Јачајте своју породицу ’угодним речима‘

ДАВИД је сваког минута бивао све нервознији. Док је седео у колима и чекао своју жену, стално је гледао на сат. Када је Дијана коначно изашла из куће, Давид је једноставно пукао од беса.

„Како си могла да ме оставиш да те толико дуго чекам?“, викао је. „Увек касниш! Можеш ли бар једном да се спремиш на време?“

Дијану је то страшно погодило. Бризнула је у плач и отрчала назад у кућу. Давид је истог момента схватио колико је био непромишљен. Његов излив гнева је само погоршао ствари. Шта сада да ради? Угасио је мотор, дубоко уздахнуо, а затим полако кренуо за њом у кућу.

Сасвим реална ситуација, зар не? Да ли сте икада пожелели да повучете оно што сте рекли? Када говоримо непромишљено, често кажемо нешто због чега касније жалимо. Библија с добрим разлогом каже: „Срце праведника размишља шта ће одговорити“ (Пословице 15:28).

Међутим, није лако сталожено размишљати пре него што нешто кажемо, посебно када смо љути, уплашени или повређени. То је нарочито случај када су у питању чланови наше породице с којима смо веома блиски, јер се сваки покушај да кажемо како се осећамо може претворити у окривљавање и критиковање друге особе. А то онда може довести до повређених осећања и свађе.

Шта можемо учинити да бисмо имали боље резултате? Како можемо успети да контролишемо своја осећања? Можемо нешто научити од библијског писца Соломона.

Размислити шта ћемо рећи и како ћемо рећи

У библијској књизи Проповедник очигледно је да је Соломон имао снажна осећања према својој теми када је изнео реалистично излагање о испразности живота. „Омрзао ми је живот“, рекао је. У једном моменту чак је живот назвао ’испразношћу над испразностима‘ (Проповедник 2:17; 12:8). Међутим, у Проповеднику се не набрајају само Соломонова разочарања. Он није сматрао да је на месту да једноставно каже све како јесте, црно на бело, без увијања. У закључку књиге, Соломон каже да се ’трудио да пронађе угодне речи и да напише тачне речи истине‘ (Проповедник 12:10). У једном другом преводу стоји да се „трудио да то објасни на најбољи и најтачнији начин“ (Contemporary English Version).

Соломон је очигледно схватио да треба да држи своја осећања под контролом. Другим речима, он се питао: ’Да ли је оно  што намеравам да кажем заиста тачно и истинито? Ако употребим те речи, да ли ће оне другима бити угодне, прихватљиве?‘ Трудећи се да нађе „угодне речи“ истине, он није дозволио да му осећања замагле јасно расуђивање.

Резултат тога није само једно књижевно ремек-дело већ богат надахнути извор мудрих речи о смислу живота (2. Тимотеју 3:16, 17). Да ли Соломонов приступ разматрању једне тако осетљиве теме може помоћи и нама да боље комуницирамо с драгим особама? Размотримо један пример.

Научимо да контролишемо осећања

Примера ради, рецимо да дечак дође кући с ђачком књижицом у руци, сав утучен. Отац гледа списак предмета и примећује једну слабу оцену. У моменту се разљути, док му кроз главу пролази колико је само пута дечак одлагао своје домаће задатке. Најрадије би му рекао: „Ти си лењ! Ако тако наставиш ништа неће бити од тебе!“

Пре него што допусти да негативна осећања управљају његовом реакцијом, отац треба да се пита: ’Да ли је оно што хоћу да кажем заиста тачно и истинито?‘ То питање му може помоћи да разлучи шта су његова осећања а шта су чињенице (Пословице 17:27). Да ли од његовог сина заиста ништа неће бити зато што има проблема с једним предметом у школи? Да ли је он стварно лењ или је само одлагао домаће задатке јер му је било тешко да разуме неко градиво? Библија увек изнова наглашава вредност разумног, реалног погледа на ствари (Титу 3:2; Јаков 3:17). Једино ’тачним речима истине‘ родитељи могу охрабрити и ојачати своје дете.

Пронаћи праве речи

Када отац одлучи шта ће рећи, могао би да се пита: ’Како да се изразим да би моје речи биле угодне и прихватљиве мом сину?‘ Проналажење правих речи није нимало лако. Међутим, родитељи треба да имају на уму да младе особе често нагињу ка томе да размишљају по принципу „све или ништа“. У стању су да један једини неуспех или слабост толико преувеличају да то почне снажно да утиче на њихово гледиште о себи. Ако родитељ пренагљено реагује, он може само потврдити дететово негативно размишљање. У Колошанима 3:21 стоји: „Не раздражујте своју децу, да не постану малодушна.“

Речима као што су „увек“ или „никад“ обично се чињенице уопштавају и преувеличавају. Ако родитељ каже детету: „Од тебе никад ништа неће бити“, како оно може да сачува своје достојанство? Уколико родитељ у многим ситуацијама упућује такве критике детету, оно може на себе почети да гледа као на безнадежан случај. То наравно не само што је веома обесхрабрујуће већ и нема везе са истином.

