Будимо храбри и разборити попут Исуса
„Иако га никада нисте видели, ви га волите. Иако га ни сада не видите, ипак исказујете веру у њега“ (1. ПЕТР. 1:8)
1, 2. (а) Шта је неопходно да бисмо били спасени? (б) Шта ће нам помоћи да останемо на путу спасења?
КАД смо постали Христови ученици, ступили смо на пут који води у живот, било на небу било на земљи. Исус је рекао: „Ко истраје до краја [свог живота или овог злог света], тај ће бити спасен“ (Мат. 24:13). Да бисмо били спасени, неопходно је да до краја останемо верни Богу. Међутим, док наше путовање траје, морамо пазити да нам нешто не одврати пажњу или да не залутамо (1. Јов. 2:15-17). Како можемо остати на правом путу?
2 Исус нам је пружио савршен пример како треба ићи путем који води у живот. Његово путовање описано је у Библији и из ње сазнајемо каква је он особа. Док проучавамо те записе, расте и наша љубав према њему и наша вера у њега. (Прочитати 1. Петрову 1:8, 9.) Апостол Петар је рекао да нам је Исус оставио пример како да у свему идемо његовим стопама (1. Петр. 2:21). Једино тако ћемо стићи до свог одредишта — до спасења. * Из претходног чланка смо сазнали како можемо бити понизни и самилосни попут Исуса. Сада ће бити речи о томе како можемо бити храбри и разборити попут њега.
ИСУС ЈЕ ХРАБАР
3. Шта је храброст и како је стичемо?
3 Храброст је врста поуздања које нас јача и бодри. Описује се као „постојаност у суочавању с недаћама“, „заступање онога што је исправно“ и „подношење патње с достојанством и вером“. Храброст иде руку под руку са страхом, надом и љубављу. У ком смислу? Страх пред Богом даје нам храброст да победимо страх од човека (1. Сам. 11:7; Посл. 29:25). Чврста нада нам помаже да будемо усредсређени на будућност, а не на садашње невоље (Пс. 27:14). Самопожртвована љубав нас подстиче да будемо храбри и онда кад због тога можемо доћи у опасност (Јов. 15:13). Храброст стичемо тако што се уздамо у Бога и идемо стопама његовог Сина (Пс. 28:7).
4. Како је Исус испољио храброст док је био „међу учитељима“ у храму? (Видети слику на почетку чланка.)
4 Исус се и као 12-годишњи дечак одважно држао онога што је исправно. Погледајмо шта се десило кад је једном приликом ’у храму седео међу учитељима‘. (Прочитати Луку 2:41-47.) Ти учитељи су били врсни познаваоци Мојсијевог закона, као и људских предања која су отежавала људима да се држе Закона. Али Исус није страховао од њих и ћутао већ им је постављао питања. То сигурно нису била детињаста питања радозналог дечака. Исус је својим дубоким питањима привукао пажњу тих учитеља и навео их да се замисле. Можда су покушали да га збуне постављајући му тешка питања, али то им није пошло за руком. Сви који су га слушали, па и учитељи, „дивили су се његовој оштроумности и његовим одговорима“, којима је бранио истину из Божје Речи.
5. Како Исусова служба сведочи о његовој храбрости?
5 Током своје службе, Исус је на много начина испољио храброст. Одважно је разоткрио истину о верским вођама које су обмањивале народ лажним учењима (Мат. 23:13-36). Није дозволио да га свет исквари (Јов. 16:33). Истрајно је проповедао упркос противљењу (Јов. 5:15-18; 7:14). Два пута је очистио храм истеравши из њега оне који су га скрнавили (Мат. 21:12, 13; Јов. 2:14-17).
6. Како је Исусова храброст дошла до изражаја током последњег дана његовог живота на земљи?
6 Кад размишљамо о Исусовој храбрости док се суочавао с најтежим патњама, вера нам је ојачана. Размисли о храбрости коју је испољио током последњег дана свог живота на земљи. Он је знао до чега ће довести низ догађаја које је покренуо његов издајник Јуда. Па ипак, током прославе Пасхе, Исус му је рекао: „Што чиниш, учини брже!“ (Јов. 13:21-27). Кад су војници дошли у гетсимански врт да га ухапсе, храбро је рекао да је он тај кога траже. Премда му је живот био у опасности, настојао је да заштити своје ученике (Јов. 18:1-8). Током саслушања пред Синедрионом, одважно је потврдио да је он Христ и Божји Син, премда је знао да првосвештеник тражи изговор да га погуби (Мар. 14:60-65). Исус је остао веран Богу све до смрти на стубу за погубљење. Пре него што је у мукама издахнуо, свестан да је извршио Божју вољу, рекао је: „Свршено је!“ (Јов. 19:28-30).
