Питања читалаца

Да ли су природне катастрофе казна од Бога?

Бог не користи природне катастрофе да би казнио недужне људе. Он то никада није чинио нити ће то чинити у будућности. Зашто тако кажемо? Зато што Библија у 1. Јовановој 4:8 каже: „Бог је љубав.“

Бог све ради из љубави. Љубав не наводи особу да наноси патњу недужнима, јер Библија каже да „љубав не чини зло ближњем“ (Римљанима 13:10). У библијској књизи о Јову стоји: „Заиста, Бог не чини зло, Свемоћни не изврће правду“ (Јов 34:12).

Истина, Библија је прорекла да ће се у нашим данима дешавати катастрофе као што су ’снажни земљотреси‘ (Лука 21:11). Међутим, Јехову не можемо сматрати одговорним за та разарања, као што ни метеоролога не можемо кривити за штету коју је иза себе оставио тајфун, који је он прогнозирао. Али ако Бог не стоји иза природних катастрофа које људима наносе патњу, шта их онда проузрокује?

Библија открива да је ’цео свет у власти Злога‘, Сатане Ђавола (1. Јованова 5:19). Он је убица људи од своје побуне, у време када је човечанство било створено, па све до данас (Јован 8:44). За њега је људски живот јефтин и безначајан. Пошто га воде себичне жудње, није никакво чудо што је створио светски поредак у ком цвета себичност. Тај данашњи светски поредак је приморао многе недужне људе да живе у местима где им је живот у опасности, било од природних катастрофа било од оних које сам човек изазива (Ефешанима 2:2; 1. Јованова 2:16). Зато похлепне особе морају сносити одговорност за неке од катастрофа које људи доживе (Проповедник 8:9). Како то?

За неочекивано велики број катастрофа су барем делимично одговорни људи. Осврнимо се, на пример, на невољу становника Њу Орлеанса, града који је био поплављен након што га је погодио ураган. Или на несрећу која се догодила у Венецуели, када је блато које је клизило с планина уништило куће у приобалном подручју те земље. У тим и другим случајевима, природне појаве попут ветра и кише довеле су до катастрофе, увелико због човековог непознавања животне средине, градње неквалитетним материјалима, лошег планирања, необазирања на упозорења и административних грешака власти.

Осмотримо сада једну несрећу из библијских времена. У Исусовим данима, изненадно рушење једне куле однело је 18 живота (Лука 13:4). Могуће је да су за ову несрећу били одговорни људи или да се десила због ’времена невоље и непредвиђених догађаја‘ или је било укључено и једно и друго — али сигурно није била последица Божје осуде (Проповедник 9:11).

Да ли је Бог икада проузроковао несреће? Јесте, али су оне за разлику од природних катастрофа или катастрофа које изазива човек, погађале одређене људе, имале су своју сврху и биле су изузетно ретке. Два таква примера су општи Потоп у данима патријарха Ноја и уништење градова Содома и Гоморе у Лотовим данима (Постанак 6:7-9, 13; 18:20-32; 19:24). Током тих Божјих осуда били су уништени непоправљиво зли људи, али су биле сачуване особе праведне у Божјим очима.

Заправо, Јехова Бог поседује средства, има жељу и моћ да оконча сву патњу и пружи олакшање од последица природних катастрофа. У вези с Краљем ког је Бог поставио, Исусом Христом, у Псалму 72:12 је проречено: „Он [ће] избавити убогога који у помоћ зове, невољника и сваког ко помоћника нема.“