Обично је много боље истаћи позитивне стране у свакој ситуацији. Отац из наше приче можда може рећи нешто попут овога: „Сине, видим да си узнемирен због слабе оцене. Знам да се углавном трудиш да марљиво радиш своје задатке. Зато хајде да поразговарамо о овом предмету и да нађемо начин да савладаш све потешкоће на које наилазиш.“ Да би просудио како на најбољи начин да помогне сину, отац ће такође можда морати да му постави нека специфична питања да би видео да ли се ту крију још неки проблеми.

Такав љубазан и промишљен приступ вероватно ће бити много ефикаснији од излива негативних емоција. Библија нас уверава: „Љубазне су речи саће меда, слатке су души и лек су костима“ (Пословице 16:24). Деца, а и сви други чланови породице, цветају у атмосфери у којој владају мир и љубав.

’Оно чега је срце пуно‘

Сети се мужа поменутог на почетку чланка. Зар не би било боље да је застао и одабрао „угодне речи“ истине уместо што је једноставно плануо на своју жену? Муж који се нађе у таквој ситуацији треба  да се пита: ’Иако је истина да моја жена треба да ради на тачности, да ли је стварно истина да она увек касни? Да ли је ово најбоље време да се прича о томе? Да ли ће је љутите, критичке речи мотивисати да се побољша?‘ Ако застанемо и поставимо себи оваква питања, избећи ћемо да ненамерно повредимо оне које волимо (Пословице 29:11).

Шта ако наше породичне дискусије често прерасту у свађу? Можда треба да гледамо испод површине како бисмо видели која се осећања крију иза нашег избора речи. Оно што кажемо, посебно када смо под притиском или смо забринути, може открити много о томе какви смо изнутра. Исус је рекао: „Уста говоре оно чега је срце пуно“ (Матеј 12:34). Другим речима, наш говор често одражава наша најдубља осећања, жеље и ставове.

Да ли је наш поглед на живот реалан, оптимистичан и пун наде? То ће се вероватно видети у тону и садржају наших разговора. Да ли нагињемо ка томе да будемо крути, песимистични и критични? Ако је тако, можда ћемо оним што кажемо или начином на који то кажемо деловати обесхрабрујуће на друге. Могуће је да нисмо ни свесни колико су наше размишљање и наш говор постали негативни. Можда чак сматрамо да је наше гледиште исправно. Али морамо се чувати самообмане (Пословице 14:12).

Можемо бити срећни што имамо Божју Реч. Библија нам може помоћи да испитамо своје мисли и да проценимо које од њих су исправне а које треба изменити (Јеврејима 4:12; Јаков 1:25). Без обзира на наше генетске предиспозиције или наше васпитање, сви можемо променити начин размишљања и поступања ако то заиста желимо (Ефешанима 4:23, 24).

Осим што нам Библија може помоћи, постоји још нешто што можемо учинити како бисмо реално сагледали свој начин комуникације. Једноставно питајмо друге. На пример, питајмо свог брачног друга или децу да нам искрено кажу какви смо у том погледу. Разговарајмо с неким зрелим пријатељем који нас добро познаје. Требаће нам понизност да бисмо прихватили то што нам они кажу и да бисмо направили потребне промене.

Размислити пре него што нешто кажемо

На крају крајева, ако заиста желимо да избегнемо да повредимо друге својим говором, треба да радимо оно што стоји у Пословицама 16:23: „Интелигентни људи размишљају пре него што говоре; тада је оно што кажу много уверљивије“ (Today’s English Version). Није увек лако контролисати осећања. Међутим, ако настојимо да разумемо друге уместо да их оптужујемо или омаловажавамо, биће нам лакше да пронађемо праве речи.

Наравно, нико од нас није савршен (Јаков 3:2). Понекад сви говоримо непромишљено (Пословице 12:18). Али помоћу Божје Речи, можемо научити да размислимо пре него што нешто кажемо и да осећања и добробит других стављамо испред своје (Филипљанима 2:4). Будимо одлучни да тражимо „угодне речи“ истине, нарочито када разговарамо с члановима породице. Тада наш говор неће повређивати и сламати већ лечити и изграђивати драге особе (Римљанима 14:19).

[Слика на 12. страни]

Како можемо избећи да кажемо нешто због чега бисмо касније зажалили?