Човек који је будно пазио и ишчекивао
Примери вере
Човек који је будно пазио и ишчекивао
ИЛИЈА је силно желео да се насамо помоли свом небеском Оцу. Али мноштво људи који су га окруживали управо су били очевици тога да је овај прави пророк дозвао ватру с неба и нема сумње да су многи од њих желели да ласкањем придобију његову наклоност. Пре него што се Илија попео на ветровите врхове горе Кармил и приступио Јехови Богу насамо у молитви, суочио се с једним непријатним задатком. Морао је да разговара с краљем Ахавом.
Ова два човека су била потпуно различита. Ахав је носио раскошну краљевску одећу и био је похлепан, превртљив отпадник. Илија је био одевен у одећу типичну за пророке, која је била обична, једноставна хаљина начињена вероватно од животињске коже или од плетене камиље или козје длаке. Он је био човек изузетне храбрости, беспрекорности и вере. Тај дан који се ближио свом крају, открио је много о личностима ова два човека. *
За Ахава и друге Валове обожаваоце то је био лош дан. Паганска религија чији су поборници били Ахав и његова жена, краљица Језавеља, у десетоплеменском краљевству Израела показала се као лажна. Вал је био разоткривен као обмана. Тај беживотни бог није успео да упали обичну ватру да би одговорио на махнито преклињање, играње и обредно проливање крви својих пророка. Вал није успео да заштити тих 450 пророка од погубљења које су заиста заслужили. Али тај лажни бог је још у нечему био неуспешан и ускоро је требало да се догоди нешто што ће тај неуспех учинити потпуним. Током периода од три године, Валови пророци су преклињали свог бога да оконча сушу која је погађала земљу, али показало се да је Вал неспособан да то учини. Ускоро ће Јехова показати своју надмоћ тако што ће окончати сушу (1. Краљевима 16:30–17:1; 18:1-40).
Када ће Јехова то учинити? Како ће се Илија владати до тада? И шта ми можемо научити од њега као човека јаке вере? Запазимо шта о томе говори запис из 1. Краљевима 18:41-46.
У молитви се ослањао на Бога
Илија је приступио Ахаву и рекао: „Иди горе, једи и пиј, јер се чује хука која најављује кишу“ (41. стих). Да ли је тај зли краљ научио нешто из догађаја који су се одиграли тог дана? У библијском запису се не даје конкретан одговор на то, али у њему такође не налазимо нимало покајања нити молбу да му пророк помогне да приступи Јехови и затражи опроштај. Не, Ахав је једноставно „отишао горе да једе и пије“ (42. стих). А шта је Илија учинио?
„Илија се попео на врх Кармила, сагнуо се до земље и ставио лице међу колена.“ Док је Ахав отишао да напуни свој стомак, Илија је имао прилику да се помоли свом Оцу. Запазимо његов понизан став који је овде описан — Илија је клекнуо тако да је главу савио до колена. Шта је то Илија радио? Не морамо да нагађамо. Библија нам у Јакову 5:18 говори да се Илија молио за престанак суше. Нема сумње да је такву молитву упутио на врху Кармила.
1. Краљевима 18:1). Стога, Илија се молио свом Оцу да се изврши Његова воља, баш као што је Исус поучио своје ученике да се моле за извршење Божје воље око хиљаду година касније (Матеј 6:9, 10).
Једном ранијом приликом Јехова је рекао: „Одлучио [сам] да пустим кишу на земљу“ (Илијин пример нам пружа многе поуке о молитви. За Илију је најважније било остварење Очеве воље. Када се молимо, добро је да увек имамо на уму: „Шта год да молимо у складу [с Божјом] вољом, он нас чује“ (1. Јованова 5:14). Јасно је онда да морамо знати шта је Божја воља да би наше молитве биле Богу прихватљиве — а то је добар разлог да проучавање Библије постане део нашег свакодневног живота. Несумњиво је и Илија, због свих патњи које су погађале народ у његовој домовини, желео да види крај суше. Његово срце је вероватно било препуно захвалности након што је био очевидац чуда које је Јехова учинио тог дана. Брига за добробит других и искрено захваљивање такође треба да буду важна обележја наших молитви (2. Коринћанима 1:11; Филипљанима 4:6).