БУДИМО ХРАБРИ ПОПУТ ИСУСА
7. Млади, шта мислите о томе што носите Јеховино име и како можете показати храброст?
7 Како можемо бити храбри попут Исуса? У школи. Млади, храбро је кад школским друговима и осталима кажете да сте Јеховини сведоци, иако ће вас они можда исмевати због тога. На тај начин показујете да сте поносни што носите Јеховино име. (Прочитати Псалам 86:12.) Можда сте под притиском да прихватите еволуцију. Али ви имате чврсте доказе за веру у библијски запис о стварању. Помоћу брошуре Порекло живота — пет питања која заслужују одговор, можете пружити уверљиве доказе онима који желе да чују „образложење наде која је у вама“ (1. Петр. 3:15). Бићете срећни јер сте заступали истину из Божје Речи.
8. Због чега одважно проповедамо?
8 У служби проповедања. Будући да смо прави хришћани, треба да ’одважно говоримо у Јеховино име‘ (Дела 14:3). Шта нам улива ту одважност? Као прво, знамо да је оно што проповедамо истина јер се темељи на Божјој Речи (Јов. 17:17). Као друго, свесни смо да смо „Божји сарадници“ и да имамо подршку светог духа (1. Кор. 3:9; Дела 4:31). Као треће, јасно нам је да својом ревношћу у служби показујемо оданост Јехови и љубав према ближњем (Мат. 22:37-39). Испуњени храброшћу, нећемо престати да проповедамо. Чврсто смо решени да разоткријемо лажи које спречавају људе да виде истину (2. Кор. 4:4). Истрајно ћемо проповедати добру вест упркос равнодушности, исмевању или противљењу (1. Сол. 2:1, 2).
9. Како можемо бити храбри и кад патимо?
9 У тешким периодима. Поуздање у Бога даје нам веру и храброст да се суочимо с тешким проблемима. Кад умре неко кога волимо, ожалошћени смо али не губимо наду. Уверени смо да ће нам „Бог сваке утехе“ дати снагу (2. Кор. 1:3, 4; 1. Сол. 4:13). Може се десити да се озбиљно разболимо или повредимо. Иако патимо због тога, нећемо погазити своја уверења и прихватити лечење противно библијским начелима (Дела 15:28, 29). Ако паднемо у депресију, срце нас може осуђивати, али нећемо се предати јер се уздамо у Бога који је „близу оних који су сломљеног срца“ * (1. Јов. 3:19, 20; Пс. 34:18).
ИСУС ЈЕ РАЗБОРИТ
10. Шта је разборитост и како разборит хришћанин говори и поступа?
10 Разборитост је добро просуђивање — способност да се разликује добро од зла и потом донесе мудра одлука (Јевр. 5:14). Дефинише се и као „способност да се исправно просуди у питањима која се тичу вере“. Разборит хришћанин својим говором и поступцима јача пријатељство с Богом. Труди се да ојача друге и пази да их не повреди својим речима (Посл. 11:12, 13). „Спор [је] на гнев“ (Посл. 14:29). „Разборит човек ходи право“, држећи се пута који води у живот (Посл. 15:21). Да бисмо стекли разборитост, морамо проучавати Божју Реч и поступати у складу с оним што смо научили (Посл. 2:1-5, 10, 11). Посебно ће нам помоћи размишљање о Исусовом животу, јер је он био најразборитији човек који је икада живео.
11. Како се разборитост огледала у Исусовим речима?
11 Разборитост се огледала у свему што је Исус говорио и чинио. Његов говор. Исусова разборитост је долазила до изражаја кад је проповедао добру вест. Његовим „привлачним речима“ дивили су се сви који су га слушали (Лука 4:22; Мат. 7:28). Оно што је говорио темељило се на Божјој Речи — често је читао и цитирао из ње или указивао на библијске стихове који су најбоље истицали поуку (Мат. 4:4, 7, 10; 12:1-5; Лука 4:16-21). Дубоко је утицао на своје слушаоце објашњавајући им Свето писмо. Примера ради, након ускрсења је разговарао с двојицом ученика на путу у Емаус и „протумачио им је оно што је писано о њему у свим Писмима“. Ученици су касније рекли: „Зар нам није срце горело док [...] нам је тумачио Писма?“ (Лука 24:27, 32).
12, 13. Који примери показују да је Исус био спор на гнев и разуман?
12 Његова осећања и став. Због своје разборитости, Исус је био сталожен, „спор на гнев“ (Посл. 16:32). Био је благ (Мат. 11:29). Увек се стрпљиво опходио са својим ученицима, упркос њиховим манама (Мар. 14:34-38; Лука 22:24-27). Остајао је смирен чак и кад је трпео неправду (1. Петр. 2:23).
