету имају кратковидо гледиште о животу. Гледано на дуге стазе, ако си другачији од света и клониш се ствари које штете твом моралу и духовности, ’освојићеш прави живот‘ (1. Тим. 6:19). Раније поменута сестра каже: „Ако стојиш иза онога у шта верујеш, на крају дана ћеш се осећати сјајно. То ће бити доказ да имаш снаге да се супротставиш Сатанином свету. Поврх свега, Јехови ће бити драго и биће поносан на тебе! Тада ће ти пријати што си другачији!“

¹⁹ Живот је бесмислен ако је особа посвећена првенствено ономе што већ сада може добити (Проп. 9:2, 10). Ако узмеш у обзир шта је сврха живота и да он може трајати вечно, зар није боље посветити живот ономе што заиста вреди него „живети као што живе незнабошци“? (Еф. 4:17; Мал. 3:18).

20, 21. Шта можемо добити у будућности, али шта се од нас очекује?

²⁰ Ако доносимо исправне одлуке, сада ћемо имати испуњен живот а у будућности ћемо „наследити земљу“ — и имати вечан живот. Не можемо ни замислити колико нас предивних благослова чека (Мат. 5:5; 19:29; 25:34). Наравно, они неће доћи сами по себи. Бог очекује да му верно служимо. (Прочитати 1. Јованову 5:3, 4.) Али то је вредно сваке жртве!

²¹ Заиста је велика част што нам је Јехова подарио толико тога! Познајемо Божју Реч и јасно разумемо истину о Јехови и његовој вољи. Он нам је дозволио да носимо његово име и сведочимо о њему. Обећао је да ће бити уз нас (Пс. 118:7). Било да смо млади или стари, покажимо да то искрено ценимо тако што ћемо својим начином живота одавати Јехови ’славу у сву вечност‘ (Римљ. 11:33-36; Пс. 33:12).