Био је потпуно сигуран и будан
Илија је био сигуран да ће Јехова прекинути сушу, али не и када ће то учинити. С обзиром на то, шта је тај пророк радио у међувремену? Запазите шта се каже у 43. стиху: „Свом слузи [он] рече: ’Молим те, иди горе и погледај према мору.‘ Он је отишао и погледао, а затим рекао: ’Ништа се не види.‘ А он рече: ’Иди опет‘, и тако седам пута.“ Илијин пример нам пружа најмање две поуке. Као прво, запазите његово уверење да ће Јехова учинити крај суши. Као друго, осмотрите његову будност.
Илија је горљиво тражио неки знак да ће Јехова ускоро деловати и зато је слао свог слугу на узвишицу да одатле осматра хоризонт не би ли видео неки наговештај кише. Када се вратио, слуга је донео не тако радосну вест: „Ништа се не види.“ Хоризонт је био чист, а небо је очигледно било без облака. Да ли у томе има нешто необично? Сетите се да је Илија управо рекао краљу Ахаву: „Чује [се] хука која најављује кишу.“ Како је пророк могао да каже тако нешто кад се још није појавио ни један једини кишни облак?
Илија је знао шта је Јехова обећао. Као пророк Јехове Бога и његов представник, он је био сигуран да ће Бог испунити своју реч. Илија је толико био уверен у то као да је већ чуо пљусак. Можда нас то подсећа на библијски опис Мојсија за ког се каже да је „остао постојан као да види Невидљивог“. Да ли је Бог и за вас толико стваран? Он нам пружа обиље доказа на основу којих можемо имати такву веру у њега и његова обећања (Јеврејима 11:1, 27).
Као следеће, запазите колико је Илија будно пазио. Он је свог слугу слао не једном или двапут, већ седам пута! Можемо само замислити колико се слуга уморио од 44. стих). Можете ли себи представити тог слугу како држи испружену руку и користи длан да би измерио величину једног малог облака који се појављује на хоризонту изнад Великог мора? * За слугу то можда није било нешто значајно. Ипак, за Илију је тај облак био веома важан. Он је сада свом слузи дао један хитан задатак: „Иди и реци Ахаву: ’Прежи коње и иди да те не ухвати пљусак!‘“
одлажења и долажења, али је Илија остао горљив у томе да види знак и није одустао. Коначно, након што је седми пут отишао и вратио се, слуга је изјавио: „Ено, мали облак као човечји длан диже се с мора“ (Илија поново пружа снажан пример за нас. И ми живимо у времену када ће Бог ускоро извршити своју намеру. Илија је чекао на крај суше, а данашње Божје слуге чекају на крај овог злог поретка (1. Јованова 2:17). Све док Јехова Бог не крене да делује у том правцу, ми морамо остати будни као што је и Илија то био. Божји Син, Исус, саветовао је своје ученике: „Бдите, дакле, јер не знате у који дан долази ваш Господ“ (Матеј 24:42). Да ли је Исус тиме мислио да ће његови ученици бити у потпуном незнању што се тиче доласка краја овог поретка? Не, јер је он детаљно говорио о томе какав ће бити свет у данима који ће претходити његовом уништењу. Сви можемо сазнати детаље везане за знак ’свршетка овог поретка‘ (Матеј 24:3-7). *
Сваки аспект тог знака пружа снажан, убедљив доказ. Да ли су такви докази довољни да нас покрену да реагујемо с хитношћу? Један облачић који се издизао на хоризонту био је довољан да увери Илију у то да ће Јехова ускоро нешто учинити. Да ли се овај верни пророк на крају разочарао?
Јехова доноси олакшање и благослове
Тај библијски запис се наставља речима: „У међувремену небо се замрачило од облака и ветра, и почео је јак пљусак. Ахав се попео на кола и одвезао у Језраел“ (45. стих). Догађаји су почели да се одвијају невероватном брзином. Док је Илијин слуга саопштавао пророкову поруку Ахаву, тај мали облак заменили су многи облаци који су испунили и затамнели небо. Почео је да дува јак ветар. Напокон, након три и по године, на израелску земљу је почела да пада киша. * Сува земља упијала је капи кише. Како се киша претварала у пљусак, река Кисон је набујала и несумњиво уклонила трагове крви погубљених Валових пророка. И бунтовним Израелцима била је пружена прилика да се очисте од одвратне каљуже обожавања Вала.
Несумњиво, Илија се надао да ће се то и десити! Да ли ће се Ахав покајати и обратити од нечистог обожавања Вала? Догађаји тог дана пружили су му снажне разлоге да предузме такве промене. Наравно, ми не можемо знати о чему је Ахав размишљао у том тренутку. У запису једноставно стоји да се краљ „попео на кола и одвезао у Језраел“. Да ли је извукао било какву поуку? Да ли је одлучио да промени свој живот? Оно што се касније десило наводи на помисао да је одговор на та питања одричан. Ипак, тај дан још није дошао свом крају ни за Ахава — нити за Илију.