13 Будући да је био разборит, Исус је био и разуман. Није се круто држао слова Закона већ је схватао његову сврху и поступао је по томе. На пример, размисли о догађају који је забележен у Марку 5:25-34. (Прочитати.) Жена која је патила од крварења дошла је кроз мноштво људи до Исуса, дотакла му хаљину и била излечена. Пошто је по Закону била нечиста, није смела да дотакне никога (Лев. 15:25-27). Али Исус је био свестан да у Закону постоје важније ствари, као што су „милосрђе и верност“, и због тога је није прекорио (Мат. 23:23). Благо јој је рекао: „Кћери, твоја вера те је излечила. Иди с миром, и буди здрава од своје мучне болести.“ Вођен разборитошћу, испољио је дирљиву доброту и благост.
14. Какав је начин живота Исус изабрао и шта му је помогло да остане при својој одлуци?
14 Његов начин живота. Исус је показао разборитост и тако што је изабрао најбољи животни правац и затим га се држао. Потпуно се посветио проповедању добре вести, што је постало његово животно дело (Лука 4:43). Доносио је одлуке које су му омогућиле да буде усредсређен на своју мисију и да је успешно доврши. Мудро је одлучио да води једноставан живот како би што више времена и снаге посветио служби (Лука 9:58). Био је свестан потребе да поучава друге да наставе с проповедањем и након његове смрти (Лука 10:1-12; ). Својим следбеницима је обећао да ће их подупирати у том делу „до свршетка овог поретка“ ( Јов. 14:12Мат. 28:19, 20).
БУДИМО РАЗБОРИТИ ПОПУТ ИСУСА
15. Како у свом говору можемо показати разборитост?
15 Осмотримо како се још можемо угледати на Исуса. Наш говор. Док разговарамо са суверницима, циљ нам је да их изградимо, а не да их обесхрабримо (Еф. 4:29). Кад говоримо другима о Божјем Краљевству, ми се трудимо да будемо тактични, да наше речи буду ’сољу зачињене‘ (Кол. 4:6). Настојимо да запазимо шта станара брине и занима и усмеравамо разговор у том правцу. Имамо на уму да лепе речи отварају врата, али и срца. Поред тога, кад објашњавамо своја веровања, допуштамо да Библија говори уместо нас. Да бисмо показали да је она темељ за наша учења, ми је цитирамо или читамо из ње кад год је то могуће. Свесни смо да порука из Библије оставља далеко јачи утисак од свега што бисмо ми могли рећи (Јевр. 4:12).
16, 17. (а) Како можемо показати да нисмо склони љутњи и да смо разумни? (б) Како можемо остати усредсређени на нашу службу?
16 Наша осећања и став. Разборитост нам помаже да будемо сталожени и да се не љутимо брзо (Јак. 1:19). Кад нас други увреде, трудимо се да разумемо шта их је навело да нешто кажу или ураде. То нам помаже да се смиримо и да ’пређемо преко преступа‘ (Посл. 19:11). Разборитост нам помаже и да будемо разумни. Зато настојимо да будемо реални у ономе што очекујемо од суверника, имајући у виду да не знамо са чим се они суочавају. Спремни смо да саслушамо њихово мишљење и уважимо га кад је то на месту (Фил. 4:5).
17 Наш начин живота. Као Исусови следбеници, свесни смо да не постоји већа част од тога што проповедамо добру вест. То нас мотивише да доносимо одлуке које ће нам помоћи да останемо усредсређени на ту службу. Духовне активности су нам на првом месту и водимо једноставан живот како бисмо што више учествовали у служби проповедања пре него што дође крај (Мат. 6:33; 24:14).
18. Како можемо остати на путу спасења и шта ћеш чинити надаље?
18 Да ли си уживао у овом осматрању неких Исусових особина? Замисли колико добра нам може донети ако упознамо и његове друге особине и настојимо да будемо попут њега. Нека нам буде циљ да ’у свему идемо његовим стопама‘. Тако ћемо остати на путу спасења и приближићемо се Јехови, кога је Исус савршено опонашао.
^ одл. 2 Речи из 1. Петрове 1:8, 9 упућене су хришћанима који имају наду у живот на небу. Међутим, у начелу се могу применити и на оне који се надају животу на земљи.
^ одл. 9 О некима који су храбро подносили патње говори се у Стражарској кули од 1. децембра 2000, стране 24-28 и у издањима Пробудите се! од 22. априла 2003, стране 18-21 и од 8. маја 1995, стране 25-29.