Илија је кренуо за Ахавом. Пред њим се пружао дуг, мрачан и мокар пут. Међутим, оно што се затим одиграло било је необично.
„Јеховина рука била је над Илијом, и он је подвио скутове хаљине своје и трчао пред Ахавом све до Језраела“ (46. стих). Очигледно је „Јеховина рука“ била над Илијом на натприродан начин. Језраел је био удаљен око 30 километара, а Илија више није био младић. * Замислите само тог пророка како подвија своју дугу хаљину, везује је за бокове тако да може слободно да се креће и затим трчи низ тај кишом наквашен пут — трчи толико брзо да је сустигао краљевску кочију, престигао је и оставио иза себе!
Какав је то само благослов био за Илију! То што је осетио такву снагу, крепкост и издржљивост — какву можда чак ни у младости никада није осетио — сигурно је било узбудљиво искуство. То нас подсећа на пророчанство у коме се верним особама обећава савршено здравље и крепкост у предстојећем Рају на земљи (Исаија 35:6; Лука 23:43). Док је трчао по том мокром путу, Илија је сигурно знао да има одобравање свог Оца, јединог истинитог Бога, Јехове!
Јехова ужива да благосиља људе. Посезање за тим благословима је вредно сваког труда који можемо уложити. Слично као Илија, морамо бити будни, пажљиво посматрајући снажне доказе који показују да ће ускоро у овом опасном и критичном времену Јехова кренути у акцију. Попут Илије, имамо све разлоге да се потпуно поуздамо у оно што је обећао Јехова, ’Бог истине‘ (Псалам 31:5).
[Фусноте]
^ За више детаља видети чланак „Он је одбранио веру у правог Бога“, у Стражарској кули од 1. јануара 2008.
^ Данас је Велико море познато као Средоземно море.
^ Више додатних информација што се тиче доказа да се Исусове речи данас испуњавају могу се наћи у 9. поглављу књиге Шта Библија заиста научава?, коју су издали Јеховини сведоци.
^ Неки се питају да ли је Библија противречна што се тиче дужине трајања суше. Видети оквир на 19. страни.
^ Убрзо након тога, Јехова је рекао Илији да поучи Јелисеја, који ће постати познат као онај „који је Илији водом поливао руке“ (2. Краљевима 3:11). Јелисеј је постао Илијин слуга и по свему судећи чинио је све што је могао да би помогао овом остарелом пророку.
[Оквир/Слика на 19. страни]
Колико је трајала суша у Илијино време?
Јеховин пророк Илија објавио је краљу Ахаву да ће дуготрајној суши ускоро доћи крај. То се десило „треће године“, која се изгледа рачунала од дана када је Илија први пут најавио сушу (1. Краљевима 18:1). Јехова је послао кишу недуго након што је Илија рекао да ће Он то и учинити. Стога, неки могу закључити да се суша завршила у току те треће године и да је према томе трајала мање од три године. Међутим, и Исус и Јаков говоре да је та суша трајала „три године и шест месеци“ (Лука 4:25; Јаков 5:17). Да ли је Библија онда противречна у овом погледу?
Не, нипошто. Заправо, сушна сезона у древном Израелу је била прилично дуга, трајала је и до шест месеци. Нема сумње да је Илија дошао код Ахава да би му најавио сушу када се већ видело да ће сушна сезона бити необично дуга и жестока. У ствари, суша је започела скоро пола године пре тога. Стога, када је Илија најавио њен крај „треће године“ након његове објаве, суша је трајала већ скоро три и по године. Пуних „три године и шест месеци“ је прошло до времена када се цео народ сакупио да би био очевидац значајног испита на гори Кармил.
Размислимо како је изгледало када је Илија први пут дошао код Ахава. Народ је веровао да је Вал „јахач на облацима“, бог који може донети кишу да би се окончала сушна сезона. Када је сушна сезона била необично дуга, народ би се вероватно питао: ’Где је Вал? Када ће донети кишу?‘ Илијина објава да неће бити ни кише ни росе, осим по његовој речи, сигурно је била поражавајућа за те Валове обожаваоце (1. Краљевима 17:1).
[Извор]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.
[Слика на 18. страни]
Илијине молитве су одражавале његову искрену жељу да види извршење Божје воље